KLJUČ ( Deo treći)

Treći deo

"Neću ti govoriti o tvom životu, već samo o onome što je presudno za tvoj smisao rođenja u trenutnom telu. Kažem, trenutnom, jer se stalno rađate iznova. Nije bitno ni šta si bila u prethodnim životima, mene sada zanima suština onoga što te muči i što te je nateralo na put srca."

Majda je znala o čemu govori, ali je rešila da ćuti i opet se prepusti. Na ekranu se pojavila slika, tj. video njenog detinjstva. Vreme kada je sve počelo a da nije bila potpuno svesna.

Imala je osećaj da će poludeti od uzbuđenja, ovo "putovanje" je izgledalo kao još veće čudo. Gledati sebe u prošlosti, najluđi je osećaj koji možeš doživeti. Luđi od svakog sna i smeliji od svake zamisli.

"Polako, čujem ti srce. Ova mala crvenokosa, u kariranim pantalonama, bila si mi najdivnije stvorenje na planeti".

"Ovde mi je dvanaest godina."

" Jeste, što bi vi ljudi rekli, devojčurak, pubertet. Sve te je nerviralo, jel da? Zato što si bila previše emotivna. Volela si više životinje nego ljude, štitila si ih i hranila, a vezivala si se za mirne ljude i snažne ljude, koji bi te podizali i hranili energijom. Bila si među malobrojnom decom koja su prosjacima dodeljivali novac i hranu, ostajala si bez užine u školi, ako bi videla gladnog beskućnika. I uvek si imala šire vidike, čitala si romane za odrasle, proučavala si religiju, ali nisi bila srećna."

Majda se jedva suzdržala da ne zaplače. Videla je cvenokosu curicu kako vredno radi na salašu, negde u Banatu gde je živela sa roditeljima i sestrama. Dve starije sestre bile su za "primer", već su od detinjstva kuvale, štrikale, bile nasmejane i poslušne, odlične učenice. Roditelji previše zaposleni, ne strogi, ali dovoljno zastarelog shvatanja, da im zapadne za oko kako je treće dete čudno. Smetale su njene knjige iz biblioteke, muzika sa njenog radija, bila je na stranom jeziku, smetalo je što su na njoj skoro uvek bile pantalone, i što je razgovarala sa pticama i mačkama. Osećala je da je njena porodica smara i njihove česte kritike oduzimale su joj energiju. Već je u šestom razredu prestajala dobijati petice, sve teže je učila, nalazila utočište na tavanu. Imala je dve dobre drugarice iz komšiluka sa kojima je išla u školu i provodila slobodno vreme. 

" I ti si uvek bio uz mene?"

" Uvek. Dok si ti čitala tekstove o anđelima čuvarima."

" Da si me tada videla, poludela bi od straha. Plašila si se vode, lifta, grmljavine, sevanja. Samo si vetar volela. Ali ja neću da pričamo više o tvom detinjstvu, već o onome što se tada desilo i zapečatilo ti se u duši."

"Znam...Hajde, pokaži mi ga. Nemam nijednu sliku kako je tada izgledao."- izgovorila je kroz suze, znajući šta se sada sprema. Razlog svega.

"Hoćeš ti malo meni da pričaš o tome?" - pitao je i dodirnuo joj mokru kosu. Osetila je kako energija struji kroz telo i uvlači se pod kožu.

" Što bih, kada već sve znaš? Pojavio se rođak moje drugarice, živeo je u komšiluku godinu dana. Stariji od mene osam godina, sladak momak, sa najvećom harizmom koju sam videla, simpatičan do beskraja i nazad, sa najslađim glasom i najlepšim očima. Stanovao je kod nje tu godinu, ponekad sam ga viđala, samo ponekad. I volela ga, šta drugo reći? Nisam bila zaljubljena, nije mi srce igralo kada ga vidim, imala sam oko trinaest. Rano je bilo da se zaljubim, ali sam osećala da ga volim neopisivo...Smatrala sam da je to nešto nenormalno, pa sam krila. Ja sam za njega bila dete, samo bi mi se ponekad osmehnuo i progovorio koju reč. Bio je pričljiv, nestašan, buntovan, ali veoma vaspitan i dobar, pažljiv. Nije mi bilo jasno zašto je samo tu godinu došao da studira u Novom Sadu. Nadala sam se da će ostati i zaposliti se tu negde. "

" I nije ti bilo jasno šta se događa sa tobom. A ti doživela pravu ljubav pre vremena. Bio je to pretežak teret za tebe."

Ona malo zaćuta, dok se lik mršavog, smeđeg momka, pojavio u ovom filmu prošlosti. Majda je sa njim i svojom drugaricom sedela u sobi, prelistavali su neke stripove, on ih je očigledno zezao, poput starijeg brata. Zaplakala je, skrenula pogled u stranu, jer snage više nije bilo. 

" Nisam znala šta je to! Bio je moje sve, najveća radost, najveća sreća, bezuslovno i bez ikakve želje, osim da ostane tu! Obožavala sam njegovo postojanje, nisam o njemu razmišljala kao o muškarcu. Dovoljno je bilo da mu čujem glas i da se istopim. Duša mi je plesala u njegovom prisustvu. Ljubav je zavladala, dominirala je u mom životu...Bio mi je svetla tačka, a ja njemu ništa, i nije mi smetalo. Svaka ćelija je pevala u meni što sam ga srela!"

Pogledala je ponovo u ekran, videla je samo sebe, devojčicu u kariranim bermudama i crvenoj majici kako radosno korača kući, nakon posete drugarici i njenom rođaku.

Ljubav je jedina istina koju je tada prihvatila.

Kao vazduh koji je morala udisati, kao voda koju mora piti.

Kao san u koji mora utonuti i jutro u kojem se mora probuditi.

                         
Nastaviće se....

Read More

KLJUČ ( Deo drugi)

Putovanje kao da je  trajalo u mestu i kao da se nije pomerila ni korak dalje od plave svetlosti.

Dešavala se radost bez povoda, osećaj sreće bez razloga.

Ljubav bez uslova, čist osećaj bez pitanja.

Svetlost jaka a nije morala sklopiti oči. Gledala je kako se otvara plavi put ispred nje, kao staza bez kraja. Sada je lebdela, a da je ničije ruke nisu pridržavale, a nije ni krila imala. I dalje je ovo bilo njeno telo, samo lagano, bez težine i tegobe. 
Nisu postojala pitanja, samo sadašnji trenutak. Bila je svesna sebe a nije se mogla setiti ničega... Kao u prvim sekundama nakon buđenja, kada ne znamo ništa, ili je to konačno bio mir i zaborav koji priželjkujemo u teškim danima. 
Osećaj da si živ i da ti sva čula rade samo za lepotu, i da voliš  svoje postojanje. 
Onaj osećaj koji je namenjen ljudima dok nisu počeli vibrirati pogrešno.
Plavi put vodio je na zelenu poljanu, ili prostor koji je ličio na livadu. Sada je igra svetlosti prestajala, jasno su se videli oblaci iznad, pa i sunce, kao da su se spustili na zemlju. 
"Nismo dole, odveo sam te daleko. Samo ti se čini."
Anđeo je hodao sa njene desne strane i sada ga je videla jasnije nego u dvorištu. 
Ni on više nije imao pogled zbunjenog čoveka, već je dominirao, kao svoj na svome.
"Dok smo putovali, ovo sam stvorio mislima. Zato što znam da voliš zelenilo. "
" A kuda ćemo? Dokle?"
"Pogledaj desno, još par koraka. Sad možeš nešto videti."
Bio je to najlepši prizor koji je ugledala od svog rođenja. On je stvorio za nju mesto za odmor i razgovor, onako kako bi i ona sama za sebe izgradila. Visoko, razgranato drvo, jezerce, klupa  i sto ispod guste krošnje. Osim toga, bilo je nešto i zagonetno, predmet poput veliko televizora. Kao beli ekran na nogarama. 
Poklon koji nije očekivala ovoga jutra dok je obavljala svakodnevne poslove i razmišljala kuda sa sobom.




Brzo je hodala preko polja, gazila je preko trave kao da je stvarno dole na zemlji...Da što pre stigne do poklona. Neko je svojim mislima kreirao za nju utočište, neko joj dokazuje koliko je vredna postojanja. 
Kao kada se ponovo duhom rodiš.
Kao kada ti se ispune sve želje... I dok je još hodala i slušala svoje srce kako preglasno lupa, anđeo je priredio još jedno iznenađenje. Sada je leteo! Ne previsoko, mogla je videti kako se osmehuje.
Kao dete kada hoće da se igra. Ili odrastao koji poziva dete na igru.
Majda se okretala u krug i skakutala od sreće. Leteo je samo za nju, pravio krugove iznad njene glave, pa iznad drveta. Odjednom, ona shvati da je stigla do klupe i jezera, pa  potrča do vode, da je dodirne ili uđe u nju.
"Slobodno, neće ti voda ništa! Pa šta i ako ukvasiš odelo?" - povikao je anđeo dok je polako sletao na zemlju. 
Voda je bila topla i ona ugazi u jezero, zatim se potopi do ramena...Jezerce je bilo plitko, anđeo je znao da  Majda ne zna plivati. Radovala se svemu i pitala se šta je sledeće. Da li je ona sprava cilj dolaska ovamo? On je sedeo i čekao je na klupi. 
"Dolazim" - izgovorila je tiho, dok se prva trema budila, od početka putovanja. 
Bilo je jako čudno sedeti sa anđelom na klupi, ispred televizora, i to mokra. Odeća na njoj se cedila, a i krajevi kose, dok je iz papuča izlazila voda. 
"Hoćeš da te osušim? Jedna moja misao je potrebna, samo."
"Neka, neka me još malo ovako. Odgovara mi, nije to obična voda."
"Znam, imaš osećaj da ti ulazi u svaku ćeliju. Samo da znaš, ni dole nema obične vode. To je čudo od kog zavisi fizički život."
"Poznato mi je... A ovo? To je taj razgovor ?"
"Jeste, ovo je nagrada koju si zaslužila, tako što si me videla i samim tim privukla sebe u naš svet. U stvari, i ti si iz ovog sveta. Svi vi dole, odlučili ste sići odavde, da se malo zabavite...Zar ne?"
"Čitala sam o tome. Znaš da sam na ličnom razvoju i spoznaji, skoro tri godine neprestano. Mnogo pitanja i odgovora, sve izazvano željom za uspehom."
"Odabrala si da hodaš putem srca. I na tom putu, mnogo si saznala i donela dobrih zaključaka. Sada ću ti pokazati gde si bila u pravu a gde grešila. Spremna? Ili još igre?"
"Spremna." - izgovorila je odlučno i uozbiljila se, dok se krilato stvorenje i dalje spokojno osmehivalo.
Jednim pogledom je pokrenuo film na belom ekranu...

                  Nastaviće se...

Read More

KLJUČ (Priča u nastavcima)

DEO PRVI

"Kako je ovo moguće? Ništa osim rada, i ako se nešto drugo desi, kratko traje! Treba sve pustiti kraju, svesti na minimum i disati. Radi za druge da bi dobio nešto, onda radi po kući! Prašine nikada dosta, prljavog veša i poda za usisavanje nikada ne manjka. Živote, strašan si!"

" A dobro, bar si pobegla od kuće. Ni ova nije tvoja, ali seti se kako ti je bilo..." 

"Bilo je gore, naravno da jeste! Sklonila sam se, ali sam prazna, mrtva iznutra!"

Odjekivale su misli u jednoj ženskoj glavi, negde na početku  martovskog dana. Zvuk usisivača uticao je i na uši i na živce, a kada ga je ugasila, taj zvuk zamenjen je zvukom mašine za pranje odela. Umila se hladnom vodom i nezadovoljno stala pred ogledalo. Vodila je dijalog sa sobom. Danas je slobodan dan, ali da bi se uživalo, mora se prvo završiti svaka dnevna obaveza. Nije baš ni moralo, sve je to bilo zacrtano u njenoj glavi...Iznela je veš iz mašine i odnela napolje, iza kuće da ga prostere. Osetila je zadovoljstvo zbog sunca na licu i cvrkuta ptica. Pristizalo je proleće, probijala se svetlost kroz onu tamu koja je trajala mesecima. Nije lako podneti sivilo, od novembra do marta. To je za nju predstavljalo tegobu poput boravka u ćeliji. 

"Sad ću da skuvam kafu i da iznesem napolje. I Cilka će mi doći."

Cilka je bila njena najbolja drugarica, mačka iz komšiluka, i jedino biće iz okoline koje se sa njom družilo. Tako je Majda htela. 

Dok je prelivala vrelom vodom instant kafu i sipala mleko, pogledom je kroz prozor tražila Cilku. "Kako je lepo jutro!" - zadovoljno je rekla sama sebi i krenula da izađe napolje. Nešto kao da se začulo na potkrovlju. Osmehnula se, moguće je da je to voljena mačka, znala je i po krovu da hoda, i tako da pronađe rupu kroz koju će se uvući. Rešila je da je iznenadi, popeće se gore i potražiti je. Ponela je u ruci keksa, da je lakše namami da siđe. Tumarala je Majda sa osmehom kroz potkrovlje, vlasnici su imali ogroman prostor, pun stvari i kompletan za život, ali niko nije stanovao osim jedne devojke...Tako je život hteo. Zavirivala je od ćoška do čoška, mace nigde nije bilo. Najzad se začulo mijaukanje, ali dole, ispred ulaznih vrata. Četvoronožna komšinica je ipak čekala dole. Majda je radosno strčala niz drvene stepenice i otvorila mački koja se počela umiljavati oko njenih nogu. Iznela je sebi kafu, maci keks, i sela na klupu u dvorištu. Ali Cilka je neprestano gledala u pravcu kapije. To je ona čudesna osobina mački kada se zagledaju u "ništa" ispred sebe, a sa toliko pažnje, da nam već postane sumnjivo. 

"A da se malo i ja zagledam u to što ti gledaš? -" obratila se tigrastoj maci sa simpatijom. Slušala je kako prede i kako je to odjednom stalo. Ni Majdi nije jasno bilo, kada joj je odjednom zastalo disanje, da li stvarno nešto i sama vidi u vazduhu. Kao da su se prelivale boje, kao nešto svetlucavo, ili ljudski lik! - Nekoliko sekundi bilo bi jasno, pa slabije, pa jače...Kako se Majda nije odlikovala opreznošću, išla je "glavom kroz zid", tako je ni ovo nije uplašilo, već oduševilo, probudilo radoznalost. Približavala se pojavi ili igrom svetlosti na sredini dvorišta, poput mačke koja je išla za njom i "vrzala plen".

Umesto straha, radost i ljubav preplavile su celo jedno žensko biće. Ova svetlost bila je sada u obliku ljudskog bića sa krilima. Svetlo plavi anđeo, ne mnogo viši od nje, zbunjeno je gledao u devojku i njenog ljubimca. Imao je prefinjeno lice, neodređeno starosno doba, bio je sav od svetlosti, dok se od njega emitovala samo ljubav. Vibrirao je ljubavlju i Majda shvati da stoji pred anđelom, pa ispruži ruku da dodirne svetlost. Osetila je na desnom dlanu kao da je dodirnula najfiniju materiju, ali to je bila samo energija. Isto tako, osetila je beskrajnu lepotu i mir, dok je anđeo i dalje imao pogled zbunjenog deteta.

"Kako si me videla? Ti me vidiš?"- progovorio je mekim glasom i blago se osmehnuo.

"Ko si ti?!"

"Polako, Majda, mir sa tobom. Ja sam tvoj anđeo. U ovom tvom životu, pratim te...I nije bilo u planu da me vidiš. Mogao sam da znam pri tvom rođenju, rekao sam sebi da će dete biti neobično."
"Kao je da reagujem na ovo?! Ti postojiš! Možda te vidim zahvaljujući mački."
" Istina, mačke nas vide. Vide sve što je ljudskom oku nevidljivo."
Majda je pogledala ispred svojih nogu, Cilka se valjala po travi. 
"I njoj tvoje prisustvo odgovara. Ali, kako....?"
"Ako nastaviš da se pitaš kako je moguće da ja postojim, odmah ću ti reći da sam postojao i pre stvaranja čoveka."
" I ti motriš na mene?"
"Gledam te kao što ti gledaš serije i čitaš knjige. Veliko mi je zadovoljstvo što me možeš videti. Tvom duhovnom uspehu raduje se Univerzum. I ja sam srećan."
"I šta ćeš sada? Da nestaneš?"
 "Neću, ostajem sa tobom. Imamo obaviti jedan važan razgovor."
" Jedan?! Imam ja pitanja mnogo."- odgovorila je kao da skreće pažnju da je ljuta.
Anđeo se blago osmehivao devojci ispred sebe. Od svih bića u ovoj dimenziji koja su mu dodeljena, ona mu je bila najdraža. Pratio je svaki sekund njenog života. Devojka naranđžaste kose i plavog pogleda, lepo izvajanog tela i jake harizme. Upravo je bila na raskršću, ili da padne ili da zablista. 
"Draga, zaledićemo vreme. Naše putovanje i razgovori trajaće dugo, ali ovde će proći samo 60 sekundi. I kada se vratiš, tvoja Cilka će te čekati. I kafa koju nisi ispila zbog mene."
"Kuda ćemo"?
"Tamo gde idu Posebni. Videla si me i prišla bez straha. Uspela si da se popneš na skalu za koju se borimo. Vratila si svoje biće sebi, u tebi je ostala samo ljubav. A stala si na raskrsnicu ovih dana."
Majda je skupila usne i malo joj oči zasuziše. "Sve znaš. Nisam oterala tugu od sebe, nisam još uspela."
" Ne vibriraj tugu u mom prisustvu, mogu da nestanem. Priđi mi bliže, pozajmiću te na neko vreme."
" Od koga?"
" Od tvog života u koji si došla smisleno. Kao i svi ostali. Pri tom ste zaboravili ko ste."

Majda poslušno priđe sasvim blizu, toliko blizu, da se stapala u svetlost, u toplinu, u plavetnilo. Imala je beskrajno poverenje. Imala je iza sebe nekoliko godina ličnog razvoja, mukotrpnog puta i more suza. Verovala je u čuda i prepustila se, znajući da je ovo rezultat vere.    
           Nastaviće se...
   

Read More

Abrahamovo učenje - zastrašujuća i jednostavna istina

Kada sam prošle godine, od istih autora nabavila knjigu pod naslovom "Traži i dobićeš", shvatila sam da je cela svrha postojanja živih bića na Zemlji, prizivanje  svega svojim mislima. Magnetični smo, hteli ili ne, i samo neprestanom rotacijom misli, sa loših na dobre, možemo izbeći negativna iskustva. I da je život na ovoj planeti igra na koju smo se pripremili dok smo još bili samo nefizička bića. "Spustili" smo se dole, da bi stvarali i doživljavali fizička iskustva kakva želimo, ali mnogo toga je krenulo naopako, zbog naše slobode. Stvoreni smo da biramo kakvi ćemo biti i tako smo zaboravili svoju pravu prirodu i cilj rođenja u fizičkom telu. 

Pod velikim utiskom knjige "Traži i dobićeš", nisam znala da je njihova druga, manje obimna knjiga, još jasnija i bolja. "Zakon privlačenja" je bukvalno traženi ključ za sve, apsolutno odgovor na sva moguća pitanja. 

Istina je zastrašujuća i jednostavna. Maštovito ću opisati svojim rečima, kakav sam zaključak donela nakon pročitane dragocenosti. 

Na početku stvaranja Svemira, stvorena su mnoga duhovna bića, mnogi svetovi...Jedan deo takvih bića, stvoren je od Vrhovnog uma, sa darom ili zadatkom da budu tvorci, kreativci, ali slobodni. Mogu da izbiraju hoće li biti dobri ili loši, i to kroz svoje živote na planeti koja je za njih stvorena. Tako je nastao čovek. Namera tih bića da prožive drame na Zemlji, da se igraju, stvaraju, vraćaju se "kući" i ponovo rađaju u telu. Ono Vrhovno biće, koje ih je stvorilo, ostavilo im je neraskidiv deo sebe, magnetizam, da im se apsolutno događa sve čemu pridaju pažnju emocijama. A upravo je to bio povod njihovog fizičkog rađanja. Da se na prelepoj Zemlji igraju i stvaraju. A pošto protiv svoje prirode nisu mogli, stvaranje ćovečanstva je krenulo više po zlu, jer je u fizičkom telu lakše osetiti patnju nego radost. Stvorene su religije i nauke koje su sve učinile da se zaboravi priroda živih bića i namera stvaranja. 

Počelo je sve da se događa po automatizmu, kako su objasnili nefizička bića Abraham.

Automatizam

To se može objasniti ukratko i komično. Stvoreni smo i ostavljeni sa moćnim i glupim slugom. On je neko jezgro moći i beskonačne energije, i bukvalno je zalepljen za nas, vučemo ga kao životinja svoj rep. Glup je zato što ne zna šta je dobro a šta loše i ne prepoznaje reč "NE".  Kod njega nema negiranja, samo potvrda. Sve čemu mi pridajemo pažnju, on oseti i automatski smatra da je to naša zapovest. I to nam šalje. I taj glupi, moćni sluga, poklon je od Vrhovnog da nas vodi dok smo na Zemlji, i sami da se nosimo sa njim kako znamo. U tome, što on ne zna za  negiranje, odgovor je zašto nam se dešavaju neželjeni situacije. Ako nešto ne želiš ili se toga plašiš, moraš te misli ignorisati, svako osećanje vezano za loše moraš rotirati na ono što je lepo, inače, sluga oseti čemu si poklonio pažnju i šalje ti. Čitaš loše vesti, o bolestima, ratovima, raznim tegobama i kažeš: "Neću to da mi se desi, baš sam se uplašio/la, ovo bi moglo i meni da se dogodi.." Ako ove misli pretvoriš u emocije i osetiš strah, tvoj moćni sluga poslaće ti ono što osećaš. Ne zanima ga ni želja, ni tuga, suze, pravda i nepravda. On je tu da ti manifestuje što si osetio. Jedini spas je poznavanje ovog zakona i neprestana rotacija, poklanjanje pažnje samo onome od čega se osećamo dobro. Ne odupirati se neželjenom  jer ga tako privlačiš. 

Najveća kontraverza svemu, jeste to, da su svi ratovi, nesreće, bolesti, apsolutno sve nepravde, privučene od strane žrtve. Nikome se ništa nije desilo a da to nije privukao, automatizovano, nesvesno. Ljudi se pitaju zašto je Bog dopustio nepravde i zla na Zemlji. A šta ako je sve ovo što se dešava, iz onog drugog, nefizičkog sveta, samo jedna igra, koju oni gledaju drugim očima? "Ništa ne mora da bude loše" - ako je ovo njihova poruka, onda je jasno zašto je Isus govorio da donosi radosne vesti. Učio je ljude ko su i šta mogu. Da svako može imati svoje iskustvo kakvo želi i da mu to ne može neko drugi ugroziti. 

Što se tiče pomoći i saosećanja, i tu je odgovor od Abrahama potpuno drugačiji od očekivanog. Ako je neko nesrećan i želimo da mu pomognemo, pre svega moramo znati da je to njegovo iskustvo i da ga je privukao. Samo će biti gore ako se saosećamo sa tom osobom jer će se patnja samo povećati i privlačiti nova, negativna iskustva. Potrebno je da prijatelja zamišljamo vedrog i veselog, da ga uzdižemo svojim mislima i lepim rečima, da utičemo na njega da manifestuje sebi bolje iskustvo. 

Sve je drugačije.

Istina je mnogo jednostavnija.

Ljudi su stvorili dramu u drami, sve na Zemlji je ljudska izmišljotina i kreacija.

Na Zemlji smo jedina svetinja mi, a zaboravili smo to zbog prejakog stapanja sa fizičkim telom. 

Ako se moliš nekome u suzama, dobićeš još više suza, jer si sam sa svojim darom. Onaj "Glupi i moćni" na sve će potvrdno klimnuti glavom.  

Kada nam se desi nešto za šta smatramo da smo predosetili, nismo vidoviti, samo smo to osetili kao da se već dogodilo, pa nam  je i ispunjeno. 

Veličanstveno i poražavajuće.

Read More

Osećaj u "donjem srcu"

Postoji osećaj u stomaku koji nam služi kao glas razuma. Nešto kao spoj emocija i misli. 

Ovo nam nije sasvim jasno, kako i zbog čega, ali je nepogrešivo. Tu negde postoji nešto poput vidovitosti, kao da nam se odnekud šalju poruke. Ne radi se o strahu koji osetimo, kada kažemo: "Zažigao me je želudac", ne to, već predosećaj dok nešto odlučujemo, iščekujemo. Ako se dobro udubimo, zavirimo u tu čudesnu unutrašnjost, tačno možemo dobiti odgovor. Urođen dar svakome od nas da predosetimo šta će biti, ali ne i šta učiniti. 

Bezbroj puta desilo mi se da taj osećaj u stomaku govori :"Ne!", ali sam učinila obrnuto, i naravno, pokajala se zbog toga. Isto tako, bilo je slučajeva kada me je nešto uplašilo i zabrinulo, ali u stomaku sam osećala mir, odatle je dolazila umirujuća vest, da će sve biti u redu. I tako je bilo. Dešavalo se da ne verujem u to što radim ali osetim radost i stvarno izađe na dobro. Šta je to?  Da li smo se rodili sa darom koji još nismo potpuno ispitali, jer nauka nema odgovor? Kako čovek može imati moć predosećanja, ako je to misterija, nedokazano, "slučajno?"  Ako ništa nije unapred predodređeno, kako to "nešto" može da zna šta će biti?

Možda je čitava drama u dva puta koji nam se neprestano nude. U svakoj važnoj životnoj situaciji, ako imamo mogućnost za dva izbora, u isto vreme imamo pomoćnika, intuiciju koja se sama aktivira. Na nama je da je prihvatimo ili ignorišemo. 

Isto tako, dešavalo se da strah od nečega priguši taj predosećaj, ili prekine kontakt između moje svesti i njega. Mnogo puta sam bila sigurna da nešto treba da učinim, ali strah, trema i stid nisu mi dozvolili. Verovatno su te negativne osobine posledica pogrešnog uticaja okoline tokom odrastanja, i dosta ga je teško iskoreniti, bez obzira što sam svesna koliko je nepotreban i štetan. Strah od pokušaja, od izazova, od velike promene, od rizika. 

Stidljivost zameniti sa oprezom, to se vrlo često dešava. Stidimo se pokucati na neka vrata, stidimo se reći što nam je srcu, pitati...

Read More

Kako je postala sretni namćor

Postavljala je sebi pitanje na koje ne postoji odgovor. Večito isto, godinama. "Zašto me nerviraju ako ja njih poštujem?" Energetski vampiri sa svih strana u njenom životu, i to od detinjstva, bili su kao nešto obavezno što je dosuđeno rođenjem. 

Bila je stidljiva pred ljudima koji se deru i na sav glas ispoljavaju sve što im je na umu.

Bila je slobodna pred sebi sličnima.

Dobra svakome, uvek tu ako je pomoć i lepa reč potrebna. 

Nikome se nije mešala u život, nikome se podsmevala. Neslane šale na tuđ račun, za nju su bile iživljavanje i uvreda. Međutim, na svakom koraku sretala je one koji se njoj smeju, pred kojima nije znala kako da se ponaša. 

Vremenom, ljudi su u njoj probudili želju za samoćom i povlačenjem u sebe. 

Vremenom, kako je sve više postajala svoja, sve više su "dušebriznici" navaljivali rečima: "Ti bi trebala ovako, ti trebala onako..." Udarali su praznim rečima kao talasi u stenu. 

Od suza je izgradila štit, od tuge mudrost. 

Setila se  šta hoće a šta neće. Počela sretati ljude slične sebi. Krenula je da radi šta želi.

Usput se otresla svih vampira koji su sisali energiju i stvarali tugu. Neka su rodbina, neka su i porodica, komšije, tzv. prijatelji. Sve je odgurnula kao figurice sa ivice stola. Zbog drugih ne mora da se pati, ali se moraju ignorisati. Izbacila je iz imenika sve brojeve zbog kojih je gasila telefon i to je bio i kraj i početak.

Postala je namćor, ali sretni namćor. 

     

                                                                        

Read More

"Rascepi drvo i tu sam"

Ljudska rasa robuje podelama, lažnim uverenjima, izmišljotinama koje je čovek čoveku nametnuo. Kada osetite šum vode u netaknutoj prirodi i dodir vetra, tek tad osetite koliko je svaka religija i crkvena institucija, samo deo vlasti nad umovima ljudskim. Ono o čemu su govorili učitelji i proroci nalazi se u nama, u travi, cvetu, vodi, životinjama i oblacima.

Zanimljivo koliko se vernici još uvek plaše nepoštovanja običaja, koliko se klanjaju pred kipovima i ikonama a žive u neznanju. Porazno je koliko i dalje odbijaju da nešto znaju a plaše se "Boga na visinama" i njegove kazne. Koliko odbijaju da krenu pravim stazama duhovnosti koje danas nisu zabranjene i slobodna reč čuje se na sve strane. Kada neko kaže "Prepun hram vernika na liturgiji...", imam osećaj da je to čist skup ljudi koji bi hteli u nešto da veruju ali ne vide dalje od svog nosa, ne znaju dalje od onoga što im je ponudilo srednjovekovno crkveno učenje. Ako bi se svi ti "vernici" preusmerili iz hrama na neki prostor pod vedrim nebom, niko ne bi znao da se pomoli. Jer to su poslušnici tradicije, ne vernici. Da bi bio vernik moraš znati i čitati što je iznad crkvenog učenja. Tek tada, kada uporediš sve i osetiš istinu, onda ćeš znati šta je vera i šta je duhovno. 

"Rascepi drvo i tu sam, podigni kamen, i tamo ces me naci"- jevandjelje po Tomi

Read More

"Jevanđelje po Mariji Magdaleni" - Karen L. King

                                              Poglavlje l 
                                                 Uvod

Rano hrišćanstvo i Jevanđelje po Mariji

Malo je ljudi danas koji poznaju Jevanđelje po Mariji. Napisano  početkom drugog veka, ono je iščezlo za čitavih petnaest vekova, sve dok se jedan fragmentaran prepis u koptskom prevodu nije pojavio krajem devetnaestog veka. Iako su detalji samog otkrića nepoznati, ipak znamo da je papiruse na kojima je jevanđelje bilo zapisano, nabavio Karl Rajnhard u Kairu i zatim ih doneo u Berlin  1896. Dva dodatna fragmenta na grčkom ugledala su svetlost dana u osamnaestom veku. Ipak, kompletan prepis Jevanđelja po Mariji i dalje nije poznat. Preostalo je manje od osam strana antičkog papirusa, što znači da je oko pola Jevanđelja po Mariji izgubljeno, verovatno zauvek. 




Odlomci

Priroda stvari
"Hoće li , dakle, tvar biti potpuno uništena ili ne?"
Spasitelj odgovori: "Svaka priroda, svako izvajano obličje, svaki stvor, postoji i u sa svim ostalima. Oni će se nanovo rastočiti u sopstveni koren. Jer priroda stvari se rastače u ono što pripada njenoj prirodi. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Priroda greha i Dobro

Onda mu Petar reče: " Razjasnio si nam sva pitanja, reci nam jednu drugu stvar. Kakav je greh ovog sveta?
Spasitelj odgovori: Nema takve stvari koja je greh, nego vi sami činite greh kad se vladate po prirodi preljube koja se zove greh. Radi ovoga, Dobro dođe među vas, nagoneći dobro koje pripada svakoj prirodi. Postaviće ga kroz svoj koren.
Potom je nastavio: "Evo zašto se razboljevate i umirete: jer ljubite ono što vas obmanjuje. Ko kod misli, neka razmisli o ovim stvarima."
"Tvar beše dala život strasti koja nema Lik jer je postala iz onoga što je suprotno prirodi. Zbunjujući nemir tad zahvata čitavo telo. Stoga sam vam kazivao: Napunite se u srcu, ali u isti čas ostajte nezadovoljni i neposlušni; zaista postanite napunjeni i saglasni (jedino) kad ste u prisustvu tog drugog Lika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Marija teši druge učenike

Potom Marija ustade. Ona ih sve pozdravi  i reče svojoj braći i sestrama: "Ne jecajte i ne žalostite se, i ne dopudtite da vam srca budu neodlučna. Jer njegova milost biće sa vama i štitiće vas. Ali, radije neka hvalimo njegovu slavu, jer on nas je pripremio i preobratio u istinska Ljudska bića."
Kad Marija reče ove stvari, ona im upravi srca ka Dobru i oni počeše da se raspravljaju o rečima Spasiteljevim. 


Petar traži od Marije da ih obuči

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te je Spasitelj voleo više nego sve druge žene. Reci nam reči Spasiteljeve, po kojima ga pamtiš, koje znaš,  a mi niti smo ih čuli".
Marija odgovori: "Što je sakriveno od vas, ja ću vam reći." I ona poče da im kazuje ove reči.

Vizija i um

Ona reče: "Doživela sam Gospoda u viziji i rekla mu"Gospode, doživela sam te danas u viziji".  On mi reče: "Kako si čudesna jer se nisi pokolebala kad si me ugledala! Jer gde je um onamo je blago."  " A  ja mu rekoh : "Da li onaj koji ima viziju gleda kroz dušu ili kroz duh?"    Spasitelj odgovori:" Ne vidi ni kroz dušu, niti kroz duh, već kroz oko koje je između njih. "  

Read More

Saveti iz vode

Na raskršću između "biti" i "ostati", pobegla sam u zagrljaj zelenila i plavetnila, da osetim srž postojanja i poslednju nadu potražim. Između znanja i osećaja sati su mi se prelamali, a  moj duh se slamao u svakoj sekundi, pa ustajao kao da ne zna čemu buđenje ponovo. 

Tražila sam ključ. Nije dovoljno znati, potrebno je primeniti. I ta unutrašnja borba odvede me do reke, koja zna i može sve. Gledah je sa obale i spustih dlanove u najmoćniju silu. 

"Niko na planeti nije jači od tebe. Ti živote održavaš, niko ti ne može ništa, dok smo mi božija deca,  ti sve možeš da zbrišeš. Ne gubiš na lepoti, ostaješ svoja i posebna. Tvoj šum umiruje, tvoja svežina bistri um. Šapni mi ključ svega, kako da ja budem ja, uspravna i ponosna, srećna i nedodirljiva. "

Kroz dlanove mi je vibrirala energija kakvu do tada nisam osetila, brzo mi dopirala do srca i mozga, kao što je i brzina same reke. Osetih i videh reči koje nisam čula, već su se odvijale pred mojim očima, kao da gledam film. 

Videh parče belog papira ispred sebe i olovku. "Idi u svoju sobu i zapiši sve što želiš i što ne želiš. I ono što ti najviše smeta na putu do željenog života. I donesi ovde, na obalu. Ne zaboravi olovku."

Odjurila sam kući dok su mi u glavi odzvanjale reči, prefinjenog ženskog glasa. "Možda je to Majka Boginja progovorila kroz vodu. Postoje legende da je Ona u obliku vode. Možda, možda..." Bilo šta da je, morala sam učiniti što mi je rečeno. 

Na listu papira ispisala sam sve što mi smeta i što ne želim. Bilo je mnogo toga. Posramih se nad svojim životom. Ima li još nešto što me progoni kao avet i čega se ne mogu osloboditi?

Onda se setih da je na redu željeno. Bilo je samo jedno, kratko i jednostavno. 

U prvim satima zore, odjurila sam na obalu, čekajući šta će se desiti dalje. Kleknula sam i spustila dlanove u vodu, dok su  papir i olovka ostali na mojim krilima. Opet onaj divni, ženski glas, začuo se u mojoj glavi. 

"Umij lice i oči, uđi u mene i ponesi papir i olovku."

Učinila sam sve, i prijalo je. Svežina bistre vode i sunce koje se tek rađa. 

"Precrtaj sve što ne želiš."

Kao da sam nečim nagrađena, sa velikim zadovoljstvom precrtala sam sve negativno, a trebalo je i vremena, jer se nakupilo mnogo. 

"Šta ti je ostalo?"

"Ono što želim i volim." 

"Znači, to je tvoja istina i ključ. Da nije tako, ti bi i to precrtala. Gledaj u tu rečenicu i vibriraj u tom smeru. Mnogo si čitala o moćima ljudskim, mnogo si naučila koliko su misli opasne, ali nisi sredila osećanja. Samo se osećanjima može znanje primeniti. Svaki put kada ti dođu loše misli, seti se da su precrtane, mrtve su i ne mogu ti ništa. "

Nasmejah se od srca. Pogledala sam u sunce i ono je lepše grejalo nego ikada. Ponovo sam se umila i zahvalila se vodi. Odnela sam papir za sobom, kao dokaz "ključa"  i mnogo lakšeg početka nego što je ikada bio.

Read More

Ulazak u tuđe misli

Čitajući magazin "Sensa", prošlog leta naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina. To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno. 

Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ulogu. Na toj drugoj stolici isključujemo sva svoja osećanja i misli, dopuštajući da  nam u svest dođu misli i osećanja te osobe. Tako možemo shvatiti kako je onom drugom, otkrićemo tuđu stvarnost i shvatiti u čemu je problem. Kada se vratimo na svoju stolicu, vratićemo se i u svoju ulogu, ali sa novim saznanjima i razumevanjem. 

Kako je sve ovo moguće, naučnici nisu uspeli da objasne, za sada.

Read More

"Prvi i trinaesti" ( E- book)

https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short





Ako veruješ da te stvorila nefizička sila, veruj u dogovor sa njom, ne u strah.



Šta bi svako od nas uradio ako bi se našao u svetu koji je pravi, originalan, a pri tom da sazna kako je naš svet samo neuspela kopija?

Naslonila se na stablo jednog drveta, čekajući da se desi nešto, jer nije bez razloga stigla ovamo. Napinjala je oči da što bolje može gledati u svetlost. A snop svetlosti više nije bio običan. U njemu se počeo stvarati čovečiji lik, samo što je i on bio od svetlosti, plavo-bele. Nije imao lice, niti se videlo ko se krije iza lika, ali oblik linija od svetlosti bio je ljudski. Sara je osetila strujanje kroz celo telo, nije mogla ni koraka dalje. Lik je bio visok oko tri metra, boje oko njega su se menjale, pomerao je ruke, kao da joj nešto govori ili joj pruža zagrljaj. Od uzbuđenja, Sara je kleknula i zagrlila drvo, kao da će joj ono pomoći da se pribere. Sve oko nje postajalo je sve više zlatno i zeleno, šareno, plavo, sve oko nje je strujalo... I sve je iščezlo za nekoliko minuta, dok je polako padala u trans, nemoćna da se odupre osećanjima koje joj je slalo ono biće u svetlosti. A kada je iščezlo, u Sarinom krilu sedeo je beli golub, a pored nje leškario je lav, dok mu je glava bila na desnom Sarinom kolenu. Ispred njih, srna i malo lane igrali su se sa zmijom, tako što je ona dizala glavu i jurila za njima, a oni su veselo skakutali. Sve to je posmatrala veverica dok je držala nešto u rukama i grickala. Umesto da vrisne od straha, devojka je od sreće i poplave ljubavi zaplakala, spustila lice na glavu lava, koji se samo zadovoljno protegao, kao mačka kada drema i čeka da je vlasnik pomiluje. Upravo je shvatala šta joj se desilo. Stigla je na mesto gde se Tvorac javlja ljudima, i gde je njoj prikazano kako je bilo na početku i kako je trebalo biti i u drugom svetu, da se nije desilo to što jeste. Izvadila je iz ranca hranu koju je dobila, bili su to

sendviči. Sve ih je ostavila voljenim životinjama, potom napustila šumu, gledajući ih kako zadovoljno i zajedno jedu.

Ponudili su joj da zivi tamo gde vlada vecito dobro i gde se sve samo od sebe ostvaruje, gde moze raditi bukvalno sve sto zeli - u pravom svetu bez ogranicenja. Ipak se vratila u svoj nesavrseni svet, na put gde je srce povelo...
Sara je dobila Magdaleninu pomoc kada je sve izgledalo beznadezno.

Read More

Dobrovoljno poslušnici

Rekli su : "Dobro jutro",  a sve su učinili da tako i ne bude. 

"Jutarnji program" - obavestiće vas koliko ste glupi jer vam je jako važno ono što se dogodilo juče, a nema veze sa vašim životom. Govoriće vam o putovanjima naših zvaničnika i posetama stranih, i o njihovim dogovorima o budućnosti, dok vi ne možete ni sutrašnji dan isplanirati. Ako ste zaposleni, vezani ste za firmu i sve će vam zavisiti od rasporeda koji je određen tamo. Ako ste nezaposleni, slobodni ste i bez obaveza, ali bez novca. Slušaćemo novosti o letovanju i o gužvama u saobraćaju,  o  vrućinama koje su "iznenađenje" u sred leta, i o flašici vode koju treba poneti. Tokom zime slušaćemo  o "pročišćenim" putevima i o snegu koji je iznenadio sve, i da se moramo slojevito oblačiti. Pojaviće se i komentatori na razne teme, uglavnom je zastupljena tema o ratnoj prošlosti, o napadima na Vladu u sadašnjosti...Uporni su, jer ako ne slušamo ono što truje mozak, okrenućemo se na drugu stranu i nećemo biti poslušnici. Čovek je nesvesno poslušnik, ako je uključio tv. i obratio pažnju šta govore na televizijama, kao što su "Pink", "RTS", "Happy"...

Dnevna štampa 

Ne svi, ali oni najpoznatiji, najpopularniji u narodu, jesu jeftin, svakodnevni horor, koji uporno pokušava da nas uplaši od svega i svakoga na svetu. Ako otvorite, taj strašni "Informer" ili "Srpski Telegraf" , videćete gomilu nepresušnih gluposti koje se nude godinama. Crnilo i mržnja, gadosti i gluposti u nedogled, vređanje svakoga ko nije zadovoljan režimom u Srbiji. Nacionalizam šire na razne načine, bilo da je podmuklo ili jasno i glasno, ali huškanja ne prestaju. Sve to za male pare, a naravno, uz njih idu i štampe poput "Skandala", gde se može pročitati sve o privatnom životu onoga što je danas "estrada".

Jeftina škola srama, kako da postaneš glup, ako si dobrovoljac. 

Reklame

Svi mi dobro znamo šta nam je potrebno i šta možemo kupiti, retko i šta hoćemo. Proizvođači su danas podivljali. Histerični zbog prevelike konkurencije, plaćaju reklame koje su svima isuviše dosadne i na koje retko ko obraća pažnju. Prašak koji je navodno najbolji, pasta za zube koja će sprečiti oboljenje vilice, sokovi od kojih se može poleteti, omekšivači uz koje će život biti lepši, pivo bez kojeg muško nije muško... Nije problem u reklami već u zatupljivanju. U pokušaju da nateraju nekoga da kupuje njihove proizvode i da se emotivno veže za njih. A čovek kada upali tv. samo želi odgledati film, bez histerije  marketinga. 

Read More

Lucidni snovi - budni sanjamo

Lucidni san često  bude nejasan. Radnja ''filma'' skoro da ne postoji, osobe koju su sa vama nisu vam poznate, a i okolina je nepoznata. I onda, odjednom se setite da ste u snu.

Osećanja postaju jaka i živa, kao da ste budni. Osetite uzbuđenje i radoznali ste. Želite da istražite svoj san ali sve se menja kada ste svesni. Sporije hodate jer telo postaje teško a vazduh gust. Glava kao da je u vakumu. Ako ste dovoljno jaki, možete i poleteti. Onoliko koliko verujete da možete. Postoje tehnike koje neki  primenjuju da bi imali lucidne snove. Onome kome se desi iznenada, brzo se probudi jer nije spreman. Nauka nije dala pravo objašnjenje o svesnosti u snu, postoje samo pretpostavke. Po starim narodnima pričama  to je odlazak duše iz tela u drugu dimenziju. Ne znamo šta je u pitanju, ali je sigurno krajnje zanimljivo i neistraženo. Ako je san nesvesno stanje, kako neko može biti svestan da je u snu? Ovaj fenomen i dalje ostaje zagonetka, kao  i "već viđeno". Toliko teorija i pretpostavki, i dalje nam ništa nije jasno. 

Američki istraživači su 2011. godine zaključili, da bi lucidni snovi mogli da budu vantelesna iskustva.Od dobrovoljaca su zatražili da iskreiraju biblijske snove o anđelima.

U periodu od mesec dana, 24 od 30 ispitanika doživeli su lucidne snove, podučeni od strane stručnjaka. Bilo je potrebno doživeti sličnu priču onoj o proroku Iliji, kada je zaspao pod drvetom moleći za svoju smrt. Probudio ga je anđeo i pružio mu hleb i vodu. Pošto nisu uspeli prizvati bukvalno istu priču, dobrovoljci su prizvali nešto slično.''Probuditi'' se u svojoj sobi i videti anđela. U ovome je uspelo 15 dobrovoljaca, a 9 je potvrdilo da su sanjali i hranu i anđela. Jedna osoba je ispričala kako je, kada je došlo do svesnosti, poleteo po kući i video je anđela. Upitao ga je za informacije i anđeo je odgovorio da se zove Gabrijel.

Read More