Postavljala je sebi pitanje na koje ne postoji odgovor. Večito isto, godinama. "Zašto me nerviraju ako ja njih poštujem?" Energetski vampiri sa svih strana u njenom životu, i to od detinjstva, bili su kao nešto obavezno što je dosuđeno rođenjem.
Bila je stidljiva pred ljudima koji se deru i na sav glas ispoljavaju sve što im je na umu.
Bila je slobodna pred sebi sličnima.
Dobra svakome, uvek tu ako je pomoć i lepa reč potrebna.
Nikome se nije mešala u život, nikome se podsmevala. Neslane šale na tuđ račun, za nju su bile iživljavanje i uvreda. Međutim, na svakom koraku sretala je one koji se njoj smeju, pred kojima nije znala kako da se ponaša.
Vremenom, ljudi su u njoj probudili želju za samoćom i povlačenjem u sebe.
Vremenom, kako je sve više postajala svoja, sve više su "dušebriznici" navaljivali rečima: "Ti bi trebala ovako, ti trebala onako..." Udarali su praznim rečima kao talasi u stenu.
Od suza je izgradila štit, od tuge mudrost.
Setila se šta hoće a šta neće. Počela sretati ljude slične sebi. Krenula je da radi šta želi.
Usput se otresla svih vampira koji su sisali energiju i stvarali tugu. Neka su rodbina, neka su i porodica, komšije, tzv. prijatelji. Sve je odgurnula kao figurice sa ivice stola. Zbog drugih ne mora da se pati, ali se moraju ignorisati. Izbacila je iz imenika sve brojeve zbog kojih je gasila telefon i to je bio i kraj i početak.
Postala je namćor, ali sretni namćor.
Коментари
Постави коментар