Kako je postala sretni namćor

Postavljala je sebi pitanje na koje ne postoji odgovor. Večito isto, godinama. "Zašto me nerviraju ako ja njih poštujem?" Energetski vampiri sa svih strana u njenom životu, i to od detinjstva, bili su kao nešto obavezno što je dosuđeno rođenjem. 

Bila je stidljiva pred ljudima koji se deru i na sav glas ispoljavaju sve što im je na umu.

Bila je slobodna pred sebi sličnima.

Dobra svakome, uvek tu ako je pomoć i lepa reč potrebna. 

Nikome se nije mešala u život, nikome se podsmevala. Neslane šale na tuđ račun, za nju su bile iživljavanje i uvreda. Međutim, na svakom koraku sretala je one koji se njoj smeju, pred kojima nije znala kako da se ponaša. 

Vremenom, ljudi su u njoj probudili želju za samoćom i povlačenjem u sebe. 

Vremenom, kako je sve više postajala svoja, sve više su "dušebriznici" navaljivali rečima: "Ti bi trebala ovako, ti trebala onako..." Udarali su praznim rečima kao talasi u stenu. 

Od suza je izgradila štit, od tuge mudrost. 

Setila se  šta hoće a šta neće. Počela sretati ljude slične sebi. Krenula je da radi šta želi.

Usput se otresla svih vampira koji su sisali energiju i stvarali tugu. Neka su rodbina, neka su i porodica, komšije, tzv. prijatelji. Sve je odgurnula kao figurice sa ivice stola. Zbog drugih ne mora da se pati, ali se moraju ignorisati. Izbacila je iz imenika sve brojeve zbog kojih je gasila telefon i to je bio i kraj i početak.

Postala je namćor, ali sretni namćor.