"Rascepi drvo i tu sam"
Ljudska rasa robuje podelama, lažnim uverenjima, izmišljotinama koje je čovek čoveku nametnuo. Kada osetite šum vode u netaknutoj prirodi i dodir vetra, tek tad osetite koliko je svaka religija i crkvena institucija, samo deo vlasti nad umovima ljudskim. Ono o čemu su govorili učitelji i proroci nalazi se u nama, u travi, cvetu, vodi, životinjama i oblacima.
Zanimljivo koliko se vernici još uvek plaše nepoštovanja običaja, koliko se klanjaju pred kipovima i ikonama a žive u neznanju. Porazno je koliko i dalje odbijaju da nešto znaju a plaše se "Boga na visinama" i njegove kazne. Koliko odbijaju da krenu pravim stazama duhovnosti koje danas nisu zabranjene i slobodna reč čuje se na sve strane. Kada neko kaže "Prepun hram vernika na liturgiji...", imam osećaj da je to čist skup ljudi koji bi hteli u nešto da veruju ali ne vide dalje od svog nosa, ne znaju dalje od onoga što im je ponudilo srednjovekovno crkveno učenje. Ako bi se svi ti "vernici" preusmerili iz hrama na neki prostor pod vedrim nebom, niko ne bi znao da se pomoli. Jer to su poslušnici tradicije, ne vernici. Da bi bio vernik moraš znati i čitati što je iznad crkvenog učenja. Tek tada, kada uporediš sve i osetiš istinu, onda ćeš znati šta je vera i šta je duhovno.
"Rascepi drvo i tu sam, podigni kamen, i tamo ces me naci"- jevandjelje po Tomi
Коментари
Постави коментар