Priče u krug

  Zašto je serija Manifest osvojila publiku širom sveta? Manifest je jedna od onih serija koje gledaoce uvuku već u prvoj epizodi. Kombinacija misterije, naučne fantastike, emocija i duhovnih pitanja učinila je da ova priča postane pravi fenomen među ljubiteljima neobičnih i zagonetnih serija. Radnja počinje kada avion Montego Air Flight 828 upadne u jaku turbulenciju tokom leta sa Jamajke ka Njujorku. Za putnike je prošlo svega nekoliko sati, ali kada slete, saznaju šokantnu istinu — u spoljašnjem svetu prošlo je više od pet godina i svi su ih smatrali mrtvima. Ono što Manifest razlikuje od klasičnih misterija jeste način na koji spaja ljudsku dramu sa natprirodnim elementima. Putnici počinju da doživljavaju čudne vizije i „pozive“ koji ih vode ka događajima koje tek treba sprečiti ili razumeti. Serija postavlja pitanja o sudbini, vremenu, slobodnoj volji i povezanosti među ljudima, zbog čega je često porede sa kultnim serijama poput Lost .    Foto: https://www.netf...

  „Zamislite da negde postoji rukopis samog Isusa Hrista; knjiga koja je vekovima opstajala kroz prepise, skrivena od očiju javnosti.“ Da li ste čuli priču o ljudima koji su hodali ivicom istorije, noseći u rukama teret zabranjenog znanja? Šta mislite, da li je naša istorija mnogo dublja i „tajanstvenija“ nego što smo učili u školama? U mračnim vremenima srednjeg veka, dok su lomače gorele širom Evrope, postojali su oni koje su sebe nazivali "Čistima". Katarski i bogumilski učitelji nisu bili samo propovednici; oni su bili žive arhive. Kada bi njihove zajednice bile razbijene, ovi mistični učitelji bi nestajali u senkama, povlačeći se u nepristupačne planinske pećine i tajna skrovišta. Legenda kaže da se ovi „nevidljivi čuvari“ s vremena na vreme pojavljuju u istoriji, uvek u tajnosti, kako bi preneli iskru znanja onima koji su spremni da čuju. Oni su bili ti koji su čuvali nit duhovne slobode, ne dozvoljavajući da dogma potpuno ugasi unutrašnju svetlost čoveka.     IZGUB...

  Kažu da je patnja potrebna za duhovni rast i pronalazak sebe.  Zato ne krivimo one koje smo čekali da nam se jave ili da nas vole. Oni su se jednostavno našli tu, na našem putu, kao pauza, prepreka ili neka vrsta ljubavi. Ako su manipulisali našim osećanjima, to je znak da su i sami bili povređeni, neispunjeni, ostavljeni. I možda je tačno to, da nas Bog udaljava od ljudi koje nismo dobro prepoznali, jer On jeste video sve.  Posle gorčine, svetlo dolazi, posle tuge, sreća nalazi svoje mesto.           Čovek je anđeo zarobljen u telu. Dok hoda stazama ovog sveta, on u sebi nosi tiho sećanje na svetlost iz koje je došao. Zato se bori, pati, oseća da pripada nečemu što ne vidi.          

  Postoji mesto na svetu gde priroda ne pokušava da te impresionira — već te potpuno utiša. To mesto se nalazi u zapadnom delu Norway , u oblasti poznatoj kao Geirangerfjord .     Na prvi pogled, sve izgleda nestvarno. Strme planine uzdižu se direktno iz vode, kao da žele da sakriju nešto što nije namenjeno svakome. Između njih, duboko uvučen u kopno, fjord miruje — tih, taman, gotovo mističan. A negde visoko iznad njega, na ivici litice, nalazi se mala drvena kuća. Nije luksuzna na način na koji to danas zamišljamo. Nema buke, nema gužve, nema svetla grada. Ali ima ono što je retko — prostor da čuješ sebe. Jutra u Geirangeru počinju tišinom. Magla se polako podiže sa površine fjorda i obavija kuću kao nežan veo. Sunce se probija kroz oblake i osvetljava vodopade koji se spuštaju niz planine — tanki, srebrni tragovi u kamenu. Sve izgleda kao scena iz sna, ali je potpuno stvarno.     Tokom dana, možeš da siđeš stazom do vode ili jednostavno ostaneš na terasi,...

 Želela bih mir, svoj mir, luksuz koji se najteže danas postiže.  Divna mirna jutra i odlazak na posao koji je po meri čoveka. Želim taj mir u životu kada mi neće "konci" pucati u organizmu i tuga i stres prvo mesto zauzimati. One dane koji ne traže ništa i obećavaju sve. Sadašnje trenutke koji su radost i svetlo, bez ikakve sumnje da će tako i da ostane.         Molim život da normalan bude jer svako ima pravo na svoj mir. Molim za radost jer sam je dostojna. I onaj mir iz kojeg proističe svaka sreća. Da ne budem ničiji rob niti most do nečijeg uspeha. Želim jutro uz osmeh  i veče ispunjeno zahvalnošću. Svet je za sve nas i zaslužujemo ravnopravnost.      

  Sećanja na tebe, da li su stvarna? Možda je samo to istina dok živim u iluziji. Osećam, postojiš negde u prošlosti koja stoji, poput zaustavljene scene filma. Tamo si i znaš za mene, dok se ja uvek iznova pitam... Šta je istina? Šta je san? Od svega ovoga šta je java?  Tvoje su reči ostale u meni, pokušavam da ih iznedrim, dok ćute i čekaju svoje vreme.  Tvoj pogled uvek istu poruku šalje, dok ne znam odakle i kako u prošlost da krenem.  Zatvaram oči i sebi se vraćam, daleko...Ti si tamo.