Priče u krug

    Život bez stresa, da li je moguće?   Ne znam, nisam još doživela taj luksuz. Ne treba računati detinjstvo, ali i tada sam gledala kako odrasli žive u stresu, od jutra do mraka. Niti znam da li su ga mogli izbeći i koliko su preterivali. Sigurno jesu. Kao što i mi danas preterujemo. Život bez stresa - to je prihvatljivo, normalno stanje gde čovek živi u ljubavi prema svemu što ga okružuje. A da bi voleo svoj život, mora ga izgraditi prema svojoj želji i prilagoditi se stvarima koje ne može promeniti.  Posao  Sigurna sam da  posao mnogo više utiče nego što želimo priznati. Kada mi neko kaže: "Ma, pusti, to je samo posao, ne nerviraj se", sigurno je u pravu. Zbog posla se ne treba nervirati jer samo ako si zdrav, uvek možeš raditi. Problem je ako je posao toliko naporan, da ti 40 časova sedmično prolazi u stresu. To onda jeste problem i radnik je pshofizički iznuren, ugrožen.     Okolina Ako neko želi živeti bez nepisanih pravila društva, živeti ...

     " Drveće sa najdubljim korenjem opstaje i tokom najjačih oluja. Tako je i sa ljudima."     Rezilijentnost nije sposobnost da nikada ne padnemo. To je sposobnost da ustanemo svaki put kada život pokuša da nas obori. Nije znak slabosti kada osećamo umor, strah ili razočaranje. Naprotiv, upravo u tim trenucima otkrivamo koliko smo zaista jaki. Rezilijentni ljudi nisu oni koji nikada nisu doživeli neuspeh, već oni koji su naučili da iz neuspeha izvuku lekciju, iz bola mudrost, a iz prepreka novi put. Život retko ide pravolinijski. Ponekad nas suoči sa gubicima, neizvesnošću i izazovima koje nismo birali. Ipak, u svakom čoveku postoji unutrašnja snaga koja često ostaje skrivena sve dok ne bude potrebna. Ta snaga nas podseća da nijedna oluja ne traje večno i da iza svakog teškog perioda postoji mogućnost novog početka. Rezilijentnost ne znači ignorisati probleme. Ona znači pogledati ih pravo u oči i odlučiti da nećemo dozvoliti da nas definišu. To je vera da...

  Jeziva priča inspirisana stvarnim događajem   Netflixova serija Radnja prati bračni par koji kupuje kuću iz snova u mirnom predgrađu, verujući da započinje novi i savršen život. Međutim, ubrzo nakon useljenja počinju da dobijaju anonimna pisma od osobe koja sebe naziva „Posmatrač“. Pisma postaju sve mračnija, uznemirujuća i ličnija, zbog čega porodica polako počinje da živi u strahu i paranoji. Ono što mnoge gledaoce posebno fascinira jeste da se ovakav slučaj zaista dogodio 2014. godine porodici Broaddus u gradu Vestfild, u saveznoj državi Nju Džerzi. Nakon kupovine kuće na adresi 657 Boulevard, počela su da im stižu misteriozna pisma nepoznate osobe koja je tvrdila da „posmatra kuću generacijama“.    Foto: https://media.netflix.com/en/ Foto: https://time.com/6222207/the-watcher-ending-explained/   Najjezivije u celoj priči jeste činjenica da identitet „Posmatrača“ nikada nije otkriven. Policijska istraga trajala je dugo, postojalo je više osumnjičenih ...

  Zašto je serija Manifest osvojila publiku širom sveta? Manifest je jedna od onih serija koje gledaoce uvuku već u prvoj epizodi. Kombinacija misterije, naučne fantastike, emocija i duhovnih pitanja učinila je da ova priča postane pravi fenomen među ljubiteljima neobičnih i zagonetnih serija. Radnja počinje kada avion Montego Air Flight 828 upadne u jaku turbulenciju tokom leta sa Jamajke ka Njujorku. Za putnike je prošlo svega nekoliko sati, ali kada slete, saznaju šokantnu istinu — u spoljašnjem svetu prošlo je više od pet godina i svi su ih smatrali mrtvima. Ono što Manifest razlikuje od klasičnih misterija jeste način na koji spaja ljudsku dramu sa natprirodnim elementima. Putnici počinju da doživljavaju čudne vizije i „pozive“ koji ih vode ka događajima koje tek treba sprečiti ili razumeti. Serija postavlja pitanja o sudbini, vremenu, slobodnoj volji i povezanosti među ljudima, zbog čega je često porede sa kultnim serijama poput Lost .    Foto: https://www.netf...

  „Zamislite da negde postoji rukopis samog Isusa Hrista; knjiga koja je vekovima opstajala kroz prepise, skrivena od očiju javnosti.“ Da li ste čuli priču o ljudima koji su hodali ivicom istorije, noseći u rukama teret zabranjenog znanja? Šta mislite, da li je naša istorija mnogo dublja i „tajanstvenija“ nego što smo učili u školama? U mračnim vremenima srednjeg veka, dok su lomače gorele širom Evrope, postojali su oni koje su sebe nazivali "Čistima". Katarski i bogumilski učitelji nisu bili samo propovednici; oni su bili žive arhive. Kada bi njihove zajednice bile razbijene, ovi mistični učitelji bi nestajali u senkama, povlačeći se u nepristupačne planinske pećine i tajna skrovišta. Legenda kaže da se ovi „nevidljivi čuvari“ s vremena na vreme pojavljuju u istoriji, uvek u tajnosti, kako bi preneli iskru znanja onima koji su spremni da čuju. Oni su bili ti koji su čuvali nit duhovne slobode, ne dozvoljavajući da dogma potpuno ugasi unutrašnju svetlost čoveka.     IZGUB...

  Kažu da je patnja potrebna za duhovni rast i pronalazak sebe.  Zato ne krivimo one koje smo čekali da nam se jave ili da nas vole. Oni su se jednostavno našli tu, na našem putu, kao pauza, prepreka ili neka vrsta ljubavi. Ako su manipulisali našim osećanjima, to je znak da su i sami bili povređeni, neispunjeni, ostavljeni. I možda je tačno to, da nas Bog udaljava od ljudi koje nismo dobro prepoznali, jer On jeste video sve.  Posle gorčine, svetlo dolazi, posle tuge, sreća nalazi svoje mesto.           Čovek je anđeo zarobljen u telu. Dok hoda stazama ovog sveta, on u sebi nosi tiho sećanje na svetlost iz koje je došao. Zato se bori, pati, oseća da pripada nečemu što ne vidi.