Priče u krug

  Prestala sam slušati vesti i zanimati se za politiku, slušati vesti o epidemiji.  Kon ačno shvatim da je sve farsa i da se ništa neće desiti što se već nije isplaniralo. Vidim da ne postoji šansa da pojedinac nešto promeni osim samog sebe. Svet je onakav kakav treba da bude i nije mesto gde možemo doneti pravdu, promeniti  vreme...Svet je mesto gde menjamo sebe, dok ne spoznamo sebe.Nasmejala sam se praznima koji su pratili izbore u Americi kao da to nešto ima veze sa njihovim životima i zadivila se svojima koji su pratili ulazak u Vodoliju i konjukciju Jupitera i Saturna. Tako malo se pričalo u medijima o lepom i značajnom, toliko istina gurnutih pod tepih, ali to je znak da se neko agresivno bori protiv svake lepote. I to je dobro, jer je jasno da je gubitnik. Prestala samo dokazivati sebe i počela se  družiti  sa sobom. Prihvatanje sebe najveće je zdravlje i druženje sa sobom donosi najveća otkrića, pa tek onda da otkrivamo druge. Počela sam se pitati šta b...

Kada je čovek zaposlen tamo gde je svakodnevna dinamika, nema vremena za strah i paniku ali vidi odakle se oni serviraju. Lično imam iskustvo sa tim, više razmišljam kako ću sutra izgurati naporan dan, bez obzira kakva je situacija u svetu. Od umora ni telo ni um neće da se brinu i straše. Ali postoje mediji i postoje njihovi poklonici, nesvesni. Pojedinci koji uživaju da nazovu ili zaustave prijatelja, komšiju, rođaka, ili da mu dođu na kafu sa jednim istim pričama. Mnoge žene, tzv. domaćice i požrtvovane majke, predane supruge, sve će učiniti da od njih čujete neke loše vesti. Moraju vam preneti naslov iz novina, moraju vam reći ko je zaražen ili umro, moraju vam preneti što više informacije, jer je to za njih plus. Smatraju da jedva čekate takvo uzbuđenje. A vi, ako želite samo lep razgovor sa nekim ili prijatnu atmosferu i tišinu u svojoj kući, ako želite smeh, bićete razočarani. Znam po sebi. I kako bi uspeli da te osobe ne povredimo, ostaje nam samo da udarimo kontru i da preokre...

  Kraljica  Nora Roberts Zato što piše o pravoj ljubavi i njenoj moći. Briga me što neki smatraju laganim ljubavnim romanima ili pričama koje nisu za odrasle. Ima ona i teških, crnih priča. Ali ljubav pobeđuje i sve ono što je dobro. Nora slavi dobru stranu sveta. Vrednost porodice, jednostavnog i ispunjenog života, vrednost prijateljstva. Ljubav prema životinjama, poštovanje prema deci, razumevanje između odraslih, dobro vaspitanje. Nora može pomoći svakome ko se zadesi u teškom psihičkom stanju ili u periodu života gde ne vidi pomak i rešenje. Pisac vredan poštovanja i kome dugujem zahvalnost, jer me je odvela na lepšu stranu sveta. Navela me je da verujem.                                  Kraljica Agata Mnogi možda i ne znaju da je ova žena napisala romane i koji nisu misterije vezane za ubistva, romani koji se ne zaboravljaju nikada. U nekima, poput romana Divov hleb, Nedovršen portret, Br...

Istina se oko nas oseća. To je kao zgusnuta masa, ćuti i postoji, osećamo je u najmračnijem delu sebe, u delu podsvesti koji je potpuno netaknut. Mir koji te uporno gleda u oči, iritira ili raduje, a može neizrecivo da boli. Istina kao težak pritisak ili gust vazduh u nama i oko nas, čeka da je prihvatimo, da se pomirimo sa njom. Pošto je večna, ne plaši se uništenja ili da će nešto izgubiti u vremenu, njeno strpljenje je neograničeno. Možda bi se moglo pobeći od nje kada bi još nešto postojalo. Laži ne postoje, to su reči, ne i dela. Možda bi se ljudi mogli sakriti od nje jer ona neće da zove, ali sve se dešava da bi nju dokazalo. I laži su dokaz istine. 

Ako se okreneš danas na moju stranu i pristaneš da me pogledaš u oči,  videćeš sebe, od postanka do kraja, videćeš da sam postojala za dan kada ću ti doći. Stvoren da te volim i pronađem, stvorena da ovo osetim i da ti kažem. Da ti opišem ono što ni u jednom rečniku ne postoji, da ti ispišem da su u meni svi osećaji, i tvoji i moji.  Svaki delić sekunde koji živim u godinama od kada znam za tebe.  Ako me pogledaš neutralno, kao stranac koji nema besa i ljutnje, videćeš tvoj lik  u mojim zenicama dok, veruj mi, tvoje ime u mojoj krvi struji. Ako me pogledaš bez prezira, videćeš da ništa nije prošlo i da je život stao u momentu kada si se u tuđi lik prerušio, kada si sebe voljno izgubio.

Pisana reč ima najveću moć, nije ograničena vremenom i oblikovana je pažljivo. Ne zaboravlja ništa i detalje ispituje, dopire iz dubine čovekove i nema povišen ton. Pišemo i kada se svađamo ali to ne para uši, izjavljujemo ljubav i radost pisanjem a da ne pocrvenimo. Pisana reč ostaje u vremenu jer je bezvremena, ostaje kao dokaz istine ili laži, svejedno, uvek postoji razlog. Lepota u pisanoj reči ima nešto spasonosno za one koji traže utehu, ima podsticaj i moć da pokrene. Svaka knjiga koja nas je zadivila ostaje deo nas zauvek. Pamtimo rečenice, događaje, likove, prisećamo se rado. Pisana reč je muzej za sebe, dar od Boga, najlepša kreacija, najbolje ispoljavanje čovekovih osećaja i misli.

  Na kom boku spavaš, pomislim... Evo ga, počinje dan, otvorila sam kapke jer moram, ne što želim... Gledaš li u zid, ili u sat koji poziva da ustaneš?  Zove li te posao kao i mene, želiš li da sve bude drugačije  nego juče što je bilo, ili možda spavaš? Pitam se, jer si deo mene a ne znaš to, da li i tebe okruženje nervira, tražiš li utehu u prvoj kafi, kao da će iz šolje izaći snaga,dragi moj? Gledaš li u ekran televizora, samo da bi prošlo vreme, da li ti se izlazi napolje ili bi nestao negde, dalje od kuće i obaveza, i ljudi... ?   Da li ti odzvanjaju tuđe reči u glavi ili  progone sećanja ili osećanja koja nikome priznati ne smeš? Hoćeš li prvo otvoriti prozor da osetiš svežinu jutra i odlučiš koje ćeš odelo obući, misliš li o snovima koji su noćas došli iz podsvesti ili iz ludosti? Ili ti je sve lepše nego što je meni? Možda tebi jutra nisu mrska i dani košmarni, možda voliš sebe koliko te i ja volim, pa ti je i život draži nego meni što je. Moja si najve...

  Odlomak iz   knjige ''Sveti gral, sveta krv'' Pripadnici  treće glavne podvrste judaizma bili su Eseni. Sve do sredine 20. veka, podaci o Esenima poticali su većinom od dva onovremenska letopisca, Pilnija Starijeg i Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog poznog stoleća, koji je često nepouzdan. Sa  otkrićem svitaka  sa Mrtvog mora, po prvi put je postala dostupna glavnina esenske građe. Počeli su da se pojavljuju oko 150. godine p.n.e. Održavali su svoje zajednice širom svete zemlje. Koristili su Stari Zavet, ali su ga tumačili više kao alegoriju nego doslovnu istorijsku istinu. Odbacivali su konvencionalni judaizam u ime jednog vida gnostičkog dualizma. Bili su lako prepoznatljivi po svojim belim prostim haljinama.Prema njihovom shvatanju osnovno je da se čovek brine za čistotu svoje duše i za svoj visoki moral. Eseni su bili okrenuti misticizmu i imali dosta zajedničkog sa raznim školama misterija koje su preovladavale u svetu Stredozemlja toga ...

Ostaću sa druge strane pameti, tamo gde je lepše. Nisi ni odrastao, nisi ni dete. Samo voliš više da gledaš kako ptice lete.  Nego prazne priče ljudske.  Ostaću tamo gde se veruje u Boga i moć molitve, gde se lepota bira i voli se ono što je okom nevidljivo. Izbiraću lepotu i ljubav, bez obzira na sve. Pokušaću da radim što volim i mislim kako volim, da ja budem ja, bez obzira na sve. I ono što moram da okrenem na svoj način, bezazleni, plemeniti.  Ostaću na svojoj strani, tamo gde je vera činjenica i gde nije sramota očekivati dobro. Među onima kojima je čudo normalna stvar i gde se se sve uvek može u sekundi promeniti. Ostajem sa verujućim i duhovnim, bez obzira na religiju i naciju, bez obzira šta se kako zove. Ostajem u svetlu i polako okrećem glavu od tame, zauvek.

U "zamci" koju sam smestila za tebe, nađi me, odatle se nisam pomakla. Paukova mreža sačinjena od najsvetijih emocija, od zlatnih niti i najvrednijeg ljudskog blaga. Pronađi me u predelu duše gde nema ničega osim lepote, privrženosti i predaje, gde dostojanstvo i poniženje ne postoje...samo ruže i prostor ispunjen svežinom. Pronađi me u ružićnjaku gde te očekujem, na mestu našem koje sam spremila daleko od očiju sveta. Znam da ćeš doći i srušiti zidove koje nametnuše drugi i tvoj ego. Sanjam da ćeš doći i verujem u povratak tvoj. Meni dođi , u moj zagrljaj koji te čekao više od pola života. Dođi , ti si moj svet i moje nebo, moj život, početak i kraj.

  Ne postoji dan kada nisam volela njega, i onda dok su me osećanja vodila do dna. Ne postoji trenutak u kom nije postojao za mene, niti delić podsvesti gde nije stanovao.  Pre njegove pojave u mom životu, nisam znala šta znači "beskrajno i neopisivo", niti sam   razumela šta znači"želeti" više od života. Sve na temu ljubavi za mene bilo je patetika i sve je postojalo osim ljubavi.  Ti si Ruža i Kraljica, predstavnik žene u Svemiru, simbol Ljubavi i Srca. Ti si mi došla kada sam bila na dnu i zvala sam tvoje ime...Molim te da mi pokažeš put do njega, jer sam sama zalutala, pošalji mi reči koje ću mu pisati i izgovoriti, jer ja sam zanemela. Pomozi mi  jer on mi je jedina želja.

  Pretvaram noć u dan... Zakačim sunčeve zrake na oči da ne može mrak dopreti, ni do zenica a ni do mozga.  Pretvaram poraze u inspiraciju, ozbiljnosti u šalu, ružno u ništavilo, bes u spokoj, patnju u moć. Odabiram ono što volim i zalivam svakodnevno ljubavlju. Mislim o svemu što volim, opisujem ono što volim, sipam u kalup energiju emocija onome što volim. Iz kalupa oblikujem dramu. I to što volim raste. Ljubav prema svemu što osećam, briše sve što nije valjalo i sve iluzije nestaju. Ne mislim o onome što ne volim  i tako mu ne dajem prostora za ostanak. Preobražavam nametnutu dramu u željenu stvarnost. Oslobađam okova i slušam svoju dečiju stranu. Dete u nama je moćno, samo je bitno da nismo željni prisilnog starenja. Slušam svoju dubinu, gledam sebe u oči pred ogledalom. I pitam sebe: "Šta voliš?" Nema zlata koje se pretvara iz olova, nema tog zanata, bespotrebnog, smešnog. Pretvara se spoljašnje olovo u unutrašnje zlato. To je alhemija. Traže me vekovima, žele znati ...

  Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište.  Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer, čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vra...

  Ja sam tu a poverujte da nisam, jer ne znam odakle sam trenutno, u kom prostoru i vremenu. Nisam tu a čini vam se da hodam i pričam, jer čini se i meni da sve to radim...To je samo moja fizička pojava, navijena da bude prijavljena na listu svakodnevnice živih. Rekoh, satkani smo od nule, od beskraja, praznine koja je sve i nije ništa od ovoga što nam se čini. Nisam tu i nemojte me ubrajati među "svoje" jer ja imam i te "moje" koji su isti. Vreme kraja za koji mislite da je čuveni  kraj sveta, jeste vreme početka i podele na crno i belo, na istinu i privid, na original i iluziju. Smatrajte da sve je isto kao nekada i slušajte šta vam govore puna usta svega, ne razumete da su usta za koja vam se čini da ćute, usta puna zlata.  Klanjajte se komercijali i čuda čekajte, dok će kreator "čuda" čekati vas. Tražite od njega sve, dok on  iščekuje dan kada dajete sebi.  Uzajamno čekanje. Dok se klanjate, i tražite ga, on stoji u vama i čeka da stanete ispred ogleda...

Kuda sa ovim saznanjem da sve je igra i da je sve promenljivo u sekundi i tako jednostavno, ali u isto vreme to je ono najteže? Ako ti mozak radi drugačije nego većini oko tebe a ne možeš im to objasniti, ako su ti na ustima psovke i mračne reči dok ti iznutra raste cveće i čitav raj koji niko ne vidi? Kuda ako ne možeš slušati iste priče, iste tvrdnje, ista pitanja i ofucane odgovore? I o čemu slušati ako ništa nije stvarno i ništa bitno? Rodili smo se sa planom i posebnim ciljem, i to  zaboravili, učinili zemaljski život patnjom, stalnim lutanjem i potragom za srećom, a sreća je politika "istoga", uklopi se i budi kao "sav ostali svet". Čemu tegobe i beskrajni uzdasi i onih za koje bi se reklo da su sve dobro uradili, ispravnom stazom krenuli, čemu skriveni problemi i mračne tajne?  Ko je srećan a da to zna i tvrdi? Još mi niko ne reče da jeste, samo  osmesi na društvenoj mreži, udovoljavanje svojima, dokazivanje, čekanje ko će šta reći. Ljudi blistaju od pohvale,...

  Sa druge strane pameti čekaš me, da mi nemo dokažeš ko sam i da si moja senka. I da zanemiš kada ugledaš sebe u mojim zenicama. I svoje neizrečene reči na mojim usnama. Iz dubine srca, ja snimam tebe dok pričaš, pa te slušam kao nešto najdraže srcu, da osetim blizinu i kako dišeš... I poverujem da te niko ne voli pored mene. Poverujem da je Ljubav beskrajna sila i da je moja želja samo tačka u sredini fokusa. Poverujem da će sve prepreke biti srušene, u stvari , prepreke ne postoje, samo umišljene smetnje. Sa one strane stvarnosti, gde je samo ljubav, čekam te...

Svuda su, kao da su voda pa ih ne možeš saseći, ako ih zaustaviš, podivljaju.  Nameću drugu dimenziju stvarnosti, koju ne vidiš golim okom, ali je osećaš. Znaci vode a ne pokazuju cilj, znaci ukazuju i zbunjuju, zaprepaste. Ako ne pratiš znake, ne valja, ako ih pratiš, ne znaš dokle stižeš i nosiš pitanje u sebi, da li si u ludilu... Znaci su znak da je neko tu i uporno želi da nas vodi. Znaci su iskušenje, jesmo li ludi ili samo na putu srca.  Znaci su tri tačke, početak, sredina i nastavak.     

  Sve što nam je potrebno da znamo o značenju pozitivnog i negativnog, kao i o tome šta je život ispunjen ljubavlju, nalazi se u ovoj knjizi. Od svega je najvažnije da postoji olakšica, prečica za ono što se zove "vera". Nikada nisam ni pomislila da postoji nešto pristupačnije od Abrahamovog učenja, ali uvek je falilo to objašnjenje "života u ljubavi" i kakve veze ima sa Zakonom privlačnosti.  Radi se o tome da treba izbirati sve i samo ono što volimo, bez obzira da li to trenutno imamo ili ne.  Iz prošlosti izbirati samo lepe događaje, da ih se sećamo i privlačimo slično danas. U sadašnjosti, stalno živeti u mislima i emocijama koje su okrenute ka onome što volimo. Tako privlačimo da toga bude još. Za budućnost - misliti o onome što želimo da nam se dogodi, tako što ćemo govoriti sebi šta je to što volimo u vezi neke želje, odnosa, težnje.... Ako želimo popraviti odnos sa nekom osobom, potrebno je izbirati sve ono što volimo kod te osobe i prisećati se ...

Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje, mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek... To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja, nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve... Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi... Naše mesto. Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti,  gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta. Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige, u srcu sve može i sve jeste. Sve je iluzija osim srca. Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra. Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji... Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira... Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav. Da ostanemo sami pred ovom ...

Jovan je tajna. Jovan i ne dopušta da bude otključan. Jovan ni sam nije znao ko je. Jovan dođe u san kao misterija. Ostavi pitanje i ne pruži šansu za odgovor Jovan i nije hteo da se o njemu sve zna, jer je smatrao da je nebitan. Jovan mi u mislima jer on tako hoće. Jovan je neotkriveno blago. Jovan je znao šta je duševna hrana. Dok pišem o njemu, vidim Esena u beloj haljini, na stenama Kumrana...

Letonski dizajnerski studio Zeltini, pokazao je svetu svoje novo multifunkcionalno vozilo  Z-triton, koje je u isto vreme biciklo, kamp kućica i čamac. U vozilu mogu prespavati dve osobe, opremljen je kuhinjicom i spremištem za stvari, radi na električni pogon, idealan za boravak u prirodi, za kampovanje i jedrenje. Na sajtu "Zeltini", za ovaj izum piše da će na tržište izaći 2021. godine. Foto: tuzlanski.ba Holandska dizajnerka Li Edelkort, najavila je osnivanje Svetskog foruma nade, što će biti kontra Svetskom ekonomskom forumu. Za razliku od od ovog drugog, Svetski forum nade baziraće se na ekonomiji nade gde će ljudi biti važniji od profita. Ovu organizaciju pokreće kako doprinela društvenim promenama koje smatra neminovnim tokom pandemije korona virusa.  "Tokom pandemije mnogi su shvatili da valja menjati navike tako što ćemo prestati da proizvodimo previše, konzumiramo previše i putujemo previše. Provodeći više vremena kod kuće, ljudi su se...

Jednom sam u postu napisala da sam posmatrač gomile čiji deo nisam. Mislim da je to bilo u januaru ove godine. Nakon toga, desila se drama u celom svetu  a region gde živim pretvorio se u cirkus gde se ljudi utrkuju ko će biti gluplji. Od nekih intelektualaca ostao je samo patetični lik koji ređa postove o koroni, ali i oni koji pozivaju na neke pobune, izlažu svoje "veličanstvene" teorije, pa sve to izlažu neupućenima koji sve to dele dalje i prepričavaju. Pripadam onima koji veruju da postoji opasan virus i da je jedna u nizu smrtonosnih bolesti. Ne mogu da diskutujem dalje jer nisam stručna da bih nešto znala o tome. Meni je ponašanje ljudi upalo u oči, dok sa strane posmatram šta se događa. Niko nije u poslednjih pet meseci objavio brojku umrlih od raka. Davno se svet pomirio sa tim da nekim bolestima leka nema. Ali ovo je nešto novo jer vlasti sada brinu za nas. Pa smo se raznežili i uplašili da ćemo popadati svi do jednog. Prihvatili smo da je ovo najgore od najgore...

Tačno je da imam dovoljno mašte i da je pozajmim drugima. A ne bih to  nikada uradila, jer ko nema mašte, nema ni kretivnosti ni vere. Suvoparne priče i prizemna shvatanja, kolektivna "tradicija"ponašanja i shvatanja, sve to je nasledno i prihvaćeno kao da je Ustav.Utkrivanje ko će biti ozbiljniji za život i ko će steći veće poštovanje svoje okoline, ko će biti za "primer", navelo me da mi se ogadi ovo društvo i to odavno. Reči, kao što su "odrasti i uozbilji se", verujem da su dovele do uništenja mnogih života, do toga da se ljudi pomire sa patnjom i neostvarenim  željama.  I sve je ovo razlog da nemam poštovanje prema svakoj starijoj osobi. To što je neko stigao do starosti, to je znak da treba imati mudosti i dovoljno lepih i umirujućih reči za mlađe. Ali kod nas je većinom drugačije. Kod nas ima mnogo loših starih osoba, koje su kroz život bili poznati baksuzi i ostali takvi. Upravljali su svojoj decom, braćom i sestrama, supružnicima, kao da robov...

Znam da me ne mrziš, za to šansa ne postoji. Osećam ja koji su besovi i problemi tvoji. Osećam da sam ti isuviše draga, predosećam da se onaj drugi u tebi budi, ali prizemni ego je tvoja snaga. Lažna je mudrost da ćutiš od mene, a nećeš moju kopiju sresti ni da živiš u tom telu večno, nikoga sa mnom uporediti ne možeš,  nigde mene nema više... Osim u tebi.  I kada se pogledaš ispred ogledala, ispred očiju biće ti ona mala,  ona mršava i "nikakva, što ništa ni o čemu nije znala", ona neugledna što se usudila da te voli i da ti to prizna. Ona što te volela i kada si je izdao, što je stavljala slušalice na uši, da čuje dok pričaš, kako dišeš... Gazila je trnjem do tebe, ona i niko više. Ne pričaš sa mnom dragi , prijavio si me za "zlomisao" i zaključao  u podrum ljubavi,kao da možeš pobeći od sebe, a znaš da taj put ne postoji.  Imaćeš i noću i danju sliku tame u kojoj sedim i odbijam da prodam sebe  i zaboravim svoju dušu. To se neće desit...

Foto: http://antistresvodic.rs/ JOHNASS ARAF Zakon privlačnosti najjednostavnije mogu predočiti ako sebe zamišljam kao magnet, svjestan da magnet privlači sve  što želim. Vi ste najmoćniji magnet u Svemiru! U sebi posjedujete magnetsku moć snažniju od bilo čega drugoga na svijetu, a ta  se neshvatljiva magnetska moć očituje kroz vaše misli. BOB PROCTOR Mudri su ljudi to oduvijek znali. Pogledajte samo drevne Babilonce. I oni su posjedovali to znanje. Bila je to odabrana  grupica ljudi. Znanstvenici su dobro dokumentirali život drevnih Babilonaca 1 njihov veliki napredak. Poznato je da su Babilonci  napravili jedno od sedam svjetskih čuda, viseće vrtove Babilona. Zahvaljujući svojemu razumijevanju i primjena  zakona Svemira postali su jedan od najbogatijih naroda u povijesti. Sto mislite, zašto jedan posto stanovništva zarañuje oko 96 posto ukupno zarañenog novca? Mislite li da je to  slučajnos...