Svet je naopak, nešto ne valja ovde.
Kada se smeješ, ljudi se pitaju šta ti je.
Kada vidiš lepotu i diviš se, kažu da si glup i smešan.
Ako si bezazlen i raduješ se sitnicama, pričaju da si kao dete.
Naopak je ovaj svet koji lepotu ne voli i radostima se ruga, ljubav menja za gorčinu. Svet stvoren da bude naopak i traži sam u sebi smisao svog propadanja.
I kada nemaš ništa a hoćeš sve, i u svemu tome što je ništa stvaraš najbolje što može biti. Voliš sebe dok cvetaš i opet potoneš. I sve u krug. Do svitanja, a mora jednom da svane.
Нема коментара:
Постави коментар