Molitva Magdaleni

 

Ne postoji dan kada nisam volela njega, i onda dok su me osećanja vodila do dna.

Ne postoji trenutak u kom nije postojao za mene, niti delić podsvesti gde nije stanovao. Pre njegove pojave u mom životu, nisam znala šta znači "beskrajno i neopisivo", niti sam  razumela šta znači"želeti" više od života. Sve na temu ljubavi za mene bilo je patetika i sve je postojalo osim ljubavi. 

Ti si Ruža i Kraljica, predstavnik žene u Svemiru, simbol Ljubavi i Srca. Ti si mi došla kada sam bila na dnu i zvala sam tvoje ime...Molim te da mi pokažeš put do njega, jer sam sama zalutala, pošalji mi reči koje ću mu pisati i izgovoriti, jer ja sam zanemela. Pomozi mi  jer on mi je jedina želja.

Read More

Iz dnevnika jednog alhemičara

 Pretvaram noć u dan...

Zakačim sunčeve zrake na oči da ne može mrak dopreti, ni do zenica a ni do mozga. Pretvaram poraze u inspiraciju, ozbiljnosti u šalu, ružno u ništavilo, bes u spokoj, patnju u moć.

Odabiram ono što volim i zalivam svakodnevno ljubavlju. Mislim o svemu što volim, opisujem ono što volim, sipam u kalup energiju emocija onome što volim. Iz kalupa oblikujem dramu. I to što volim raste. Ljubav prema svemu što osećam, briše sve što nije valjalo i sve iluzije nestaju. Ne mislim o onome što ne volim  i tako mu ne dajem prostora za ostanak.

Preobražavam nametnutu dramu u željenu stvarnost.

Oslobađam okova i slušam svoju dečiju stranu. Dete u nama je moćno, samo je bitno da nismo željni prisilnog starenja. Slušam svoju dubinu, gledam sebe u oči pred ogledalom. I pitam sebe: "Šta voliš?"

Nema zlata koje se pretvara iz olova, nema tog zanata, bespotrebnog, smešnog.

Pretvara se spoljašnje olovo u unutrašnje zlato. To je alhemija.

Traže me vekovima, žele znati što ja znam. A što imam ja, imaju i oni. 

Traže pogrešno i na pogrešnom putu.

Alhemičar vidi vazduh, priča sa vodom, razume jezik životinja, izaziva kišu iz oblaka, moli sunce da greje, vetar da zafijuče jače... I to sve kada je potrebno. 

Ja nisam tajna, ja sam istina u svima nama.

Read More

Kada ljubav dođe

 Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište. 

Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer, čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vrata koja su se sama otvorila. Osećaš se plemenito, kao da ti oreol obasjava glavu. I ništa ne očekuješ, osim da to biće koje voliš bude srećno, i da toplina, koja se stvara od te ljubavi, potraje. I opet za sebe ne postojiš, već postoji samo taj neko drugi. Bezuslovna ljubav te menja, nije ti jasna, odakle se i kako stvorila, zašto je to tako, ali je osećaj ravan povratku u žive. Ta osoba postaje tvoja inspiracija i psihička snaga, jer si srećan što ipak postoji neko koga voliš. I želiš mu to reći, samo ne znaš kako, kroz koje reči i pokušaje.

Read More

Skala poslednja

 Ja sam tu a poverujte da nisam, jer ne znam odakle sam trenutno, u kom prostoru i vremenu. Nisam tu a čini vam se da hodam i pričam, jer čini se i meni da sve to radim...To je samo moja fizička pojava, navijena da bude prijavljena na listu svakodnevnice živih. Rekoh, satkani smo od nule, od beskraja, praznine koja je sve i nije ništa od ovoga što nam se čini.

Nisam tu i nemojte me ubrajati među "svoje" jer ja imam i te "moje" koji su isti. Vreme kraja za koji mislite da je čuveni  kraj sveta, jeste vreme početka i podele na crno i belo, na istinu i privid, na original i iluziju.

Smatrajte da sve je isto kao nekada i slušajte šta vam govore puna usta svega, ne razumete da su usta za koja vam se čini da ćute, usta puna zlata. 

Klanjajte se komercijali i čuda čekajte, dok će kreator "čuda" čekati vas.

Tražite od njega sve, dok on  iščekuje dan kada dajete sebi. 

Uzajamno čekanje.

Dok se klanjate, i tražite ga, on stoji u vama i čeka da stanete ispred ogledala.

Read More

Pitanja Posmatrača

Kuda sa ovim saznanjem da sve je igra i da je sve promenljivo u sekundi i tako jednostavno, ali u isto vreme to je ono najteže? Ako ti mozak radi drugačije nego većini oko tebe a ne možeš im to objasniti, ako su ti na ustima psovke i mračne reči dok ti iznutra raste cveće i čitav raj koji niko ne vidi? Kuda ako ne možeš slušati iste priče, iste tvrdnje, ista pitanja i ofucane odgovore? I o čemu slušati ako ništa nije stvarno i ništa bitno?

Rodili smo se sa planom i posebnim ciljem, i to  zaboravili, učinili zemaljski život patnjom, stalnim lutanjem i potragom za srećom, a sreća je politika "istoga", uklopi se i budi kao "sav ostali svet". Čemu tegobe i beskrajni uzdasi i onih za koje bi se reklo da su sve dobro uradili, ispravnom stazom krenuli, čemu skriveni problemi i mračne tajne? 

Ko je srećan a da to zna i tvrdi? Još mi niko ne reče da jeste, samo  osmesi na društvenoj mreži, udovoljavanje svojima, dokazivanje, čekanje ko će šta reći. Ljudi blistaju od pohvale, od uklapanja, od uspešnog bekstva od sebe. Danas je uspeh preboleti nešto umesto rizika i pokušaja da se to i ostvari. Danas je "pametan" onaj koji se isključivo uvalio u sigurnost i dobio pohvale od starijih, "zašio" usta, zatvorio srce, pokopao sve svoje sposobnosti. U društvima poput našeg lud je onaj ko traži duhovno blago i shvati da je unutar njega, pa ga ne nalazi više u hramovima, drugim ljudima, tradiciji i običajima.

Buđenje je istina, put jeretika posmatrača sveta i sumorne svakodnevnice. 

Buđenje je trzaj iz košmara, kada shvataš da ne možeš promeniti ništa osim sebe, tako što ćeš doći sebi.

                                                                   

Read More

Izaberi me

 Još ima vremena da se vratiš sebi, u priču sa mnom, u beskonačnu bezazlenost.Vodila sam te do pravog tebe, do suštine koju ti ne bih uzela ali sam je volela. I dok još volim tebe. Izaberi skromnost i čistotu duše, najlepše reči, najlepše osmehe i apsolutnu iskrenost. Seti se kako sam ti govorila da sve je iluzija osim emocija i kako si mi govorio da sve je sada. Hajmo sada na mesto gde samo su emocije, čistoća, plavo i belo, gde svetlost je od jutra do sutra. Odbaci surovost, niko se nije od nje obogatio, odbaci oholost, niko se nije od toga usrećio. Hajmo u našu zlatnu unutrašnjost, probudi se, ti si anđeo koji spava u telu ega,  a ego nije stvaran već je samo scenario. Probudi se i pogledaj moje oči koje su tvoje i moje ruke u tvojima, moje misli u tvojim rečima, moje reči u tvojim ustima, sruši moj ego koji je zatrovao i tvoj, divljinu u kojoj demoni vrište jer bi da ostanu. Gledaš me kako se borim protiv njih, spustila sam se u dubine pakla, isukala mačeve, sama protiv sebe, tebe, sveta i svih..Jer znam da si duša duše moje...Ali može da bude kasno i sve ode samo u sećanje. Izaberi mene, (sebe), još ima vremena...

                              Foto: https://missmuslim.nyc/alchemy-and-astrology-twin-flames/

Read More

Sa druge strane

 Sa druge strane pameti čekaš me, da mi nemo dokažeš ko sam i da si moja senka.

I da zanemiš kada ugledaš sebe u mojim zenicama.

I svoje neizrečene reči na mojim usnama.

Iz dubine srca, ja snimam tebe dok pričaš, pa te slušam kao nešto najdraže srcu, da osetim blizinu i kako dišeš... I poverujem da te niko ne voli pored mene.

Poverujem da je Ljubav beskrajna sila i da je moja želja samo tačka u sredini fokusa.

Poverujem da će sve prepreke biti srušene, u stvari , prepreke ne postoje, samo umišljene smetnje.

Sa one strane stvarnosti, gde je samo ljubav, čekam te...

Read More

Znaci

Svuda su, kao da su voda pa ih ne možeš saseći, ako ih zaustaviš, podivljaju. 

Nameću drugu dimenziju stvarnosti, koju ne vidiš golim okom, ali je osećaš.

Znaci vode a ne pokazuju cilj, znaci ukazuju i zbunjuju, zaprepaste.

Ako ne pratiš znake, ne valja, ako ih pratiš, ne znaš dokle stižeš i nosiš pitanje u sebi, da li si u ludilu...

Znaci su znak da je neko tu i uporno želi da nas vodi.

Znaci su iskušenje, jesmo li ludi ili samo na putu srca. 

Znaci su tri tačke, početak, sredina i nastavak. 

 

 

Read More

Moć- Ronda Bern

 Sve što nam je potrebno da znamo o značenju pozitivnog i negativnog, kao i o tome šta je život ispunjen ljubavlju, nalazi se u ovoj knjizi. Od svega je najvažnije da postoji olakšica, prečica za ono što se zove "vera". Nikada nisam ni pomislila da postoji nešto pristupačnije od Abrahamovog učenja, ali uvek je falilo to objašnjenje "života u ljubavi" i kakve veze ima sa Zakonom privlačnosti. 

Radi se o tome da treba izbirati sve i samo ono što volimo, bez obzira da li to trenutno imamo ili ne. 

Iz prošlosti izbirati samo lepe događaje, da ih se sećamo i privlačimo slično danas.

U sadašnjosti, stalno živeti u mislima i emocijama koje su okrenute ka onome što volimo. Tako privlačimo da toga bude još.

Za budućnost - misliti o onome što želimo da nam se dogodi, tako što ćemo govoriti sebi šta je to što volimo u vezi neke želje, odnosa, težnje....

Ako želimo popraviti odnos sa nekom osobom, potrebno je izbirati sve ono što volimo kod te osobe i prisećati se samo onih stvari koje su nas učinile srećnim u tom odnosu.

Voleti svet, život i druge ljude, znači videti samo ono što volimo, dok od svega što je loše treba okrenuti glavu. Ne opirati se drugačije, zbog toga što odupiranje stvara nervozu i pojačava loše emocije.

Samim tim što mislimo i zahvaljujemo svakodnevno na onome što volimo, mi privlačimo da se desi sve što želimo.

Biti pozitivan znači misliti o svemu što volimo i voleti svoje želje, plus mašta, koja praćena mislima ljubavi, može biti pretočena u stvarnost.

Uvek, u svakom trenutku možemo sve promeniti, samo ako izaberemo misli od kojih se osećamo bolje.

Odlomak iz knjige

Ljubav je rešenje i odgovor u svakom odnosu. Negativnošću nikada nećete poboljšati nijedan odnos sa drugima. Služite se procesom stvaranja gradeći odnose s ljudima i dajte ljubav da biste je primili. Služite se ključevima Moći u svojim odnosima sa drugima. Primećujte ono što volite , govorite o onome što volite i okrenite glavu od onoga što ne volite. Zamišljajte savršen odnos, najbolji što može biti, i osetite sim srcem da je zaista takav. Ako vam zadaje muke da se osećate dobro u pogledu svog odnosa prema nekome, tada  volite sve oko i jednostavno prestanite primećivati ono negativno u tom odnosu.

 

Read More

Postoji mesto

Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje,
mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek...
To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja,
nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve...
Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi...
Naše mesto.
Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti, 
gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta.
Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige,
u srcu sve može i sve jeste.
Sve je iluzija osim srca.
Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra.
Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji...
Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira...
Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav.
Da ostanemo sami pred ovom ledenom igrom koja se istopi za tren i pokažemo sebe.
Tamo gde su dve pokisle ptice obasjane suncem i On nije kopile i jad...
Mesto gde ne postoji juče i danas, nego samo sada, i gde su dve priče jedna priča.

Read More

Jovan iz Kumrana

Jovan je tajna.

Jovan i ne dopušta da bude otključan.

Jovan ni sam nije znao ko je.

Jovan dođe u san kao misterija.

Ostavi pitanje i ne pruži šansu za odgovor

Jovan i nije hteo da se o njemu sve zna, jer je smatrao da je nebitan.

Jovan mi u mislima jer on tako hoće.

Jovan je neotkriveno blago.

Jovan je znao šta je duševna hrana.

Dok pišem o njemu, vidim Esena u beloj haljini, na stenama Kumrana...

Read More

Lepša strana sveta

Letonski dizajnerski studio Zeltini, pokazao je svetu svoje novo multifunkcionalno vozilo Z-triton, koje je u isto vreme biciklo, kamp kućica i čamac. U vozilu mogu prespavati dve osobe, opremljen je kuhinjicom i spremištem za stvari, radi na električni pogon, idealan za boravak u prirodi, za kampovanje i jedrenje. Na sajtu "Zeltini", za ovaj izum piše da će na tržište izaći 2021. godine.

Foto: tuzlanski.ba

Holandska dizajnerka Li Edelkort, najavila je osnivanje Svetskog foruma nade, što će biti kontra Svetskom ekonomskom forumu. Za razliku od od ovog drugog, Svetski forum nade baziraće se na ekonomiji nade gde će ljudi biti važniji od profita. Ovu organizaciju pokreće kako doprinela društvenim promenama koje smatra neminovnim tokom pandemije korona virusa. 

"Tokom pandemije mnogi su shvatili da valja menjati navike tako što ćemo prestati da proizvodimo previše, konzumiramo previše i putujemo previše. Provodeći više vremena kod kuće, ljudi su se odmaknuli od zavisnosti od materijalnog i više se posvetili deljenju i činjenju, kao što su priprema hrane, vođenje ljubavi, stvaranje muzike, izrada rukotvorina..." ( Li Edelkort)

Foto: https://www.edelkoort.com/

Read More

Čestica straha - vreme dokazivanja

Jednom sam u postu napisala da sam posmatrač gomile čiji deo nisam. Mislim da je to bilo u januaru ove godine. Nakon toga, desila se drama u celom svetu  a region gde živim pretvorio se u cirkus gde se ljudi utrkuju ko će biti gluplji. Od nekih intelektualaca ostao je samo patetični lik koji ređa postove o koroni, ali i oni koji pozivaju na neke pobune, izlažu svoje "veličanstvene" teorije, pa sve to izlažu neupućenima koji sve to dele dalje i prepričavaju. Pripadam onima koji veruju da postoji opasan virus i da je jedna u nizu smrtonosnih bolesti. Ne mogu da diskutujem dalje jer nisam stručna da bih nešto znala o tome. Meni je ponašanje ljudi upalo u oči, dok sa strane posmatram šta se događa.

Niko nije u poslednjih pet meseci objavio brojku umrlih od raka. Davno se svet pomirio sa tim da nekim bolestima leka nema. Ali ovo je nešto novo jer vlasti sada brinu za nas. Pa smo se raznežili i uplašili da ćemo popadati svi do jednog. Prihvatili smo da je ovo najgore od najgoreg i da možemo biti zdravi samo kako nas posavetuju preko malih ekrana.

    Čestica  straha

Tako je zavladala svetom, održana, zalivana i uvećana strahom. "Kako zračiš, tako i privlačiš" - čist je dokaz  u Zakonu privlačnosti. Što osećaš to i privlačiš. Za većinu ljudi to je samo nešto o čemu se priča ili neka fantazija, mnogi ne znaju da je kvantna fizika dokazala ovu istinu. I tako svet više ne priča i ne misli o zdravlju, kao da je ono ostalo iza nas, kao nešto daleko i nedostižno. Svet samo priča i oseća bolest koju nanosi epidemija. Svi misle o virusu i tako je virus podržan da ostane.

Kada je Novak Đoković poslao  poruku da se priča o zdravlju i jačanju imuniteta, jer je to važnije od virusa, masa čemernih i dušebrižnih zavapila je kako on i ne shvata ozbiljno koronu, uči pogrešno svoje fanove, navodi decu na pogrešan put...

Na glavu mi se popela  i ogadila briga "štrebera" sa društvenih mreža, koji se brinu kuda to svet ide sa koronom i dele postove pacijenata u bolnici dok se bore za život. Hoćemo li doći do oporavka sa širenjem brige i muke? Evo, i ja ću da objavljujem tekstove o umirućim od raka, od side, od gladi, raznih udara, ili fotografije uništenih i unakaženih životinja, od čovekove ruke. Kada bi svakodnevno objavljivali brojku zlostavljane dece i žena, stanje bi bilo alarmantno za savremeno društvo. A odjednom su svi beskrajno saosećajni sa drugima i žale tuđu nesreću, isključivo ako je korona u pitanju.

Umemo li se izboriti na svetliji način i upaliti svetlo u mraku? Koliko ljudi se bavi sportom, nekim lepim hobijem, koliko njih se duševno hrani lepim knjigama, ide u slobodno vreme u prirodu, izbegava vesti i teške teme? Koliko žena zna da može doprineti svom telu na samo dva časa aerobika tokom sedmice, iscediti ujutru limun da očisti organizam ili kupiti neki vredniji časopis umesto žutih tabloida? Unutrašnje čovekovo svetlo  odbija zlo. Kod nas je svetla najmanje. Naši roditelji, babe, dede, tetke, strine, starije komšije, više se ne sećaju života pre korone, nema sećanja, priča iz prošlosti i mudrih saveta. Postoje pojedinci ali moraju da ćute. Ako okreneš temu na suprotno onda nisi zabrinut za svet. 

Teško je odvojiti opreznost i odgovornost od straha. Kada me neko pita "Bojiš li se korone?"- imam osećaj da me nevidljivi duh podseća da se moram uključiti u život sa strahom. Jesam li kriva nekome ako se zarazim? Valjda je normalno paziti se i činiti sve što možeš, bez fobije.

Vlast - vole nas ali pod uslovom da pretrnemo od straha i da nam više nije palo na pamet da budemo zdravi bez njih. Nije važno šta se zaista dešava, televizija će sve to lepo upakovati, pa možemo da se smirimo.

Lekari - jedni se žrtvuju i zaslužuju najveće nagrade ovoga sveta, drugi ne rade skoro ništa i beže od naroda. (Primer je Medicina rada u Loznici.) Svaka čast i medicinskim sestrama ali neke od njih već počinju zavađati i iritirati svet po društvenim mrežama svojim obimnim tekstovima. Pitam se kako im to uspeva s obzirom da jedva imaju vremena videti svoju decu. Jako ružna stvar događa se u poslednje vreme, a to je da se pojavljuju tekstovi kojima je cilj da izmame grižu savest od građana. Narod ne zna da se čuva i neće da se pridržava mera, pa oni moraju danonoćno provoditi vreme u skafanderima. Šta treba da radim? Čim izađem iz kuće, da imam grižu savesti kada se setim njih koji su tu profesiju sami odabrali? Na sve to ministar u Srbiji izađe pred novinare i tvrdi  da se većina lekara i medicinskog osoblja zarazilo privatno. I to onda zvuči da se ni oni nisu "hteli" pričuvati. 

Mediji - pohlepa do beskraja, nema dalje. Sve pod blagoslovom većine građana. Jurnjava i glad za ludim naslovima, za navodno šokantnim događajima, sve je to dovelo da se mašta pretvori u ludilo. Materijala uvek puno, samo udari po koroni i brojkama umrlih i zaraženih, rasprodaćeš najveći tiraž koji si mogao zamisliti. Televizija je postala stroga učiteljica, uvek se mora obnoviti jedno isto gradivo inače nisi dobar učenik. Zaraza, dobri i loši momci u igri, žrtvenici i neposlušnici. Ne smemo ignorisati "stvarnost". 

Brižni - o njima već napisah gore. Saosećanje i briga za svet, bolje rečeno, skretanje pažnje na sebe. U fazonu " videćeš kako je kada neko tvoj oboli". Mene stvarno zanima da li će neko od njih  pronaći lek.

Nedokazni - oni ne veruju da virus postoji. Posebna vrsta ljudi koji ne umeju objasniti ni sebi ni drugima šta su hteli reći.

Dramoseri - "svi moramo oboleti, pa ko ostane, ostane..."

Biblijski proroci - ovo je sve od antihrista, on će nas čipovati kroz vakcine. Sad će smak sveta.

Posmatrači - ništa nam nije jasno. Ponekad se pitam da li su nam potrebni fizičari i hemičari, možda ovo nije samo slučaj za medicinu. Za sada nam se smeje i uživa u rezultatu onaj ko je izmislio "česticu". Prvo je zamislio u svojoj glavi, pa preneo u stvarnost. I česticu je svet prihvatio i nahranio, svojom tamom i ludilom.

Dani kada su jedne maske navučene a druge spale.

Read More