Priče u krug

Pitala sam anđela šta da radim na putu svom, on mi je kroz srce moje odgovorio: "Ako si na svome, onda poznaješ način kojim hodaš. Ako si srećna što si ovaj ratnik svetla, onda vidiš ishod, onda svaki korak znaš kuda i kako." Hodala sam smelo, i tako kako srce zahteva jer je u njemu Bog, odgovor i sva lepota. I pozvah anđela da priča kroz mene. Izgovorih sve nevezane reči i rečenice  nedovršene, misli nepovezane,  i osećaj da se u njima slagalica krije. Zamolih vodu da me pro č isti, svaki put kada uronim šaku u nju ili umijem lice, da mi osvetla  horizont kada u đ em u njenu svežinu cela. I videh zlatnu auru oko svoje desnice i aure drugih  ljudi. Pozvah mislima golubove, doleteše u jatu, pozdraviše me uz vetar ljubazno, kao da sam  oduvek sa njima, na nebu bila. Zaspah na travi i usnih č udan san, doleteo mi plavi leptir na levo rame i podseti me ko sa m.  Otvorih o č i i setih se, ja sam pola od onoga što je našlo svoju dopunu, na putu sam za naše ...

  Pretvaram noć u dan... Zakačim sunčeve zrake na oči da ne može mrak dopreti, ni do zenica a ni do mozga.  Pretvaram poraze u inspiraciju, ozbiljnosti u šalu, ružno u ništavilo, bes u spokoj, patnju u moć. Odabiram ono što volim i zalivam svakodnevno ljubavlju. Mislim o svemu što volim, opisujem ono što volim, sipam u kalup energiju emocija onome što volim. Iz kalupa oblikujem dramu. I to što volim raste. Ljubav prema svemu što osećam, briše sve što nije valjalo i sve iluzije nestaju. Ne mislim o onome što ne volim  i tako mu ne dajem prostora za ostanak. Preobražavam nametnutu dramu u željenu stvarnost. Oslobađam okova i slušam svoju dečiju stranu. Dete u nama je moćno, samo je bitno da nismo željni prisilnog starenja. Slušam svoju dubinu, gledam sebe u oči pred ogledalom. I pitam sebe: "Šta voliš?" Nema zlata koje se pretvara iz olova, nema tog zanata, bespotrebnog, smešnog. Pretvara se spoljašnje olovo u unutrašnje zlato. To je alhemija. Traže me vekovima, žele znati ...