Postoji mesto

Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje,
mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek...
To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja,
nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve...
Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi...
Naše mesto.
Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti, 
gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta.
Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige,
u srcu sve može i sve jeste.
Sve je iluzija osim srca.
Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra.
Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji...
Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira...
Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav.
Da ostanemo sami pred ovom ledenom igrom koja se istopi za tren i pokažemo sebe.
Tamo gde su dve pokisle ptice obasjane suncem i On nije kopile i jad...
Mesto gde ne postoji juče i danas, nego samo sada, i gde su dve priče jedna priča.