Пређи на главни садржај

Postoji mesto

Аутор
Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje,
mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek...
To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja,
nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve...
Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi...
Naše mesto.
Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti, 
gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta.
Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige,
u srcu sve može i sve jeste.
Sve je iluzija osim srca.
Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra.
Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji...
Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira...
Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav.
Da ostanemo sami pred ovom ledenom igrom koja se istopi za tren i pokažemo sebe.
Tamo gde su dve pokisle ptice obasjane suncem i On nije kopile i jad...
Mesto gde ne postoji juče i danas, nego samo sada, i gde su dve priče jedna priča.



 Ljubavne slike - Ja i ti dva zaljubljena goluba... | Facebook

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Eseni - ljudi iznad svog vremena

Аутор
  Odlomak iz   knjige ''Sveti gral, sveta krv'' Pripadnici  treće glavne podvrste judaizma bili su Eseni. Sve do sredine 20. veka, podaci o Esenima poticali su većinom od dva onovremenska letopisca, Pilnija Starijeg i Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog poznog stoleća, koji je često nepouzdan. Sa  otkrićem svitaka  sa Mrtvog mora, po prvi put je postala dostupna glavnina esenske građe. Počeli su da se pojavljuju oko 150. godine p.n.e. Održavali su svoje zajednice širom svete zemlje. Koristili su Stari Zavet, ali su ga tumačili više kao alegoriju nego doslovnu istorijsku istinu. Odbacivali su konvencionalni judaizam u ime jednog vida gnostičkog dualizma. Bili su lako prepoznatljivi po svojim belim prostim haljinama.Prema njihovom shvatanju osnovno je da se čovek brine za čistotu svoje duše i za svoj visoki moral. Eseni su bili okrenuti misticizmu i imali dosta zajedničkog sa raznim školama misterija koje su preovladavale u svetu Stredozemlja toga ...
Постави коментар
Прикажи све

Abrahamovo učenje - zastrašujuća i jednostavna istina

Аутор
Kada sam prošle godine, od istih autora nabavila knjigu pod naslovom "Traži i dobićeš", shvatila sam da je cela svrha postojanja živih bića na Zemlji, prizivanje  svega svojim mislima. Magnetični smo, hteli ili ne, i samo neprestanom rotacijom misli, sa loših na dobre, možemo izbeći negativna iskustva. I da je život na ovoj planeti igra na koju smo se pripremili dok smo još bili samo nefizička bića. "Spustili" smo se dole, da bi stvarali i doživljavali fizička iskustva kakva želimo, ali mnogo toga je krenulo naopako, zbog naše slobode. Stvoreni smo da biramo kakvi ćemo biti i tako smo zaboravili svoju pravu prirodu i cilj rođenja u fizičkom telu.  Pod velikim utiskom knjige "Traži i dobićeš", nisam znala da je njihova druga, manje obimna knjiga, još jasnija i bolja. "Zakon privlačenja" je bukvalno traženi ključ za sve, apsolutno odgovor na sva moguća pitanja.  Istina je zastrašujuća i jednostavna. Maštovito ću opisati svojim reč...
Постави коментар
Прикажи све

Najčudniji tekst u Bibliji

Аутор
Stari zavet, Prva knjiga Mojsijeva, glava 31. A kada osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše sa njim do zore. I kad vide da ga ne može savladati, udari ga po zglavku ( zglob) i stegnu ( koleno), te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše sa njim. Pa onda reče: "Pusti me, zora je." A Jakov mu reče: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš."  A čovek mu reče: "Kako ti je ime?" On odgovori. "Jakov". Tada mu reče: "Od danas, nećeš se zvati Jakov, nego Izrailj, jer si se junački borio i sa Bogom i sa ljudima, i odolio si. " A Jakov zapita: " Kaži mi kako je tebi ime? "  A on reče "Što pitaš kako mi je ime?" I blagoslovi ga.  I Jakov nadenu ime onom mestu Fanuil, jer kaže: Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno (koleno) svoje.   Ovaj tekst podseća na košmarni san čoveka koji je vodio tešku unutrašnju borbu.  Priča bukvalno ide u tom ...
Постави коментар
Прикажи све