Eseni - ljudi iznad svog vremena

 Odlomak iz  knjige ''Sveti gral, sveta krv''

Pripadnici  treće glavne podvrste judaizma bili su Eseni. Sve do sredine 20. veka, podaci o Esenima poticali su većinom od dva onovremenska letopisca, Pilnija Starijeg i Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog poznog stoleća, koji je često nepouzdan. Sa  otkrićem svitaka  sa Mrtvog mora, po prvi put je postala dostupna glavnina esenske građe. Počeli su da se pojavljuju oko 150. godine p.n.e. Održavali su svoje zajednice širom svete zemlje. Koristili su Stari Zavet, ali su ga tumačili više kao alegoriju nego doslovnu istorijsku istinu. Odbacivali su konvencionalni judaizam u ime jednog vida gnostičkog dualizma. Bili su lako prepoznatljivi po svojim belim prostim haljinama.Prema njihovom shvatanju osnovno je da se čovek brine za čistotu svoje duše i za svoj visoki moral. Eseni su bili okrenuti misticizmu i imali dosta zajedničkog sa raznim školama misterija koje su preovladavale u svetu Stredozemlja toga doba. Nasuprot drugim školama judaizma, čini se da su prihvatili jedan vid reinkarnacije. U njihovim učenjima odražavaju se egipatski i grčki uticaji, a postoji  mnoštvo tačaka sa Pitagorinim sledbenicima. Bili su obuzeti ezoteričnim učenjima, kao što su astrologija, numerologija, i razne discipline što su se kasnije stopile da obrazuju kabalu.

Sve što možemo pročitati o Esenima, jeste pozitivna i bajkovita slika o grupaciji ljudi koji su se mentalno i duhovno izdvojili u ono vreme kada su postojali robovi i gospodari. Jevrejski istoričar, koji je živeo u vreme Hrista i Esena, piše da su nosili bele haljine, da su postojali u više grupa. Monasi Eseni živeli su na obali Mrtvog mora u Kumranu, drugi su osnivali porodice i živeli u komunama, među ostalim svetom. Narod ih je smatrao svetim ljudima, bili su isceljitelji travama. Ostavili su ogromne spise koji su pronađeni u pećinama Kumrana, 1947. godine, što je otkrilo činjenice o njima koje zaprepašćuju čitav hrišćanski svet. Imali su među sobom red Anđela, one koji su bili najprosvetljeniji, verovatno proroci, ljudi najveće mudrosti i bliskosti sa Bogom. Kod njih je postojao obred gde su pili vino iz kašike, ono što je nama danas poznato kao pričešće, imali su sveti obred kupanja u kamenoj kupaonici, što je očigledno preteča krštenja. Očekivali su Mesiju, pa je moguće da je Isus kod njih proveo jedan deo svog života, kao i Jovan Krstitelj. Isus je oduvek bio prikazan u beloj haljini dok se za Jovana govorilo da su ga odgajali anđeli, što se može odnositi na red Anđela u Esenima. Sve se ovo može naći u raznim knjigama o svicima sa Mrtvog mora. Očigledno je da su Eseni proučavali čitav Univerzum i  da nisu imali jednu posebnu religiju već znanje. I ako se o njima nigde ne uči, ni u školi ni u crkvi, biće da su nam Eseni koren u hrišćanstvu i da bi trebalo znati mnogo više o njima jer njihovo učenje je sigurno ono što nam treba.

Read More

Na svojoj strani

Ostaću sa druge strane pameti, tamo gde je lepše. Nisi ni odrastao, nisi ni dete.

Samo voliš više da gledaš kako ptice lete. Nego prazne priče ljudske. 

Ostaću tamo gde se veruje u Boga i moć molitve, gde se lepota bira i voli se ono što je okom nevidljivo. Izbiraću lepotu i ljubav, bez obzira na sve. Pokušaću da radim što volim i mislim kako volim, da ja budem ja, bez obzira na sve. I ono što moram da okrenem na svoj način, bezazleni, plemeniti. 

Ostaću na svojoj strani, tamo gde je vera činjenica i gde nije sramota očekivati dobro. Među onima kojima je čudo normalna stvar i gde se se sve uvek može u sekundi promeniti. Ostajem sa verujućim i duhovnim, bez obzira na religiju i naciju, bez obzira šta se kako zove. Ostajem u svetlu i polako okrećem glavu od tame, zauvek.

Read More

Pronađi me

U "zamci" koju sam smestila za tebe, nađi me, odatle se nisam pomakla. Paukova mreža sačinjena od najsvetijih emocija, od zlatnih niti i najvrednijeg ljudskog blaga.

Pronađi me u predelu duše gde nema ničega osim lepote, privrženosti i predaje, gde dostojanstvo i poniženje ne postoje...samo ruže i prostor ispunjen svežinom.

Pronađi me u ružićnjaku gde te očekujem, na mestu našem koje sam spremila daleko od očiju sveta.

Znam da ćeš doći i srušiti zidove koje nametnuše drugi i tvoj ego.

Sanjam da ćeš doći i verujem u povratak tvoj.

Meni dođi , u moj zagrljaj koji te čekao više od pola života.

Dođi , ti si moj svet i moje nebo, moj život, početak i kraj.

Read More

Molitva Magdaleni

 

Ne postoji dan kada nisam volela njega, i onda dok su me osećanja vodila do dna.

Ne postoji trenutak u kom nije postojao za mene, niti delić podsvesti gde nije stanovao. Pre njegove pojave u mom životu, nisam znala šta znači "beskrajno i neopisivo", niti sam  razumela šta znači"želeti" više od života. Sve na temu ljubavi za mene bilo je patetika i sve je postojalo osim ljubavi. 

Ti si Ruža i Kraljica, predstavnik žene u Svemiru, simbol Ljubavi i Srca. Ti si mi došla kada sam bila na dnu i zvala sam tvoje ime...Molim te da mi pokažeš put do njega, jer sam sama zalutala, pošalji mi reči koje ću mu pisati i izgovoriti, jer ja sam zanemela. Pomozi mi  jer on mi je jedina želja.

Read More

Iz dnevnika jednog alhemičara

 Pretvaram noć u dan...

Zakačim sunčeve zrake na oči da ne može mrak dopreti, ni do zenica a ni do mozga. Pretvaram poraze u inspiraciju, ozbiljnosti u šalu, ružno u ništavilo, bes u spokoj, patnju u moć.

Odabiram ono što volim i zalivam svakodnevno ljubavlju. Mislim o svemu što volim, opisujem ono što volim, sipam u kalup energiju emocija onome što volim. Iz kalupa oblikujem dramu. I to što volim raste. Ljubav prema svemu što osećam, briše sve što nije valjalo i sve iluzije nestaju. Ne mislim o onome što ne volim  i tako mu ne dajem prostora za ostanak.

Preobražavam nametnutu dramu u željenu stvarnost.

Oslobađam okova i slušam svoju dečiju stranu. Dete u nama je moćno, samo je bitno da nismo željni prisilnog starenja. Slušam svoju dubinu, gledam sebe u oči pred ogledalom. I pitam sebe: "Šta voliš?"

Nema zlata koje se pretvara iz olova, nema tog zanata, bespotrebnog, smešnog.

Pretvara se spoljašnje olovo u unutrašnje zlato. To je alhemija.

Traže me vekovima, žele znati što ja znam. A što imam ja, imaju i oni. 

Traže pogrešno i na pogrešnom putu.

Alhemičar vidi vazduh, priča sa vodom, razume jezik životinja, izaziva kišu iz oblaka, moli sunce da greje, vetar da zafijuče jače... I to sve kada je potrebno. 

Ja nisam tajna, ja sam istina u svima nama.

Read More

Kada ljubav dođe

 Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište. 

Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer, čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vrata koja su se sama otvorila. Osećaš se plemenito, kao da ti oreol obasjava glavu. I ništa ne očekuješ, osim da to biće koje voliš bude srećno, i da toplina, koja se stvara od te ljubavi, potraje. I opet za sebe ne postojiš, već postoji samo taj neko drugi. Bezuslovna ljubav te menja, nije ti jasna, odakle se i kako stvorila, zašto je to tako, ali je osećaj ravan povratku u žive. Ta osoba postaje tvoja inspiracija i psihička snaga, jer si srećan što ipak postoji neko koga voliš. I želiš mu to reći, samo ne znaš kako, kroz koje reči i pokušaje.

Read More

Skala poslednja

 Ja sam tu a poverujte da nisam, jer ne znam odakle sam trenutno, u kom prostoru i vremenu. Nisam tu a čini vam se da hodam i pričam, jer čini se i meni da sve to radim...To je samo moja fizička pojava, navijena da bude prijavljena na listu svakodnevnice živih. Rekoh, satkani smo od nule, od beskraja, praznine koja je sve i nije ništa od ovoga što nam se čini.

Nisam tu i nemojte me ubrajati među "svoje" jer ja imam i te "moje" koji su isti. Vreme kraja za koji mislite da je čuveni  kraj sveta, jeste vreme početka i podele na crno i belo, na istinu i privid, na original i iluziju.

Smatrajte da sve je isto kao nekada i slušajte šta vam govore puna usta svega, ne razumete da su usta za koja vam se čini da ćute, usta puna zlata. 

Klanjajte se komercijali i čuda čekajte, dok će kreator "čuda" čekati vas.

Tražite od njega sve, dok on  iščekuje dan kada dajete sebi. 

Uzajamno čekanje.

Dok se klanjate, i tražite ga, on stoji u vama i čeka da stanete ispred ogledala.

Read More

Pitanja Posmatrača

Kuda sa ovim saznanjem da sve je igra i da je sve promenljivo u sekundi i tako jednostavno, ali u isto vreme to je ono najteže? Ako ti mozak radi drugačije nego većini oko tebe a ne možeš im to objasniti, ako su ti na ustima psovke i mračne reči dok ti iznutra raste cveće i čitav raj koji niko ne vidi? Kuda ako ne možeš slušati iste priče, iste tvrdnje, ista pitanja i ofucane odgovore? I o čemu slušati ako ništa nije stvarno i ništa bitno?

Rodili smo se sa planom i posebnim ciljem, i to  zaboravili, učinili zemaljski život patnjom, stalnim lutanjem i potragom za srećom, a sreća je politika "istoga", uklopi se i budi kao "sav ostali svet". Čemu tegobe i beskrajni uzdasi i onih za koje bi se reklo da su sve dobro uradili, ispravnom stazom krenuli, čemu skriveni problemi i mračne tajne? 

Ko je srećan a da to zna i tvrdi? Još mi niko ne reče da jeste, samo  osmesi na društvenoj mreži, udovoljavanje svojima, dokazivanje, čekanje ko će šta reći. Ljudi blistaju od pohvale, od uklapanja, od uspešnog bekstva od sebe. Danas je uspeh preboleti nešto umesto rizika i pokušaja da se to i ostvari. Danas je "pametan" onaj koji se isključivo uvalio u sigurnost i dobio pohvale od starijih, "zašio" usta, zatvorio srce, pokopao sve svoje sposobnosti. U društvima poput našeg lud je onaj ko traži duhovno blago i shvati da je unutar njega, pa ga ne nalazi više u hramovima, drugim ljudima, tradiciji i običajima.

Buđenje je istina, put jeretika posmatrača sveta i sumorne svakodnevnice. 

Buđenje je trzaj iz košmara, kada shvataš da ne možeš promeniti ništa osim sebe, tako što ćeš doći sebi.

                                                                   

Read More

Izaberi me

 Još ima vremena da se vratiš sebi, u priču sa mnom, u beskonačnu bezazlenost.Vodila sam te do pravog tebe, do suštine koju ti ne bih uzela ali sam je volela. I dok još volim tebe. Izaberi skromnost i čistotu duše, najlepše reči, najlepše osmehe i apsolutnu iskrenost. Seti se kako sam ti govorila da sve je iluzija osim emocija i kako si mi govorio da sve je sada. Hajmo sada na mesto gde samo su emocije, čistoća, plavo i belo, gde svetlost je od jutra do sutra. Odbaci surovost, niko se nije od nje obogatio, odbaci oholost, niko se nije od toga usrećio. Hajmo u našu zlatnu unutrašnjost, probudi se, ti si anđeo koji spava u telu ega,  a ego nije stvaran već je samo scenario. Probudi se i pogledaj moje oči koje su tvoje i moje ruke u tvojima, moje misli u tvojim rečima, moje reči u tvojim ustima, sruši moj ego koji je zatrovao i tvoj, divljinu u kojoj demoni vrište jer bi da ostanu. Gledaš me kako se borim protiv njih, spustila sam se u dubine pakla, isukala mačeve, sama protiv sebe, tebe, sveta i svih..Jer znam da si duša duše moje...Ali može da bude kasno i sve ode samo u sećanje. Izaberi mene, (sebe), još ima vremena...

                              Foto: https://missmuslim.nyc/alchemy-and-astrology-twin-flames/

Read More

Sa druge strane

 Sa druge strane pameti čekaš me, da mi nemo dokažeš ko sam i da si moja senka.

I da zanemiš kada ugledaš sebe u mojim zenicama.

I svoje neizrečene reči na mojim usnama.

Iz dubine srca, ja snimam tebe dok pričaš, pa te slušam kao nešto najdraže srcu, da osetim blizinu i kako dišeš... I poverujem da te niko ne voli pored mene.

Poverujem da je Ljubav beskrajna sila i da je moja želja samo tačka u sredini fokusa.

Poverujem da će sve prepreke biti srušene, u stvari , prepreke ne postoje, samo umišljene smetnje.

Sa one strane stvarnosti, gde je samo ljubav, čekam te...

Read More

Znaci

Svuda su, kao da su voda pa ih ne možeš saseći, ako ih zaustaviš, podivljaju. 

Nameću drugu dimenziju stvarnosti, koju ne vidiš golim okom, ali je osećaš.

Znaci vode a ne pokazuju cilj, znaci ukazuju i zbunjuju, zaprepaste.

Ako ne pratiš znake, ne valja, ako ih pratiš, ne znaš dokle stižeš i nosiš pitanje u sebi, da li si u ludilu...

Znaci su znak da je neko tu i uporno želi da nas vodi.

Znaci su iskušenje, jesmo li ludi ili samo na putu srca. 

Znaci su tri tačke, početak, sredina i nastavak. 

 

 

Read More

Moć- Ronda Bern

 Sve što nam je potrebno da znamo o značenju pozitivnog i negativnog, kao i o tome šta je život ispunjen ljubavlju, nalazi se u ovoj knjizi. Od svega je najvažnije da postoji olakšica, prečica za ono što se zove "vera". Nikada nisam ni pomislila da postoji nešto pristupačnije od Abrahamovog učenja, ali uvek je falilo to objašnjenje "života u ljubavi" i kakve veze ima sa Zakonom privlačnosti. 

Radi se o tome da treba izbirati sve i samo ono što volimo, bez obzira da li to trenutno imamo ili ne. 

Iz prošlosti izbirati samo lepe događaje, da ih se sećamo i privlačimo slično danas.

U sadašnjosti, stalno živeti u mislima i emocijama koje su okrenute ka onome što volimo. Tako privlačimo da toga bude još.

Za budućnost - misliti o onome što želimo da nam se dogodi, tako što ćemo govoriti sebi šta je to što volimo u vezi neke želje, odnosa, težnje....

Ako želimo popraviti odnos sa nekom osobom, potrebno je izbirati sve ono što volimo kod te osobe i prisećati se samo onih stvari koje su nas učinile srećnim u tom odnosu.

Voleti svet, život i druge ljude, znači videti samo ono što volimo, dok od svega što je loše treba okrenuti glavu. Ne opirati se drugačije, zbog toga što odupiranje stvara nervozu i pojačava loše emocije.

Samim tim što mislimo i zahvaljujemo svakodnevno na onome što volimo, mi privlačimo da se desi sve što želimo.

Biti pozitivan znači misliti o svemu što volimo i voleti svoje želje, plus mašta, koja praćena mislima ljubavi, može biti pretočena u stvarnost.

Uvek, u svakom trenutku možemo sve promeniti, samo ako izaberemo misli od kojih se osećamo bolje.

Odlomak iz knjige

Ljubav je rešenje i odgovor u svakom odnosu. Negativnošću nikada nećete poboljšati nijedan odnos sa drugima. Služite se procesom stvaranja gradeći odnose s ljudima i dajte ljubav da biste je primili. Služite se ključevima Moći u svojim odnosima sa drugima. Primećujte ono što volite , govorite o onome što volite i okrenite glavu od onoga što ne volite. Zamišljajte savršen odnos, najbolji što može biti, i osetite sim srcem da je zaista takav. Ako vam zadaje muke da se osećate dobro u pogledu svog odnosa prema nekome, tada  volite sve oko i jednostavno prestanite primećivati ono negativno u tom odnosu.

 

Read More

Postoji mesto

Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje,
mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek...
To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja,
nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve...
Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi...
Naše mesto.
Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti, 
gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta.
Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige,
u srcu sve može i sve jeste.
Sve je iluzija osim srca.
Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra.
Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji...
Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira...
Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav.
Da ostanemo sami pred ovom ledenom igrom koja se istopi za tren i pokažemo sebe.
Tamo gde su dve pokisle ptice obasjane suncem i On nije kopile i jad...
Mesto gde ne postoji juče i danas, nego samo sada, i gde su dve priče jedna priča.

Read More