Postoji to mesto, izvan prostora i vremena, ni ovde ni tamo, gde nema zla niti izdaje, mesto koje je oduvek postojalo i jeste i sada, i uvek... To mesto je u srcu, u mom, u tvom, gde nema ljudskog otpada i nema društvene mreže, blokada i skidanje iz prijatelja, nema ništa osim srca i ljubavi, bez obzira na sve... Ko zna, zna...ko ima oči da čuje i uši da vidi... Naše mesto. Tamo gde se gledamo čistim očima jer ne može ni biti drugačije, gde znamo da smo satkani od iste niti, gde nije potreban oproštaj, jer nije ni bilo ljutnje...ničega nema iz ovog spoljnog sveta. Tamo gde su prijatne noći, zore sa osmehom, jutra sa radošću, dani bez brige, u srcu sve može i sve jeste. Sve je iluzija osim srca. Sve je gluma i laž izvan, sva istina unutra. Postoji to mesto, izvan svega ovoga što ne postoji... Brišem srcem svu nametnutu, rušilačku dramu, svaku iluziju kada se učinilo da zlo dominira... Nema ničega osim ovoga unutra, sve je to samo ljubav. Da ostanemo sami pred ovom ledenom igrom koja se istopi za tren i pokažemo sebe. Tamo gde su dve pokisle ptice obasjane suncem i On nije kopile i jad... Mesto gde ne postoji juče i danas, nego samo sada, i gde su dve priče jedna priča.
Letonski dizajnerski studio Zeltini, pokazao je svetu svoje novo multifunkcionalno vozilo Z-triton, koje je u isto vreme biciklo, kamp kućica i čamac. U vozilu mogu prespavati dve osobe, opremljen je kuhinjicom i spremištem za stvari, radi na električni pogon, idealan za boravak u prirodi, za kampovanje i jedrenje. Na sajtu "Zeltini", za ovaj izum piše da će na tržište izaći 2021. godine.
Foto: tuzlanski.ba
Holandska dizajnerka Li Edelkort, najavila je osnivanje Svetskog foruma nade, što će biti kontra Svetskom ekonomskom forumu. Za razliku od od ovog drugog, Svetski forum nade baziraće se na ekonomiji nade gde će ljudi biti važniji od profita. Ovu organizaciju pokreće kako doprinela društvenim promenama koje smatra neminovnim tokom pandemije korona virusa.
"Tokom pandemije mnogi su shvatili da valja menjati navike tako što ćemo prestati da proizvodimo previše, konzumiramo previše i putujemo previše. Provodeći više vremena kod kuće, ljudi su se odmaknuli od zavisnosti od materijalnog i više se posvetili deljenju i činjenju, kao što su priprema hrane, vođenje ljubavi, stvaranje muzike, izrada rukotvorina..." ( Li Edelkort)
Jednom sam u postu napisala da sam posmatrač gomile čiji deo nisam. Mislim da je to bilo u januaru ove godine. Nakon toga, desila se drama u celom svetu a region gde živim pretvorio se u cirkus gde se ljudi utrkuju ko će biti gluplji. Od nekih intelektualaca ostao je samo patetični lik koji ređa postove o koroni, ali i oni koji pozivaju na neke pobune, izlažu svoje "veličanstvene" teorije, pa sve to izlažu neupućenima koji sve to dele dalje i prepričavaju. Pripadam onima koji veruju da postoji opasan virus i da je jedna u nizu smrtonosnih bolesti. Ne mogu da diskutujem dalje jer nisam stručna da bih nešto znala o tome. Meni je ponašanje ljudi upalo u oči, dok sa strane posmatram šta se događa.
Niko nije u poslednjih pet meseci objavio brojku umrlih od raka. Davno se svet pomirio sa tim da nekim bolestima leka nema. Ali ovo je nešto novo jer vlasti sada brinu za nas. Pa smo se raznežili i uplašili da ćemo popadati svi do jednog. Prihvatili smo da je ovo najgore od najgoreg i da možemo biti zdravi samo kako nas posavetuju preko malih ekrana.
Čestica straha
Tako je zavladala svetom, održana, zalivana i uvećana strahom. "Kako zračiš, tako i privlačiš" - čist je dokaz u Zakonu privlačnosti. Što osećaš to i privlačiš. Za većinu ljudi to je samo nešto o čemu se priča ili neka fantazija, mnogi ne znaju da je kvantna fizika dokazala ovu istinu. I tako svet više ne priča i ne misli o zdravlju, kao da je ono ostalo iza nas, kao nešto daleko i nedostižno. Svet samo priča i oseća bolest koju nanosi epidemija. Svi misle o virusu i tako je virus podržan da ostane.
Kada je Novak Đoković poslao poruku da se priča o zdravlju i jačanju imuniteta, jer je to važnije od virusa, masa čemernih i dušebrižnih zavapila je kako on i ne shvata ozbiljno koronu, uči pogrešno svoje fanove, navodi decu na pogrešan put...
Na glavu mi se popela i ogadila briga "štrebera" sa društvenih mreža, koji se brinu kuda to svet ide sa koronom i dele postove pacijenata u bolnici dok se bore za život. Hoćemo li doći do oporavka sa širenjem brige i muke? Evo, i ja ću da objavljujem tekstove o umirućim od raka, od side, od gladi, raznih udara, ili fotografije uništenih i unakaženih životinja, od čovekove ruke. Kada bi svakodnevno objavljivali brojku zlostavljane dece i žena, stanje bi bilo alarmantno za savremeno društvo. A odjednom su svi beskrajno saosećajni sa drugima i žale tuđu nesreću, isključivo ako je korona u pitanju.
Umemo li se izboriti na svetliji način i upaliti svetlo u mraku? Koliko ljudi se bavi sportom, nekim lepim hobijem, koliko njih se duševno hrani lepim knjigama, ide u slobodno vreme u prirodu, izbegava vesti i teške teme? Koliko žena zna da može doprineti svom telu na samo dva časa aerobika tokom sedmice, iscediti ujutru limun da očisti organizam ili kupiti neki vredniji časopis umesto žutih tabloida? Unutrašnje čovekovo svetlo odbija zlo. Kod nas je svetla najmanje. Naši roditelji, babe, dede, tetke, strine, starije komšije, više se ne sećaju života pre korone, nema sećanja, priča iz prošlosti i mudrih saveta. Postoje pojedinci ali moraju da ćute. Ako okreneš temu na suprotno onda nisi zabrinut za svet.
Teško je odvojiti opreznost i odgovornost od straha. Kada me neko pita "Bojiš li se korone?"- imam osećaj da me nevidljivi duh podseća da se moram uključiti u život sa strahom. Jesam li kriva nekome ako se zarazim? Valjda je normalno paziti se i činiti sve što možeš, bez fobije.
Vlast - vole nas ali pod uslovom da pretrnemo od straha i da nam više nije palo na pamet da budemo zdravi bez njih. Nije važno šta se zaista dešava, televizija će sve to lepo upakovati, pa možemo da se smirimo.
Lekari - jedni se žrtvuju i zaslužuju najveće nagrade ovoga sveta, drugi ne rade skoro ništa i beže od naroda. (Primer je Medicina rada u Loznici.) Svaka čast i medicinskim sestrama ali neke od njih već počinju zavađati i iritirati svet po društvenim mrežama svojim obimnim tekstovima. Pitam se kako im to uspeva s obzirom da jedva imaju vremena videti svoju decu. Jako ružna stvar događa se u poslednje vreme, a to je da se pojavljuju tekstovi kojima je cilj da izmame grižu savest od građana. Narod ne zna da se čuva i neće da se pridržava mera, pa oni moraju danonoćno provoditi vreme u skafanderima. Šta treba da radim? Čim izađem iz kuće, da imam grižu savesti kada se setim njih koji su tu profesiju sami odabrali? Na sve to ministar u Srbiji izađe pred novinare i tvrdi da se većina lekara i medicinskog osoblja zarazilo privatno. I to onda zvuči da se ni oni nisu "hteli" pričuvati.
Mediji - pohlepa do beskraja, nema dalje. Sve pod blagoslovom većine građana. Jurnjava i glad za ludim naslovima, za navodno šokantnim događajima, sve je to dovelo da se mašta pretvori u ludilo. Materijala uvek puno, samo udari po koroni i brojkama umrlih i zaraženih, rasprodaćeš najveći tiraž koji si mogao zamisliti. Televizija je postala stroga učiteljica, uvek se mora obnoviti jedno isto gradivo inače nisi dobar učenik. Zaraza, dobri i loši momci u igri, žrtvenici i neposlušnici. Ne smemo ignorisati "stvarnost".
Brižni - o njima već napisah gore. Saosećanje i briga za svet, bolje rečeno, skretanje pažnje na sebe. U fazonu " videćeš kako je kada neko tvoj oboli". Mene stvarno zanima da li će neko od njih pronaći lek.
Nedokazni - oni ne veruju da virus postoji. Posebna vrsta ljudi koji ne umeju objasniti ni sebi ni drugima šta su hteli reći.
Dramoseri - "svi moramo oboleti, pa ko ostane, ostane..."
Biblijski proroci - ovo je sve od antihrista, on će nas čipovati kroz vakcine. Sad će smak sveta.
Posmatrači - ništa nam nije jasno. Ponekad se pitam da li su nam potrebni fizičari i hemičari, možda ovo nije samo slučaj za medicinu. Za sada nam se smeje i uživa u rezultatu onaj ko je izmislio "česticu". Prvo je zamislio u svojoj glavi, pa preneo u stvarnost. I česticu je svet prihvatio i nahranio, svojom tamom i ludilom.
Tačno je da imam dovoljno mašte i da je pozajmim drugima. A ne bih to nikada uradila, jer ko nema mašte, nema ni kretivnosti ni vere. Suvoparne priče i prizemna shvatanja, kolektivna "tradicija"ponašanja i shvatanja, sve to je nasledno i prihvaćeno kao da je Ustav.Utkrivanje ko će biti ozbiljniji za život i ko će steći veće poštovanje svoje okoline, ko će biti za "primer", navelo me da mi se ogadi ovo društvo i to odavno. Reči, kao što su "odrasti i uozbilji se", verujem da su dovele do uništenja mnogih života, do toga da se ljudi pomire sa patnjom i neostvarenim željama.
I sve je ovo razlog da nemam poštovanje prema svakoj starijoj osobi. To što je neko stigao do starosti, to je znak da treba imati mudosti i dovoljno lepih i umirujućih reči za mlađe. Ali kod nas je većinom drugačije. Kod nas ima mnogo loših starih osoba, koje su kroz život bili poznati baksuzi i ostali takvi. Upravljali su svojoj decom, braćom i sestrama, supružnicima, kao da robovlasnici. U Srbiji takvi slučajevi i dalje postoje, jedni u senci drugih, bez otpora i pokušaja da budu svoji.
Šta znači biti "svoj"?
Možda to znači nezavisan, dovoljno sposoban da može raditi i zadovoljiti svoje osnovne potrebe. Ne čekati pomoć i ne gledati sebe kao žrtvu. Upotrebiti svu svoju sposobnost da se vide rezultati truda, bez obzira u kakvom društvu i okolini živiš. Niko te neće poštovati ako treba da te sažaljeva i ako trubiš da si jadan i oštećen. Ne može ti se niko uplitati u život i možeš reći "ne", samo ako pokažeš da umeš da živiš od svog rada. Ako ne gledaš druge kao viša bića od sebe, već samo kao ljude, jednake u svemu. Verujem da je neko žrtva samo dok prihvata i dopušta da to bude. Okretanje lica prema sebi i svojoj sposobnosti, može svakom pojedincu otvoriti prolaz u svoj svet. Tu nema sebičnosti i egoizma, već mogućnost da budeš slobodan i da ti niko ne zapisuje kako će ti izgledati sutrašnji dan. Upravo zbog ovoga shvataš da svaki napor može dobiti smisao. Žena koja naporno radi a da i nema potrebe za tim, devojka koja podiže teret i na muškim poslovima, osoba koja je u penziji a i dalje je u nekom poslu ili kreativnosti.
Nastala je u vremenu kada su ljudi shvatali da treba zadržati dečiju lepotu u sebi. Onda kada su znali da je u tome ključ stvaranja. Ne samo puka mašta, već planiranje onoga što želiš i u šta niko nema pravo da se upliće. Verovanje u postojanje šanse i mogućnosti da nešto uspe, kao što neće biti ničega da se ne pokrenemo. Uz to ne uplitati druge ljude i očekivati da će nešto uraditi kako mi hoćemo. Biti svoj majstor, sa svojim mislima i emocijama, ne mora niko znati šta hoćeš. Mašta je plan, dok je za ograničene i "žrtve" samo budalaština. Maštajte i razmišljajte kako bi moglo doći do onoga što vam je u glavi. Možda je i taj razlog za maštu, baš krenuo prema vama, jer želi da postane stvarnost.
Znam da me ne mrziš, za to šansa ne postoji. Osećam ja koji su besovi i problemi tvoji. Osećam da sam ti isuviše draga, predosećam da se onaj drugi u tebi budi, ali prizemni ego je tvoja snaga. Lažna je mudrost da ćutiš od mene, a nećeš moju kopiju sresti ni da živiš u tom telu večno, nikoga sa mnom uporediti ne možeš, nigde mene nema više...Osim u tebi. I kada se pogledaš ispred ogledala, ispred očiju biće ti ona mala, ona mršava i "nikakva, što ništa ni o čemu nije znala", ona neugledna što se usudila da te voli i da ti to prizna. Ona što te volela i kada si je izdao, što je stavljala slušalice na uši, da čuje dok pričaš, kako dišeš... Gazila je trnjem do tebe, ona i niko više. Ne pričaš sa mnom dragi , prijavio si me za "zlomisao" i zaključao u podrum ljubavi,kao da možeš pobeći od sebe, a znaš da taj put ne postoji. Imaćeš i noću i danju sliku tame u kojoj sedim i odbijam da prodam sebe i zaboravim svoju dušu. To se neće desiti, ja od sebe ne odustajem, ja sebe ne zaboravljam, mene ne plaše ljudske aveti i monstrumi, i znam da i njih nakon mene, čekaju tamni podrumi...
Zakon privlačnosti najjednostavnije mogu predočiti ako sebe zamišljam kao magnet, svjestan da magnet privlači sve što želim.
Vi ste najmoćniji magnet u Svemiru! U sebi posjedujete magnetsku moć snažniju od bilo čega drugoga na svijetu, a ta se neshvatljiva magnetska moć očituje kroz vaše misli.
BOB PROCTOR
Mudri su ljudi to oduvijek znali. Pogledajte samo drevne Babilonce. I oni su posjedovali to znanje. Bila je to odabrana grupica ljudi.
Znanstvenici su dobro dokumentirali život drevnih Babilonaca 1 njihov veliki napredak. Poznato je da su Babilonci napravili jedno od sedam svjetskih čuda, viseće vrtove Babilona. Zahvaljujući svojemu razumijevanju i primjena zakona Svemira postali su jedan od najbogatijih naroda u povijesti.
Sto mislite, zašto jedan posto stanovništva zarañuje oko 96 posto ukupno zarañenog novca? Mislite li da je to slučajnost? Tako je to osmišljeno. Ti ljudi nešto znaju. Oni su upoznati s Tajnom, a sada ćete je i vi upoznati.
Ljudi koji u svoj život privlače bogatstvo svjesno se ili nesvjesno koriste Tajnom. Ispredaju misli obilja i bogatstva, ne dopuštajući bilo kojim drukčijim mislima da se ukorijene u njihovoj glavi. Prvenstveno misle o bogatstvu. Znaju samo za bogatstvo i u njihovim mislima ništa drugo i ne postoji. Bez obzira na to jesu li toga svjesni ili nisu, prevladavajuće misli o bogatstvu i donose im bogatstvo. To je primjer zakona privlačnosti na djelu.
MlKE DOOLEY
PISAC I MEĐUNARODNI GOVORNIK To se načelo može sažeti u tri jednostavne riječi. Misli postaju stvarne!
Zahvaljujući tom najmoćnijem od svih zakona vaše se misli u vašem životu preobražavaju u stvari. Misli postaju stvarne! Ponavljajte si te riječi, dopustite im da vam prožmu svijest. Misli postaju stvarne!
DR. JOE VITALE
Misli odašilju magnetski signal koji vam privlači slične
stvari.
»Prevladavajuća misao ili mentalni stav je magnet, a zakon tvrdi da se sličnosti privlače te će, shodno tome, mentalni stav neminovno privući takve uvjete koji odgovaraju prirodi vaših misli.
Misli su magnetske i posjeduju frekvenciju. Dok razmišljate, vaše misli odlaze u Svemir i magnetski privlače sve slične stvari koje imaju istu frekvenciju. Sve odaslano vraća se izvoru. A izvor ste Vi.
Razmišljajte o tome na ovaj način: mi znamo da odašiljač televizijske postaje emitira program putem frekvencije koja
se u televizoru preobražava u slike. Većina ljudi zapravo i ne razumije kako se to odvija, ali znamo da svaki kanal ima frekvenciju i kad televizor uskladimo s tom frekvencijom, na ekranu vidimo slike. Frekvenciju odabiremo biranjemkanala i tada primamo slike koje se emitiraju na tom kanalu. Želimo li vidjeti drukčije slike, mijenjamo kanal i televizor usklañujemo s novom frekvencijom.
Vi ste takoñer odašiljač i moćniji ste od svakog televizijskog odašiljača napravljenog na Zemlji. Vi ste najmoćniji odašiljač u Svemiru.
Vaše odaslane misli stvaraju vaš život i svijet. Frekvencija koju oda-šiljete širi se onkraj gradova, onkraj zemalja, onkraj čitavog svijeta. Odzvanja cijelim Svemirom. A vi tu frekvenciju odašiljete vlastitim mislima1.
Slike koje primate odašiljanjem vlastitih misli ne nalaze se na televizijskome ekranu vaše dnevne sobe, nego su to slike vašega životal Vaše misli stvaraju frekvenciju, na toj frekvenciji privlače ono što im je slično, a onda se odašilju natrag, k vama, u obliku slika vašega života. Želite li nešto promijeniti u svojemu životu, samo promijenite kanal i frekvenciju mijenjanjem misli.
»Vibracije mentalnih sila su najtananije, a time i najmoćnije koje postoje.«
BOB PROCTOR
Zakon privlačnosti je uvijek na djelu, vjerovali vi u to ili ne, razumjeli ga ili ne.
Zakon privlačnosti zakon je stvaranja. Kvantni fizičari nam govore da je čitav Svemir izronio iz misli! Vi svoj život stvarate putem svojih misli i zakona privlačnosti, a i svi ostali ljudi tako postupaju. Taj zakon ne funkcionira samo onda kad ste ga svjesni. Oduvijek je na djelu u vašemu životu i u životu svih drugih ljudi koji su ikada živjeli. Kad postanete
svjesni tog uzvišenog zakona, tada spoznajete koliko ste nevjerojatno moćni, koliko ste sposobni OSMISLITIsvoj život i ostvariti ga.
MICHAEL BERNARD BECKWITH
Kad ljudi počnu spoznavati Uzvišenu Tajnu uplaše se pri pomisli na sve one negativne misli koje se pojavljuju. Moraju biti svjesni daje znanstveno dokazano kako je afirmativna misao stotinu puta moćnija od negativne. To vas odmah može osloboditi zabrinutosti.
Uistinu je potrebno mnoštvo negativnih misli i upornog negativnog razmišljanja da bi vam se u životu dogodilo negativno iskustvo. Meñutim, ako tijekom dužeg vremena uporno negativno razmišljate takvo će vam se iskustvo doista dogoditi, kko ste zabrinuti zbog negativnih misli time ćete privući još veću zabrinutost zbog tak-misli i istodobno ih umnožiti. Ovoga trenutka odlučite da ćete misliti samo dobre misli. Istodobno Svemiru objavite da su sve vaše dobre misli moćne, a svaka negativna misao slaba.
LISA NICHOLS
Zahvalite Bogu na odgodi, na tome što se sve vaše misli ne ostvaruju istoga trenutka. Kad bi se to događalo, uistinu bismo bili u nevolji. Vremenska odgoda itekako je korisna. Omogućuje vam da ponovno promislite o onome što želite i da donesete novu odluku.
Ovoga vam je trenutka dostupna sveukupna moć stvaranja vlastita života, jer ovoga trenutka razmišljate. Ako neke vaše misli ne bi bile dobre kad bi se ostvarile, ovoga ih trenutka izmijenite. Prijašnje misli možete izbrisati zamjenjujući ih dobrim mislima. Vrijeme vam u tome pomaže jer ovoga trenutka možete pomisliti novu misao i odaslati novu frekvenciju!
Divno jutro i divna kafa, sloboda i spokoj. Sve je to danas imala. Da, kao što smo rekli na početku, Anita je toliko volela letnja jutra, pa je ustajala ranije nego što mora, hranila bi mačke, ostavljala doručak Uglješi, radila na novim idejama. I volela je da se priseća svojih prvih dana u ovom kraju i početka ljubavi. U ovo doba prošle godine, shvatila je da će reći "Da", čoveku u kojeg se zaljubila i jasno videla da će ga brzo zavoleti.I da to neće biti iz materijalnog razloga. Shvatila je da ima ponovo pred sobom zlatna vrata koja će se otvoriti ako opet upotrebi smelost. Samo to je trebalo u ovakvoj situaciji kada se sudbina lako nameće ako samo učiniš jedan korak, a koji se nije činio lak.
Onog dana, kada je pred sobom imala ponudu za brak sa Uglješom, unutar sebe znala je da je već prihvatila.Samo se malo njen ego uplašio i upozoravao da je sve to brzo i naglo. Srce je govorilo da nije brzo jer je ono što treba da bude. Tri dana i tri noći nije se mogla smiriti, nije spavala niti o bilo čemu razmišljala. On je u tišini čekao odgovor. U nadi da će ga prihvatiti, malo je ulepšao sobu koja će biti njena ako prihvati. Kupio je sliku šume sa rekom i pticama i uneo ženski sto sa ogledalom, svoju kreaciju koju je izložio da se proda, ali se predomislio. U sobi je postojao manji ormar za odelo, bračni krevet i radni sto. Tu bi mogao da kupi televizor, tako da bi potpuno imala svoj mir.
Četvrti dan, ujutru kada je došla na svoje radno mesto, poslala mu je poruku da će doći kod njega popodne. Sada je on bio uzbuđen i uzrujan. Očekivao je da će ga pozvati na šetalište ili da negde izađu, ali se desilo potpuno neočekivano. Najavila je svoj dolazak i to mu je govorilo da pristaje na venčanje. Zadovoljan je obišao sve prostorije i bacio pogled u dvorište, sve je bilo kako treba, uredno i čisto. Imao je tu spavaću sobu koju je spremio za Anitu, kuhinju i dnevni boravak posebno jedno od drugog, još jednu manju sobu i kupatilo. Voleo je sivu boju, pa mu je kuhinja bila svetlo siva, ugaona garnitura u boravku, kao i ulazna vrata u metalik sivoj boji. Voleo je minimalistički način uređenja, doneo je u kuću stvari onoliko koliko mu treba, bez preteranog natrpavanja. Manji televizor i laptop srednje veličine, ni sto sa četiri stolice nije bio previše veliki. Voleo je prostor i slobodan protok vazduha kroz prostorije, male tepihe i drvene podove.
Isto to, naravno da je i po Anitinom ukusu, jer ako je ikada srela muškarca da ima toliko podudarnosti sa njom, to je on. Pozvonila mu je na vrata i nosila mače na ramenu.
"Mogu li sa njom unutra?"- pitala je sa osmehom kakav Uglješa nije do sada video. Bio je to osmeh uzbuđene i srećne žene.
"Može, malo pre je izašla. Čudovište malo, nakačila se na zavesu u kuhinji i umalo je nije pocepala".
"Mala je, mora da se igra. Jesi joj kupio kakvu igračku?"
"Ima lopticu, negde je zaturena, ko zna gde."
Nije mogla sakriti svoje divljenje kada je ušla u dnevni boravak. Sve je blistalo od ruke jednog jednostavnog muškarca koji nije uštogljeni i uglađeni gospodin. Sela je za sto i gledala oko sebe.
"Sviđa li ti se? Ja sam ovo sredio da bude što više prostora i samo potrebne stvari."
"Ne samo da mi se sviđa nego sam oduševljena. Nema mnogo muškaraca koji bi ovako održavali kuću."
" Nije mi teško..Što bih razbacivao stvari samo zato što sam muško? Moj brat je imao običaj da se tako ponaša a ipak je uglađeni gospodin. Jesi li za kafu?"
"Može." - kratko i ljubazno je odgovorila dok je osećala i tremu i radost u isto vreme. Gledala je za njim kako odlazi u kuhinju i ponovo se osvrnula oko sebe. Mače se igralo sa daljinskim upravljačem. Osećala je pozitivnu energiju i toplinu doma. Ovaj muškarac jeste bio čovek za dom i ljubav. Znao je šta hoće od života i sve je sam uradio. I uz to je želeo baš nju.
Uglješa se vratio sa poslužavnikom u rukama. Nosio je kafu, čokoladu na tacni i po čašu vode.
"Ne znam da li bi više volela sok. Sećam se da nisi jednom htela da piješ sok uz kolač, kada smo bili u poslastičarnici, pa sam doneo vodu."
"Dobro je , ne volim sok ni uz kafu."
" Pogledaj ovo mače, pojede mi daljinski. Mada je bolje to nego zavesu. Kako si provela ove dane?"
"Ništa posebno, radila sam i leškarila u sobi. Vreme je promenljivo pa mi se nije izlazilo puno iz sobe."
" Da, i mene zeza vreme. Samo što iznesem one moje radove napolje, moram da ih sklonim od kiše. Znaš da su mi naručili neke komode iz tvog prenoćišta?"
"Ozbiljno? "
"Hoće kasnije i police za knjige. Dobri su ljudi, zadovoljstvo mi je raditi sa njima."
"Jesu." - odsutno je odgovorila dok je uzimala daha za ono što sleduje. On je uočio njenu nervozu i počeo se pitati što li je zapravo došla...Možda da mu kaže da ga odbija? Sumnja i hladonoća se uvukla u njega, nervozni oboje.
Ipak je Anita imala osećaj odgovornosti i prekinula nelagodnu tišinu.
"Malo mi je nezgodno da ti kažem zašto sam došla, ali dugujem ti odgovor. "
"Slobodno, čekao sam te. Mislim da smo postali najbolji prijatelji za veoma kratko vreme i to govori da možemo biti bliski.Sve mi možeš reći, bilo koji odgovor..."
"Evo, iskrena ću biti. Postoji jedan mali problem. "- govorila je dok je jedva čula samu sebe.
" Ti se meni sviđaš. I ja se plašim ako ovaj brak bude samo zbog knjižare, da ću ja doživeti još jedan razvod a ti se možeš vremenom zaljubiti u drugu. Jesi mi rekao da bi samo mene poželeo za suprugu, ali rano je da budeš siguran u takva osećanja."
"Čekaj malo, ti si mi upravo rekla "da"?"
" Samo ako shvatiš čega se plašim. Mogu se zaljubiti u tebe a ti u drugu, jer to je normalno za muškarce. Brzo planu i brzo se ugase. Jesi dobar čovek i sigurna sam da bi te mnoge poželele. Nemoj da te ovo uvredi."
"Hvala na koplimentu ali ne otimaju se baš mnogo. Nisam ja mnogo zanimljiv za današnje devojke."
Uspeo je da joj izmami osmeh na lice i konačno spoznao pravi trenutak. Sada je shvatio da je zaljubljena u njega kao i on u nju.
"Da li bi ti bilo lakše da se udaš za mene iz ljubavi?"
Poklopio je njenu šaku svojom i to je bio prvi dodir, pažljiv i topao. Sada je i ona spoznala trenutak, i to onaj koji je govorio da ga može poljubiti. Približila mu je se i usne su se spojile. Bila je to obostrana želja dvoje ljudi koji su patili i pronašli sebe, zahvaljući smelosti...
"Da, želim da se udam za tebe iz ljubavi." - izgovorila je suznih očiju i na to je usledilo još mnogo poljubaca i zagrljaja".
Sve ono što je kasnije usledilo, bilo je izgradnja života kakav su želeli. Bili su bračni par na spisku za dobijanje prostorije u staroj državnoj zgradi. Anita više nije više prodavala sladoled, morala je da podigne kredit i stvori svoj radni prostor, knjižaru koja je izašla iz mašte u stvarnost. Njen muž je okrečio zidove u sivo i roze kombinaciju i stvorio police kakve je ona zamislila. Radili su po ceo dan dok nije sve urađeno kako treba. Sklopila je ugovore sa izdavačima, dobila mnogo knjiga, ali i đački pribor, figurice, šolje, uramljene slike...Prostor i nije bio tako mali, moglo se svašta iskombinovati. Mnogo posla i mnogo ljubavi...
Danas je knjižara ujedno bila i klub pisaca i čitaoca gde su se dešavala okupljanja, književne večeri i promocije. "Klub kreativnih". Knjižaru je nazvala po sebi.
Rado se sećala svojih prvih koraka u novom, ali pravom životu. Uglješi nije smetalo da donese još dvoje mačića sa ulice, bio je pun ljubavi. Želeli su zajedničko dete, ali su obećali jedno drugom, ako se desi problem, da će usvojiti bebu i da to neće biti problem. U ljubavi koju je pratila smelost, ništa nije problem.
Kraj Ovu priču sam napisala da bih sebi dozvolila luksuz opuštanja uz pisanje... I sviđa mi se.
Svašta može da proleti čoveku kroz glavu, za samo nekoliko sekundi i u delićima sekunde. Šta kada se portal sudbine otvori tako brzo i iznenada, pa ne možemo biti sigurni da li je dobro ili loše, ishitreno ili nesigurno? Da je ovo pitanje čula od svoje drugarice ili od same sebe: " Želiš li da se udaš za njega?", Anita bi sigurno klimnula glavom i nasmešila se.
"Ali, kako, ne poznaješ me ?!" - uzbuđeno je doviknula kada su opet ostali sami. Njegovo lice je pomalo dobilo izraz straha, posebno pogled pun pitanja. Brižljivo je seo pored nje.
"Možeš za neko vreme da se razvedeš. Setio sam sebe i mog života prvih godinu dana, dok sam živeo u memljivom podrumu i radio od jutra do mraka. Ti si žensko, nije za tebe da radiš još na dva tri mesta i da se mučiš da bi ostala. Imam sobu netaknutu."
" A šta ako poželiš da se stvarno oženiš drugom devojkom, pa ja zasmetam?"
"Nee, zaboga!"- zasmejao se kao da pred sobom gleda zbunjeno dete koje svašta zapitkuje.
"Ako poželim da imam suprugu, to možeš biti samo ti. Ali neću biti manijak, znam da ne žuriš u te vode jer si skoro izašla iz braka."
Malo se osećala opuštenije od ovih reči, mada je srce ubrzano lupalo.
" A možeš i da gajiš ono malo čudovište u dvorištu."
Foto: Pinterest
Zasmejala se naglas kada je spomenuo mače i on se oduševi njenom iskrom u očima.
Pitala se da li je svestan koliko joj se sviđa. Šake su joj gorele od temperature.
"Koliko imam vremena da razmislim? Ne mogu tek tako."
"Nekoliko dana, do sledećeg vikenda."
"Šta ćeš da kažeš komšijama i prijateljima kada te pitaju ko ti je ova?"
"Ono što tebi odgovara. Ako hoćeš da budeš stanarka, to ću svima reći."
"Ma, šalim se, kao da je bitno ko šta misli. Hvala na ponudi, knjižara bi bila nešto idealno, ostvareje sna."
" Da, pričajmo o tome. Kako je zamišljaš?"
"Iskoristila bih svoju maštu. Pokušala bih da organizujem neki klub pisaca i da se tu održavaju promocije. Izlog bi bio izlepljen posterima najnovijih knjiga a unutra bih kreirala da sve bude u drvetu. Da bude zanimljivo i privlačno."
Raspričala se dok je svaki nerv u njoj treperio.
"Eto vidiš. Imaš dobre zamisli, raduje te sve u vezi te želje. A zamisli tu olakšicu da je lokal tvoj."
" Već sam zamislila i to jeste čudo. A setiću se i bivšeg muža koji je smatrao da bi moja radnja bila nešto suvišno i nepotrebno, više rashod nego korist. "
"Ali ti si verovala u čuda i ona su ti otvorila svoja vrata."
"Jeste, svakodnevno razmišljam o tome kako sam ovladala Zakonom privlačnosti. I mogla bih se zakleti da sam otkrila najveću tajnu u vezi njega, a to je smelost. Kada imaš smelost, tu je i vera. Samo da se svesno upustiš i sve bude na tvojoj strani."
"Tačno, i ja sam kroz isto prošao. I otada, ostvarujem sve što zamislim. "
Naišla je grupa devojčica koje su želele sladoled. Anita je ustala da ih usluži. Uglješa je gledao ženu koja se prosto uklapala među devojčice, toliko je bila slatka i bezazlena, iskrena. Nije mu bilo lako. Osećao je sve veću privlačnost, čak se i ljubav rađala u njemu. Shvatio je da je ona upravo ono što mu je nedostajalo u životu. Ali ne sme žuriti ako želi da mu ona bude životni partner. I ako ga odbije za brak, moraće da prifhvati činjenicu da mu ideja i nije baš zdravorazumna.
Kao da je imala sedamnaest a ne četrdeset godina, toliko je zatekla sebe nespremnu. Želela je da ga pozove da negde provedu nedelju zajedno, a nije bila sigurna da li je i dalje raspoložen za nju. Prošlo je tri dana od kako je nije posetio, samo su razmenili po koju reč porukama. Verovala je da ima posla i da joj je ostavio prostor za razmišljanje. Subotu je provela u svojoj sobici i u parku iznad,uglavnom je padala kiša tog dana. Produžila je boravak u prenoćištu za još sedam dana, obavila dug video poziv sa najboljom drugaricom i dobila od nje savet da zove Uglješu. Zaključak je glasio kako je to jedinstveno dobar i pažljiv čovek i da bi trebala nastaviti sa njim druženje ako ga ne želi izgubiti.
Svaki put kada bi pokušala ukucati poruku, nešto ju je preseklo, trema i strah od odbijanja. Šta ako ima druga posla ili je otišao negde, neko mu došao? Biće i njemu i njoj glupo ako joj kaže kako nema vremena videti se sa njom. I tako bi ostala u svom nagađanju da je nije pozvao Dimitrije. Zamolio je da sutra ipak radi umesto njega jer će imati goste.Osim ako ne bude padala kiša. Anita je osetila radost pri pomisli da će joj to možda pomoći da vidi Uglješu. Vrlo rado je prihvatila da radi sutra i samo što se nije zahvalila. Pripremila je svoju omiljenu teksas haljinu i crvene starke, malo ispeglala kosu. Ako se svidi sebi i njemu će. Toliko je verovala da će joj ovaj radni dan doneti susret. Imala je predosećaj.
Nedeljom je šetalište puno i ceo njihov kraj oživeo je posle subotnje kiše. Anita je volela i kišu i sunce, samo je bilo važno imati duševni mir i pravo na sitne radosti. Ovde je to bilo moguće, ali bi joj bilo dobro i da je bilo gde otišla. Samo je bitno otići odakle ne pripadaš.
" Ja danas menjam Dimitrija, evo me na klupici...Ako nemaš drugih obaveza, tu sam do 16h." - pustila je poruku puna samopouzdanja. Osmeh joj je blistao po celom licu. Nije očekivala da će odgovor odmah stići, kao da je jedva čekao da se ona javi.
"Nemam obaveze danas, bar se nedeljom mogu odmoriti. Šta misliš da dođem oko 16h i odemo negde na ručak? Ako hoćeš, da znam i zatvorim ono malo čudo u radionicu."
"Zatvori je, nemoj da ti pobegne!"- odgovorila je sa puno smajlija i ostalo je da sva treperi do njegovog dolaska. Bilo je puno posla, oduševila se što će obradovati Dimitrija današnjom zaradom, plus što je vreme prošlo u veselom ćaskanju sa mušterijama. Sebe ovakvu ranije nije mogla da zamisli. Uglavnom se sklanjala od ljudi i sužavala krug prijatelja, a sada bi mogla da ih ima mnogo. Bila je slobodna, prvi put od rođenja. Isto tako sigurna, ako drugarstvo sa Uglješom ne preraste u nešto jače, da joj neće smetati. Sloboda je nezavisnost, da možeš biti srećan i bez druge osobe.
Došao je u svom opuštenom stilu, u bledunjavim farmerkama i sivoj majici, ali obrijanog lica, uredno očešljan. Prvi put ga je videla da nije raščupan i neobrijan. Kao da je sada bio potpuno drugačiji, samo posvećen susretu sa njom. Već je bilo nagađanja gde će na ručak, i na kraju su rešili u jedan restoran koji radi preko celog vikenda, na samom ulasku u Grad. Hteo je da se vrati po auto ali ona je izrazila želju da pola puta pređu peške, a ostalo taksijem. Razumeo je njenu želju za šetnjom, a bilo je i krajnje udobno prelaziti peške kilometre sa osobom sa kojom postoji tema u svakoj minuti. Sve apsolutno opušteno i prijatno, pa i onda kada je izjavila da više ne može hodati, pa su zaustavili taksi.
Restoran gde su želeli da ručaju bio je pun, bez jednog slobodnog mesta, pa su uz smeh i zbijanja šala na svoj račun, otišli preko puta u radnjicu brze hrane i tamo jeli hamburger. Anita je spomenula svoju majku kako bi joj sada govorila da hamburger nije za ručak ili kako bi se Darkovi roditelji ljutili da nedeljom nema spremljenog obroka za njihovog sina. Sve je to Uglješa razumeo sa puno topline. Preko puta njega sedela je mlada žena koja liči na devojčicu i koja je po prvi put slobodna da živi umesto da preživljava. I sam se tako osećao kada je pre dve godine napustio roditeljsku kuću. Predložila je da nastave šetati Gradom bez cilja jer je samo jednom bila na ovim ulicama, i to onda kada je tražila posao. Dešavalo se dok hodaju, da im se ruke i tela dodiruju, što je godilo oboma. Zastajali su ispred izloga i odmarali se u jednom parku koji se Aniti posebno svideo. Tako ih je dočekalo toplo majsko veče, umor i slatkoća života koju je osetila u ovom bezazlenom odnosu, sa čovekom koji je njoj prepustio sve odluke u vezi njihovog odnosa. I nije se desilo ništa dalje od drugarstva, jer je za sada ovo bilo dovoljno. Vratila se uveče u svoju sobicu, srećna i spokojna. Sve je bilo kako treba da bude. I sve čudesno.
Međutim, život je spremao iznenađenje za koje ipak nije bila spremna. Tolika brzina događaja, kao da je neko napisao dramu i pripremio je za određeno vreme.
U ponedeljak je bila slobodna i uglavnom je provela vreme čitajući u sobi, a Uglješa se javio prvi. Isto tako, dopisivali su se i sledećeg dana dok je radila. Izrazio je želju da je ponovo vidi ali imao je mnogo posla. Njoj to nije smetalo, bitno je da se javio. Ali sreda je donela šok i preokretnicu za čitav ostatak života.
Uglješa se pojavio na šetalištu, vidno uzbuđen i pomalo uplašen. Nervozno je držao ruke u đžepovima dok mu je na ramenima visio ranac sa mačetom. Oduševljena Anita odmah je skinula ranac i pričala mačetu koje mjaukalo i mazilo se.
"Izvini, moram da ga uzmem, dok se ne pojavi mušterija. Danas ih je manje, jer je oblačno i prohladno."
" Uzmi ga, poneo sam ga da te obradujem i da ti ispričam nešto što će te šokirati. Samo nemoj misliti da navaljujem. Imam nešto zaista blesavo da te pitam."
"Slobodno. Šta to ima toliko strašno, da je tebe unervozilo?"
"Videla si onu staru zgradu, prošli smo je. Stra državna zgrada, napuštena."
"Znam, ona gore pored puta.Šta sa njom?"
"Juče mi je dolazio prijatelj sa suprugom, žive u Gradu. Od skora su u braku. Kažu da je lokalna vlast ponudila da pokloni zgradu ako je prihvate tri bračna para, da osnuju svoje radnje. Našli su još jedan par, odavde su, u mojoj blizini, pa svratili kod mene na kafu. Pitali su me da li imam devojku...Bože, kako ovo da ti kažem?! Meni si ti pala na pamet, to bi tebi rešilo životno pitanje. Govorila si da želiš imati svoju knjižaru."
"Da,ali sam razvedena. Kako će meni da poklone prostor?"- pitala je dok su joj ruke drhtale i zujalo u ušima od onoga što je pretpostavljala da sleduje.
"Ja sam hteo da ti predložim, da se udaš za mene. Uzmi kredit i otvori knjižaru, pa kada se središ, ne moraš da imaš sa mnom ništa. Možemo živeti i kao brat i sestra, ako se ne izrodi ništa dalje. Priznajem da si mi se svidela i da pred nama tek može nešto biti. Kako god ti odlučiš." - izrekao je ovo brzinski, u jednom dahu, a potom obrisao znoj sa čela."
"Izvini, šokirao sam te."
Anita ga je posmatrala bleda i zbunjena. Toliko zbunjena, da je on morao ustati da usluži mušteriju koju nije ni primetila.
Kada sam prošle godine, od istih autora nabavila knjigu pod naslovom "Traži i dobićeš", shvatila sam da je cela svrh...
Recent Posts
Categories
Unordered List
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit.
Aliquam tincidunt mauris eu risus.
Vestibulum auctor dapibus neque.
Text Widget
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation test link ullamco laboris nisi ut aliquip ex ea commodo consequat.
Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate another link velit esse cillum dolore eu fugiat nulla pariatur.
Vesna je napustila svoju kuću jer je u svetu zavladala epidemija ludila a to je zahvatilo i njenu porodicu. Ostavila je sve i pobegla na Radan planinu. Tamo je pronašla staru, napuštenu kućicu, a proleće je stiglo...Ubrzo su stigli i njeni prijatelji, pa i njena ljubav.
Plava jabuka
Uzbudljiva priča vremenskog putnika
Претражи овај блог
Princ spoznaje - besplatna ebook
Elez - besplatna ebook
Prvi i trinaesti - besplatna ebook
Priča o Judi Iskariotskom iz drugog ugla i njegova velika uloga u stvaranju hrišćanstva
Baštovan
Sve u svemu, knjiga Baštovan govori najviše o tome koliko se današnje Hrišćanstvo odmetnulo od stvarnog učenja Isusa Hrista.Čitaoci se mogu zamisliti nad materijalizacijom jedne duhovne nauke, i koliko je lažni sjaj zaslepeo mnoge.
