Sivo - roze ( Šesti deo)

Početak ljubavi

Kao da je imala sedamnaest  a ne četrdeset godina, toliko je zatekla sebe nespremnu. Želela je da ga pozove da negde provedu nedelju zajedno, a nije bila sigurna da li je i dalje raspoložen za nju. Prošlo je tri dana od kako je nije posetio, samo su razmenili po koju reč porukama. Verovala je da ima posla i da joj je ostavio prostor za razmišljanje. Subotu je provela u svojoj sobici i u parku iznad,uglavnom je padala kiša tog dana. Produžila je boravak u prenoćištu za još sedam dana, obavila dug video poziv sa najboljom drugaricom i dobila od nje savet da zove Uglješu. Zaključak je glasio kako je to jedinstveno dobar i pažljiv čovek i da bi trebala nastaviti sa njim druženje ako ga ne želi izgubiti. 

Svaki put kada bi pokušala ukucati poruku, nešto ju je preseklo, trema i strah od odbijanja. Šta ako ima druga posla ili je otišao negde, neko mu došao? Biće i njemu i njoj glupo ako joj kaže kako nema vremena videti se sa njom. I tako bi ostala u svom nagađanju da je nije pozvao Dimitrije. Zamolio je da sutra ipak radi umesto njega jer će imati goste.Osim ako ne bude padala kiša. Anita je osetila radost pri pomisli da će joj to možda pomoći da vidi Uglješu. Vrlo rado je prihvatila da radi sutra   i samo što se nije zahvalila. Pripremila je svoju omiljenu teksas haljinu i crvene starke, malo ispeglala kosu. Ako se svidi sebi i njemu će. Toliko je verovala da će joj ovaj radni dan doneti susret. Imala je predosećaj.

Nedeljom je šetalište puno i ceo njihov kraj oživeo je posle subotnje kiše. Anita je volela i kišu i sunce, samo je bilo važno imati duševni mir i pravo na sitne radosti. Ovde je to bilo moguće, ali bi joj bilo dobro i da je bilo gde otišla. Samo je bitno otići odakle ne pripadaš. 

" Ja danas menjam Dimitrija, evo me na klupici...Ako nemaš drugih obaveza, tu sam do 16h." - pustila je poruku puna samopouzdanja. Osmeh joj je blistao po celom licu. Nije očekivala da će odgovor odmah stići, kao da je jedva čekao da se ona javi.

"Nemam obaveze danas, bar se nedeljom mogu odmoriti. Šta misliš da dođem oko 16h i odemo negde na ručak? Ako hoćeš, da znam i zatvorim ono malo čudo u radionicu."

"Zatvori je, nemoj da ti pobegne!"- odgovorila je sa puno smajlija i ostalo je da sva treperi do njegovog dolaska. Bilo je puno posla, oduševila se što će obradovati Dimitrija današnjom zaradom, plus što je vreme prošlo u veselom ćaskanju sa mušterijama. Sebe ovakvu ranije nije mogla da zamisli. Uglavnom se sklanjala od ljudi i sužavala krug prijatelja, a sada bi mogla da ih ima mnogo. Bila je slobodna, prvi put od rođenja. Isto tako  sigurna,  ako drugarstvo sa Uglješom ne preraste u nešto jače, da joj neće smetati. Sloboda je nezavisnost, da možeš biti srećan i bez druge osobe.

Došao je u svom opuštenom stilu, u bledunjavim farmerkama i sivoj majici, ali obrijanog lica, uredno očešljan. Prvi put ga je videla da nije raščupan i neobrijan. Kao da je sada bio potpuno drugačiji, samo posvećen susretu sa njom. Već je bilo nagađanja gde će na ručak, i na kraju su rešili u jedan restoran koji radi preko celog vikenda, na samom ulasku u Grad. Hteo je da se vrati po auto ali ona je izrazila želju da pola puta pređu peške, a ostalo taksijem. Razumeo je njenu želju za šetnjom, a bilo je i krajnje udobno prelaziti peške kilometre sa osobom sa kojom postoji tema u svakoj minuti. Sve apsolutno opušteno i prijatno, pa i onda kada je izjavila da više ne može hodati, pa su zaustavili taksi. 

Restoran gde su želeli da ručaju bio je pun, bez jednog slobodnog mesta, pa su uz smeh i zbijanja šala na svoj račun, otišli preko puta u radnjicu brze hrane i tamo jeli hamburger. Anita je spomenula svoju majku kako bi joj sada govorila da hamburger nije za ručak ili kako bi se Darkovi roditelji ljutili da nedeljom nema spremljenog obroka za njihovog sina. Sve je to Uglješa razumeo sa puno topline. Preko puta njega sedela je mlada žena koja liči na devojčicu i koja je po prvi put slobodna da živi umesto da preživljava. I sam se tako osećao kada je pre dve godine napustio roditeljsku kuću. Predložila je da nastave šetati Gradom bez cilja jer je samo jednom bila  na ovim ulicama, i to onda kada je tražila posao. Dešavalo se dok hodaju, da im se ruke i tela dodiruju, što je godilo oboma. Zastajali su ispred izloga i odmarali se u jednom parku koji se Aniti posebno svideo. Tako ih je dočekalo toplo majsko veče, umor i slatkoća života koju je osetila u ovom bezazlenom odnosu, sa čovekom koji je njoj prepustio sve odluke u vezi njihovog odnosa. I nije se desilo ništa dalje od drugarstva, jer je za sada ovo bilo dovoljno. Vratila se uveče u svoju sobicu, srećna i spokojna. Sve je bilo kako treba da bude. I sve čudesno.

Međutim, život je spremao iznenađenje za koje ipak nije bila spremna. Tolika brzina događaja, kao da je  neko napisao dramu i pripremio je za određeno vreme. 

Foto: https://depositphotos.com/

U ponedeljak je bila slobodna i uglavnom je provela vreme čitajući u sobi, a Uglješa se javio prvi. Isto tako, dopisivali su se i sledećeg dana dok je radila. Izrazio je želju da je ponovo vidi ali imao je mnogo posla. Njoj to nije smetalo, bitno je da se javio. Ali sreda je donela šok i preokretnicu za čitav ostatak života.

Uglješa se pojavio na šetalištu, vidno uzbuđen i pomalo uplašen. Nervozno je držao ruke u đžepovima dok mu je na ramenima visio ranac sa mačetom. Oduševljena Anita odmah je skinula ranac i pričala mačetu koje mjaukalo i mazilo se.

"Izvini, moram da ga uzmem, dok se ne pojavi mušterija. Danas ih je manje, jer je oblačno i prohladno."

" Uzmi ga, poneo sam ga da te obradujem i da ti ispričam nešto što će te šokirati. Samo nemoj misliti da navaljujem. Imam nešto zaista blesavo da te pitam."

"Slobodno. Šta to ima toliko strašno, da je tebe unervozilo?"

"Videla si onu staru zgradu, prošli smo je. Stra državna zgrada, napuštena."

"Znam, ona gore pored puta.Šta sa njom?"

"Juče mi je dolazio prijatelj sa suprugom, žive u Gradu. Od skora su u braku. Kažu da je lokalna vlast ponudila da pokloni zgradu ako je prihvate tri bračna para, da osnuju svoje radnje. Našli su još jedan par, odavde su, u mojoj blizini, pa svratili kod mene na kafu. Pitali su me da li imam devojku...Bože, kako ovo da ti kažem?! Meni si ti pala na pamet, to bi tebi rešilo životno pitanje. Govorila si da želiš imati svoju knjižaru."

"Da,ali sam razvedena. Kako će meni da poklone prostor?"- pitala je dok su joj ruke drhtale i zujalo u ušima od onoga što je pretpostavljala da sleduje.

"Ja sam hteo da ti predložim, da se udaš za mene. Uzmi kredit i otvori knjižaru, pa kada se središ, ne moraš da imaš sa mnom ništa. Možemo živeti i kao brat i sestra, ako se ne izrodi ništa dalje. Priznajem da si mi se svidela i da pred nama tek može nešto biti. Kako god ti odlučiš." - izrekao je ovo brzinski, u jednom dahu, a potom obrisao znoj sa čela."

"Izvini, šokirao sam te." 

Anita ga je posmatrala bleda i zbunjena. Toliko zbunjena, da je on morao ustati da usluži mušteriju koju nije ni primetila.

Nastaviće se...