Svoj

Tačno je da imam dovoljno mašte i da je pozajmim drugima. A ne bih to  nikada uradila, jer ko nema mašte, nema ni kretivnosti ni vere. Suvoparne priče i prizemna shvatanja, kolektivna "tradicija"ponašanja i shvatanja, sve to je nasledno i prihvaćeno kao da je Ustav.Utkrivanje ko će biti ozbiljniji za život i ko će steći veće poštovanje svoje okoline, ko će biti za "primer", navelo me da mi se ogadi ovo društvo i to odavno. Reči, kao što su "odrasti i uozbilji se", verujem da su dovele do uništenja mnogih života, do toga da se ljudi pomire sa patnjom i neostvarenim  željama. 

I sve je ovo razlog da nemam poštovanje prema svakoj starijoj osobi. To što je neko stigao do starosti, to je znak da treba imati mudosti i dovoljno lepih i umirujućih reči za mlađe. Ali kod nas je većinom drugačije. Kod nas ima mnogo loših starih osoba, koje su kroz život bili poznati baksuzi i ostali takvi. Upravljali su svojoj decom, braćom i sestrama, supružnicima, kao da robovlasnici. U Srbiji takvi slučajevi i dalje postoje, jedni u senci drugih, bez otpora i pokušaja da budu svoji. 

Šta znači biti "svoj"?

Možda  to znači  nezavisan, dovoljno sposoban da može raditi i zadovoljiti svoje osnovne potrebe. Ne čekati pomoć i ne gledati sebe kao žrtvu. Upotrebiti svu svoju sposobnost da se vide rezultati truda, bez obzira u kakvom društvu i okolini živiš. Niko te neće poštovati ako treba da te sažaljeva i ako trubiš da si jadan i oštećen. Ne može ti se niko uplitati u život i možeš reći "ne", samo ako pokažeš da umeš da živiš od svog rada. Ako ne gledaš druge kao viša bića od sebe, već samo kao ljude, jednake u svemu. Verujem da je neko žrtva samo dok prihvata  i dopušta da to bude. Okretanje lica prema sebi i svojoj sposobnosti, može svakom pojedincu otvoriti prolaz u svoj svet. Tu nema sebičnosti i egoizma, već mogućnost da budeš slobodan i da ti niko ne zapisuje kako će ti izgledati sutrašnji dan. Upravo zbog ovoga shvataš da svaki napor može dobiti smisao. Žena koja naporno radi a da  i nema potrebe za tim, devojka koja podiže teret i na muškim poslovima, osoba koja je u penziji a i dalje je u nekom poslu ili kreativnosti. 

Foto:https://belosa.info/

Mašta

Nastala je u vremenu kada su ljudi shvatali da treba zadržati dečiju lepotu u sebi. Onda kada su znali da je u tome ključ stvaranja. Ne samo puka mašta, već planiranje onoga što želiš i u šta niko nema pravo da se upliće. Verovanje u postojanje šanse i mogućnosti da nešto uspe, kao što neće biti ničega da se ne pokrenemo. Uz to ne uplitati druge ljude i očekivati da će nešto uraditi kako mi hoćemo. Biti svoj majstor, sa svojim mislima i emocijama, ne mora niko znati šta hoćeš. Mašta je plan, dok je za ograničene i "žrtve" samo budalaština. Maštajte i razmišljajte kako bi moglo doći do onoga što vam je u glavi. Možda je i taj razlog za maštu, baš krenuo prema vama, jer želi da postane stvarnost.