Iz podruma ljubavi

Znam da me ne mrziš, za to šansa ne postoji.
Osećam ja koji su besovi i problemi tvoji.
Osećam da sam ti isuviše draga,
predosećam da se onaj drugi u tebi budi, ali prizemni ego je tvoja snaga.
Lažna je mudrost da ćutiš od mene, a nećeš moju kopiju sresti ni da živiš u tom telu večno, nikoga sa mnom uporediti ne možeš, 
nigde mene nema više...Osim u tebi. 
I kada se pogledaš ispred ogledala, ispred očiju biće ti ona mala, 
ona mršava i "nikakva, što ništa ni o čemu nije znala",
ona neugledna što se usudila da te voli i da ti to prizna.
Ona što te volela i kada si je izdao,
što je stavljala slušalice na uši, da čuje dok pričaš, kako dišeš...
Gazila je trnjem do tebe, ona i niko više.
Ne pričaš sa mnom dragi , prijavio si me za "zlomisao" i zaključao  u podrum ljubavi,kao da možeš pobeći od sebe, a znaš da taj put ne postoji.
 Imaćeš i noću i danju sliku tame u kojoj sedim i odbijam da prodam sebe  i zaboravim svoju dušu.
To se neće desiti, ja od sebe ne odustajem, ja sebe ne zaboravljam, mene ne plaše ljudske aveti i monstrumi, i znam da i njih nakon mene, čekaju tamni podrumi...