"Rascepi drvo i tu sam"

Ljudska rasa robuje podelama, lažnim uverenjima, izmišljotinama koje je čovek čoveku nametnuo. Kada osetite šum vode u netaknutoj prirodi i dodir vetra, tek tad osetite koliko je svaka religija i crkvena institucija, samo deo vlasti nad umovima ljudskim. Ono o čemu su govorili učitelji i proroci nalazi se u nama, u travi, cvetu, vodi, životinjama i oblacima.

Zanimljivo koliko se vernici još uvek plaše nepoštovanja običaja, koliko se klanjaju pred kipovima i ikonama a žive u neznanju. Porazno je koliko i dalje odbijaju da nešto znaju a plaše se "Boga na visinama" i njegove kazne. Koliko odbijaju da krenu pravim stazama duhovnosti koje danas nisu zabranjene i slobodna reč čuje se na sve strane. Kada neko kaže "Prepun hram vernika na liturgiji...", imam osećaj da je to čist skup ljudi koji bi hteli u nešto da veruju ali ne vide dalje od svog nosa, ne znaju dalje od onoga što im je ponudilo srednjovekovno crkveno učenje. Ako bi se svi ti "vernici" preusmerili iz hrama na neki prostor pod vedrim nebom, niko ne bi znao da se pomoli. Jer to su poslušnici tradicije, ne vernici. Da bi bio vernik moraš znati i čitati što je iznad crkvenog učenja. Tek tada, kada uporediš sve i osetiš istinu, onda ćeš znati šta je vera i šta je duhovno. 

"Rascepi drvo i tu sam, podigni kamen, i tamo ces me naci"- jevandjelje po Tomi

Read More

"Jevanđelje po Mariji Magdaleni" - Karen L. King

                                              Poglavlje l 
                                                 Uvod

Rano hrišćanstvo i Jevanđelje po Mariji

Malo je ljudi danas koji poznaju Jevanđelje po Mariji. Napisano  početkom drugog veka, ono je iščezlo za čitavih petnaest vekova, sve dok se jedan fragmentaran prepis u koptskom prevodu nije pojavio krajem devetnaestog veka. Iako su detalji samog otkrića nepoznati, ipak znamo da je papiruse na kojima je jevanđelje bilo zapisano, nabavio Karl Rajnhard u Kairu i zatim ih doneo u Berlin  1896. Dva dodatna fragmenta na grčkom ugledala su svetlost dana u osamnaestom veku. Ipak, kompletan prepis Jevanđelja po Mariji i dalje nije poznat. Preostalo je manje od osam strana antičkog papirusa, što znači da je oko pola Jevanđelja po Mariji izgubljeno, verovatno zauvek. 




Odlomci

Priroda stvari
"Hoće li , dakle, tvar biti potpuno uništena ili ne?"
Spasitelj odgovori: "Svaka priroda, svako izvajano obličje, svaki stvor, postoji i u sa svim ostalima. Oni će se nanovo rastočiti u sopstveni koren. Jer priroda stvari se rastače u ono što pripada njenoj prirodi. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Priroda greha i Dobro

Onda mu Petar reče: " Razjasnio si nam sva pitanja, reci nam jednu drugu stvar. Kakav je greh ovog sveta?
Spasitelj odgovori: Nema takve stvari koja je greh, nego vi sami činite greh kad se vladate po prirodi preljube koja se zove greh. Radi ovoga, Dobro dođe među vas, nagoneći dobro koje pripada svakoj prirodi. Postaviće ga kroz svoj koren.
Potom je nastavio: "Evo zašto se razboljevate i umirete: jer ljubite ono što vas obmanjuje. Ko kod misli, neka razmisli o ovim stvarima."
"Tvar beše dala život strasti koja nema Lik jer je postala iz onoga što je suprotno prirodi. Zbunjujući nemir tad zahvata čitavo telo. Stoga sam vam kazivao: Napunite se u srcu, ali u isti čas ostajte nezadovoljni i neposlušni; zaista postanite napunjeni i saglasni (jedino) kad ste u prisustvu tog drugog Lika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Marija teši druge učenike

Potom Marija ustade. Ona ih sve pozdravi  i reče svojoj braći i sestrama: "Ne jecajte i ne žalostite se, i ne dopudtite da vam srca budu neodlučna. Jer njegova milost biće sa vama i štitiće vas. Ali, radije neka hvalimo njegovu slavu, jer on nas je pripremio i preobratio u istinska Ljudska bića."
Kad Marija reče ove stvari, ona im upravi srca ka Dobru i oni počeše da se raspravljaju o rečima Spasiteljevim. 


Petar traži od Marije da ih obuči

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te je Spasitelj voleo više nego sve druge žene. Reci nam reči Spasiteljeve, po kojima ga pamtiš, koje znaš,  a mi niti smo ih čuli".
Marija odgovori: "Što je sakriveno od vas, ja ću vam reći." I ona poče da im kazuje ove reči.

Vizija i um

Ona reče: "Doživela sam Gospoda u viziji i rekla mu"Gospode, doživela sam te danas u viziji".  On mi reče: "Kako si čudesna jer se nisi pokolebala kad si me ugledala! Jer gde je um onamo je blago."  " A  ja mu rekoh : "Da li onaj koji ima viziju gleda kroz dušu ili kroz duh?"    Spasitelj odgovori:" Ne vidi ni kroz dušu, niti kroz duh, već kroz oko koje je između njih. "  

Read More

Saveti iz vode

Na raskršću između "biti" i "ostati", pobegla sam u zagrljaj zelenila i plavetnila, da osetim srž postojanja i poslednju nadu potražim. Između znanja i osećaja sati su mi se prelamali, a  moj duh se slamao u svakoj sekundi, pa ustajao kao da ne zna čemu buđenje ponovo. 

Tražila sam ključ. Nije dovoljno znati, potrebno je primeniti. I ta unutrašnja borba odvede me do reke, koja zna i može sve. Gledah je sa obale i spustih dlanove u najmoćniju silu. 

"Niko na planeti nije jači od tebe. Ti živote održavaš, niko ti ne može ništa, dok smo mi božija deca,  ti sve možeš da zbrišeš. Ne gubiš na lepoti, ostaješ svoja i posebna. Tvoj šum umiruje, tvoja svežina bistri um. Šapni mi ključ svega, kako da ja budem ja, uspravna i ponosna, srećna i nedodirljiva. "

Kroz dlanove mi je vibrirala energija kakvu do tada nisam osetila, brzo mi dopirala do srca i mozga, kao što je i brzina same reke. Osetih i videh reči koje nisam čula, već su se odvijale pred mojim očima, kao da gledam film. 

Videh parče belog papira ispred sebe i olovku. "Idi u svoju sobu i zapiši sve što želiš i što ne želiš. I ono što ti najviše smeta na putu do željenog života. I donesi ovde, na obalu. Ne zaboravi olovku."

Odjurila sam kući dok su mi u glavi odzvanjale reči, prefinjenog ženskog glasa. "Možda je to Majka Boginja progovorila kroz vodu. Postoje legende da je Ona u obliku vode. Možda, možda..." Bilo šta da je, morala sam učiniti što mi je rečeno. 

Na listu papira ispisala sam sve što mi smeta i što ne želim. Bilo je mnogo toga. Posramih se nad svojim životom. Ima li još nešto što me progoni kao avet i čega se ne mogu osloboditi?

Onda se setih da je na redu željeno. Bilo je samo jedno, kratko i jednostavno. 

U prvim satima zore, odjurila sam na obalu, čekajući šta će se desiti dalje. Kleknula sam i spustila dlanove u vodu, dok su  papir i olovka ostali na mojim krilima. Opet onaj divni, ženski glas, začuo se u mojoj glavi. 

"Umij lice i oči, uđi u mene i ponesi papir i olovku."

Učinila sam sve, i prijalo je. Svežina bistre vode i sunce koje se tek rađa. 

"Precrtaj sve što ne želiš."

Kao da sam nečim nagrađena, sa velikim zadovoljstvom precrtala sam sve negativno, a trebalo je i vremena, jer se nakupilo mnogo. 

"Šta ti je ostalo?"

"Ono što želim i volim." 

"Znači, to je tvoja istina i ključ. Da nije tako, ti bi i to precrtala. Gledaj u tu rečenicu i vibriraj u tom smeru. Mnogo si čitala o moćima ljudskim, mnogo si naučila koliko su misli opasne, ali nisi sredila osećanja. Samo se osećanjima može znanje primeniti. Svaki put kada ti dođu loše misli, seti se da su precrtane, mrtve su i ne mogu ti ništa. "

Nasmejah se od srca. Pogledala sam u sunce i ono je lepše grejalo nego ikada. Ponovo sam se umila i zahvalila se vodi. Odnela sam papir za sobom, kao dokaz "ključa"  i mnogo lakšeg početka nego što je ikada bio.

Read More

Ulazak u tuđe misli

Čitajući magazin "Sensa", prošlog leta naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina. To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno. 

Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ulogu. Na toj drugoj stolici isključujemo sva svoja osećanja i misli, dopuštajući da  nam u svest dođu misli i osećanja te osobe. Tako možemo shvatiti kako je onom drugom, otkrićemo tuđu stvarnost i shvatiti u čemu je problem. Kada se vratimo na svoju stolicu, vratićemo se i u svoju ulogu, ali sa novim saznanjima i razumevanjem. 

Kako je sve ovo moguće, naučnici nisu uspeli da objasne, za sada.

Read More

"Prvi i trinaesti" ( E- book)

https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short





Ako veruješ da te stvorila nefizička sila, veruj u dogovor sa njom, ne u strah.



Šta bi svako od nas uradio ako bi se našao u svetu koji je pravi, originalan, a pri tom da sazna kako je naš svet samo neuspela kopija?

Naslonila se na stablo jednog drveta, čekajući da se desi nešto, jer nije bez razloga stigla ovamo. Napinjala je oči da što bolje može gledati u svetlost. A snop svetlosti više nije bio običan. U njemu se počeo stvarati čovečiji lik, samo što je i on bio od svetlosti, plavo-bele. Nije imao lice, niti se videlo ko se krije iza lika, ali oblik linija od svetlosti bio je ljudski. Sara je osetila strujanje kroz celo telo, nije mogla ni koraka dalje. Lik je bio visok oko tri metra, boje oko njega su se menjale, pomerao je ruke, kao da joj nešto govori ili joj pruža zagrljaj. Od uzbuđenja, Sara je kleknula i zagrlila drvo, kao da će joj ono pomoći da se pribere. Sve oko nje postajalo je sve više zlatno i zeleno, šareno, plavo, sve oko nje je strujalo... I sve je iščezlo za nekoliko minuta, dok je polako padala u trans, nemoćna da se odupre osećanjima koje joj je slalo ono biće u svetlosti. A kada je iščezlo, u Sarinom krilu sedeo je beli golub, a pored nje leškario je lav, dok mu je glava bila na desnom Sarinom kolenu. Ispred njih, srna i malo lane igrali su se sa zmijom, tako što je ona dizala glavu i jurila za njima, a oni su veselo skakutali. Sve to je posmatrala veverica dok je držala nešto u rukama i grickala. Umesto da vrisne od straha, devojka je od sreće i poplave ljubavi zaplakala, spustila lice na glavu lava, koji se samo zadovoljno protegao, kao mačka kada drema i čeka da je vlasnik pomiluje. Upravo je shvatala šta joj se desilo. Stigla je na mesto gde se Tvorac javlja ljudima, i gde je njoj prikazano kako je bilo na početku i kako je trebalo biti i u drugom svetu, da se nije desilo to što jeste. Izvadila je iz ranca hranu koju je dobila, bili su to

sendviči. Sve ih je ostavila voljenim životinjama, potom napustila šumu, gledajući ih kako zadovoljno i zajedno jedu.

Ponudili su joj da zivi tamo gde vlada vecito dobro i gde se sve samo od sebe ostvaruje, gde moze raditi bukvalno sve sto zeli - u pravom svetu bez ogranicenja. Ipak se vratila u svoj nesavrseni svet, na put gde je srce povelo...
Sara je dobila Magdaleninu pomoc kada je sve izgledalo beznadezno.

Read More

Dobrovoljno poslušnici

Rekli su : "Dobro jutro",  a sve su učinili da tako i ne bude. 

"Jutarnji program" - obavestiće vas koliko ste glupi jer vam je jako važno ono što se dogodilo juče, a nema veze sa vašim životom. Govoriće vam o putovanjima naših zvaničnika i posetama stranih, i o njihovim dogovorima o budućnosti, dok vi ne možete ni sutrašnji dan isplanirati. Ako ste zaposleni, vezani ste za firmu i sve će vam zavisiti od rasporeda koji je određen tamo. Ako ste nezaposleni, slobodni ste i bez obaveza, ali bez novca. Slušaćemo novosti o letovanju i o gužvama u saobraćaju,  o  vrućinama koje su "iznenađenje" u sred leta, i o flašici vode koju treba poneti. Tokom zime slušaćemo  o "pročišćenim" putevima i o snegu koji je iznenadio sve, i da se moramo slojevito oblačiti. Pojaviće se i komentatori na razne teme, uglavnom je zastupljena tema o ratnoj prošlosti, o napadima na Vladu u sadašnjosti...Uporni su, jer ako ne slušamo ono što truje mozak, okrenućemo se na drugu stranu i nećemo biti poslušnici. Čovek je nesvesno poslušnik, ako je uključio tv. i obratio pažnju šta govore na televizijama, kao što su "Pink", "RTS", "Happy"...

Dnevna štampa 

Ne svi, ali oni najpoznatiji, najpopularniji u narodu, jesu jeftin, svakodnevni horor, koji uporno pokušava da nas uplaši od svega i svakoga na svetu. Ako otvorite, taj strašni "Informer" ili "Srpski Telegraf" , videćete gomilu nepresušnih gluposti koje se nude godinama. Crnilo i mržnja, gadosti i gluposti u nedogled, vređanje svakoga ko nije zadovoljan režimom u Srbiji. Nacionalizam šire na razne načine, bilo da je podmuklo ili jasno i glasno, ali huškanja ne prestaju. Sve to za male pare, a naravno, uz njih idu i štampe poput "Skandala", gde se može pročitati sve o privatnom životu onoga što je danas "estrada".

Jeftina škola srama, kako da postaneš glup, ako si dobrovoljac. 

Reklame

Svi mi dobro znamo šta nam je potrebno i šta možemo kupiti, retko i šta hoćemo. Proizvođači su danas podivljali. Histerični zbog prevelike konkurencije, plaćaju reklame koje su svima isuviše dosadne i na koje retko ko obraća pažnju. Prašak koji je navodno najbolji, pasta za zube koja će sprečiti oboljenje vilice, sokovi od kojih se može poleteti, omekšivači uz koje će život biti lepši, pivo bez kojeg muško nije muško... Nije problem u reklami već u zatupljivanju. U pokušaju da nateraju nekoga da kupuje njihove proizvode i da se emotivno veže za njih. A čovek kada upali tv. samo želi odgledati film, bez histerije  marketinga. 

Read More

Lucidni snovi - budni sanjamo

Lucidni san često  bude nejasan. Radnja ''filma'' skoro da ne postoji, osobe koju su sa vama nisu vam poznate, a i okolina je nepoznata. I onda, odjednom se setite da ste u snu.

Osećanja postaju jaka i živa, kao da ste budni. Osetite uzbuđenje i radoznali ste. Želite da istražite svoj san ali sve se menja kada ste svesni. Sporije hodate jer telo postaje teško a vazduh gust. Glava kao da je u vakumu. Ako ste dovoljno jaki, možete i poleteti. Onoliko koliko verujete da možete. Postoje tehnike koje neki  primenjuju da bi imali lucidne snove. Onome kome se desi iznenada, brzo se probudi jer nije spreman. Nauka nije dala pravo objašnjenje o svesnosti u snu, postoje samo pretpostavke. Po starim narodnima pričama  to je odlazak duše iz tela u drugu dimenziju. Ne znamo šta je u pitanju, ali je sigurno krajnje zanimljivo i neistraženo. Ako je san nesvesno stanje, kako neko može biti svestan da je u snu? Ovaj fenomen i dalje ostaje zagonetka, kao  i "već viđeno". Toliko teorija i pretpostavki, i dalje nam ništa nije jasno. 

Američki istraživači su 2011. godine zaključili, da bi lucidni snovi mogli da budu vantelesna iskustva.Od dobrovoljaca su zatražili da iskreiraju biblijske snove o anđelima.

U periodu od mesec dana, 24 od 30 ispitanika doživeli su lucidne snove, podučeni od strane stručnjaka. Bilo je potrebno doživeti sličnu priču onoj o proroku Iliji, kada je zaspao pod drvetom moleći za svoju smrt. Probudio ga je anđeo i pružio mu hleb i vodu. Pošto nisu uspeli prizvati bukvalno istu priču, dobrovoljci su prizvali nešto slično.''Probuditi'' se u svojoj sobi i videti anđela. U ovome je uspelo 15 dobrovoljaca, a 9 je potvrdilo da su sanjali i hranu i anđela. Jedna osoba je ispričala kako je, kada je došlo do svesnosti, poleteo po kući i video je anđela. Upitao ga je za informacije i anđeo je odgovorio da se zove Gabrijel.

Read More

Tajna

Tajna je istina. Ono što se zbilo  i što jeste, a nisu čule svačije uši. Original koji se kopira i "premazuje" na razne načine, u svim bojama  i u bezbroj reči. 

Tajna je ono pravo što se krije, a krije se jer bi stvarnost uništila svu lažnu dramu. Sve lažne dobročinitelje i prosvetitelje, sve je tajna, jer prava drama"treba" da ostane iza zavese, da se kontrolišu događaji i ljudski umovi.

Tajna je da čovek treba biti srećan.

Tajna je da svi imamo isti potencijal u sebi, samo je razlika u načinu življenja.

Tajna je da "čudo" ne postoji kao čudo, već je to najobičnija stvarnost. "Čudo" je ono što bismo sve mogli učiniti, da nije u tajnosti znanje, koje ne bi trebalo biti "tajna".

Tajna je da nas lažu i kriju "tajne" od nas.

"Nije za obične ljude da znaju sve."

"Neke tajne moraju ostati tajne".

Tako kažu...

Vladari, vekovima unazad. Jer, ako bi "običan" čovek saznao kako da koristi moć svog duha, onda vladar ne bi bio "gazda", već sluga.

Crkveni velikodostojnici, isto vekovima unazad. Šta bi bilo ako bi čovek saznao da  Bog ne želi mnogotrpljenje, mučenje i žrtvovanje, več samo svetlost, radost i veru, a da je vera samo pozitivna misao? Da je dobar osećaj - dobra vibracija, ono što je nasleđeno od Boga. I da nijedna religija ne pripoveda žrtvovanje? Onda crkvene vlasti ne bi bile vlasti već samo pomagači, učitelji.

Naučnici, bar decenijama unazad... Šta ako niko nikada ništa nije uspeo da dokaže i sigurno potvrdi istinu. Ako je sve samo pretpostavka, svako učenje, svi uđžbenici, sve brojke, sve formule, teorije...Šta ako je Tesla jedini koji je dokazao da nešto postoji?

Istoričari, pisci istorije. Nesumnjivo najveći lažovi u čovečanstvu. Svu istinu, gurnuli su pod zemlju i sačuvali je kao tajnu, a tajna vremenom izbija poput vode na površinu, na početku mali mlaz, zatim bujica, pa poplava...

Tajna nije tajna, već istina koja se proteže ili razliva na sve strane i stigne u svoje vreme, na svoje mesto. 

Read More

Ogromna vrata

Šta je potrebno da se otvore ogromna vrata?

Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okupi moćne i mudre ljud, i onda im reče: "Imam nedoumicu i zanima me ko mi od vas može pomoći da je rešim." 

Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im: "Ovo su najveća i najteža vrata u mom carstvu. Može li ih neko  od vas otvoriti?"

Najveći deo prisutnih odmah poče odmahivati glavom u neverici. Manji deo koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne mogu otvoriti. Međutim, iz mase iskorači jedan dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata su već bila odškrinuta i nisu bila zaključana. Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u prisustvu samog cara. 

Car objavi: "Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se pokušati ono što se u početku činilo nemogućim. "

Tako je i sa našim životima: Mnoga su vrata već odškrinuta, ali se mi pribojavamo da ih do kraja otvorimo. 

Preuzeto sa FB stranice VIŠE od života  https://www.facebook.com/VI%C5%A0E-od-%C5%BEivota-177725675598682/?pnref=story

Read More

Želim da odem

Šta je potrebno da odem? Moć koju nemam, iznenadna sreća ili neko drugo čudo?

Nesrećna u sredini koja nije moja, neispunjena u poslu koji nije moj...Ovo nisam ja, ovde nemam na šta potrošiti  reči ni energiju, ovo nije moj život, ni moje jutro ni dan. 

Da li je potrebna samo vera kojom ću privući sve i dokazati da čuda postoje? Pobeći, nestati...Ako se već ne može od sebe i od ljubavi koja traje oduvek, bar pobeći od ove tuđe ja, koja nije moja ličnost. Ne ličim na sebe, ovo nisam ja. Ovo nije moj osmeh, ali pogled jeste. Sve što se vidi u očima, istina je. Kako da kažem svima da me ne zovu i zaborave me, jer nisam živa, samo sam senka koja glumi i laže. Ovo je samo uloga, nisam ja.

Ja ne mogu više ovako govoriti, svojim a tuđim ustima, kretati se a padati u sebi, nadati se a često ne videti nijedna vrata, ne mogu više tražiti mir...Kako pobeći, nestati, samo nestati, pronaći svoje mesto, uskladiti se sa sobom i sa drugima?

Sloboda i zadovoljstvo - ima li išta važnije za osnovu svega? Kada si zadovoljan a nikome ne polažeš račune i ne daješ nikakve odgovore? Kada imaš pored sebe neograničene a prostodušne, kada možeš razmeniti reči a da nisu iste 0ne od juče. 

Postoji li deo sveta gde ljudi vole gledati u lepotu oko sebe i diviti se jutrima, bez razloga i pitanja kakav li će dan biti? Ima li mesta za nas  ovakve, što bismo voleli saznati sve ljudske i nebeske tajne, a okrenuti lice od tabloida i tračeva? Koji bismo bili srećni i u skromnosti i u siromaštvu, samo da nam je uzvraćena ljubav, koji ne bismo uvredili nikoga a duša nam je ranjena mnogo puta?

Želim da odem.

Read More

" Posmatrač"

Postoji rasa ljudi koji moraju da posmatraju svet sa strane. Ne da kritikuju i osuđuju, već da saosećaju, zgrožavaju se ili se dive. Sve to skupa da posmatraju, kao po zadatku, ili stvarno zadatak i jeste.  Da nikada sasvim ne učestvuju u svemu što drugima znači život, i da sve vide drugačije. Kao dramu, tešku ili zbunjujuću, zanimljivu ili dosadnu. I svoju će ulogu povući iz drame, pokušavajući da se ograde od svega što je loše i da prime samo što je dobro. Sebe će spoznati i prihvatiti još u ranom detinjstvu i nikada neće pokušati da se promene i budu kao drugi. Zbog toga će često patiti  jer će ih okolina sa niže svesti vređati, ali će postajati samo jači i mudriji.    

"Posmatrač" neće nikada juriti za skupom odećom, niti će poznavati modne marke i svetske brendove. Kupovaće stvari u kojima se oseća savršeno i biraće uglavnom svetlije boje.

Nikada neće mrzeti životinje i terati ih od sebe. 

"Posmatrač" voli prirodu svom dušom, tako da tokom proleća i leta ustajaće rano da uhvati svu lepotu jutra. Njegov boravak u prirodi neće biti uz hedonizam već uz duševni mir. 

Ovakva osoba neće mahati zastavom religije u koju veruje i strogo se pridržavati pravila i učenja vere kojoj na papiru pripada, nego će tragati za istinom koja će pomoći da se penje stepenicama duhovnosti. Ljubav će biti meta na koju će fokusirati svoje misli i osećanja, i ništa bez ljubavi neće želeti da čini. 

"Posmatrać" ima razvijenu intuiciju, "glas iz stomaka" uvek će mu biti najjači oslonac. Pre svih može sagledati situacije i proceniti da li je neko loš ili dobar. Uvek će znati da li je neki potez za njega dobar ili treba da se povuče.

Ne može biti srećan ako je uslovljen i ako nešto mora da radi. Ili će brzo pokidati te lance ili će u tom ropstvu učiti i sticati mudrost i znanje koje će mu pomoći da izađe bolji.

Želje ispunjava na pošten način i ne gazi preko drugih. Ako oseti nemoć, traži podršku od više sile i dobiće je. 

Uvek je srećniji sam sa sobom nego sa okolinom koja mu ne odgovara. A prijatelje vidi u sebi sličnima i te ljude apsolutno ceni i poštuje. 

Ne može podneti haos i nered, sve je oko njega uredno i čisto, bez buke.  

Read More

Lična legenda - "Alhemičar", Paulo Koeljo

-То је књига која говори о нечему што скоро све књиге говоре – настави старац.   Говоре о неспособности људи да одаберу сопствену судбину. А на крају успева читаоца да натера да поверује у највећу лаж на свету.-

– А која је то највећа лаж на свету? – упита
изненађено младић.
– Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања, губимо контролу над сопственим животом и препуштамо се судбини. Ето то је та највећа лаж на свету.
– Мени се то није десило – рече младић. – Желели су да постанем свештеник, а ја сам решио да будем пастир.
– То је већ боље – рече старац. –  

- Ја сам краљ Салема - рекао је старац.
-Зашто један краљ разговара са обичним пастиром – упита младић постиђен и задивљен.
– За то има више разлога. Али, рецимо да је најважнији тај што си имао снаге да оствариш своју Личну Легенду .

Младић није знао шта је то Лична Легенда.

 – То је оно што си увек желео да чиниш. Сви људи, у раној младости, знају шта је њихова Лична Легенда. У том животном раздобљу све је јасно, све је могуће и тада се људи не боје да сањају и пожеле све што би волели да раде у животу. Међутим, што више време одмиче, нека тајанствена сила настоји да докаже да је немогуће остварити Личну Легенду. -

Младићу се учинило да старчева прича нема много смисла, али је ипак хтео да сазна какве су то „тајанствене силе“. Трговчева ћерка ће бити задивљена када јој о томе буде причао.  

– То су наизглед зле силе, али ти у ствари говоре како да оствариш своју Личну Легенду. Оне ти припремају дух и вољу, јер на овој планети постоји једна велика истина: без обзира ко си и шта радиш, када стварно нешто желиш то значи да је та жеља настала у Души Васељене. То је твоја мисија на Земљи.-

-Чак и кад само желиш да путујеш? Или да се ожениш ћерком трговца тканинама?  

Или да тражиш ризницу с благом. Душа Света храни се личном срећом људи. Или несрећом, завишћу, љубомором. Једина човекова обавеза јесте да оствари своју Личну Легенду. Све је само једно. А када желиш нешто, читава Васељена се завери да оствариш ту своју жељу. -

Read More

Simbol Marije u katedrali "Srca Isusova"

Ono što je nepotrebno navesti za ovu građevinu: nalazi se  u Sarajevu, opština Stari grad, izgrađena u periodu 1884. - 1889.  na incijativu vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Štadlera. O njemu i o samoj katedrali može se mnogo toga naći zapisano, ali postoje detalji u njenoj unutrašnjosti koje neće primetiti svi vernici i turisti. 

Samo onaj ko je upućen u jeretičku umetnost  i simbole, može odmah videti tragove koji su namerno ostavljeni za budućnost. 

Bilo gde da odete, ako ste prihvatili onu "drugu" stranu Hrišćanstva, koja je istorijska, onda ćete uvek videti nešto o čemu ostali ne znaju ništa. Ta druga strana, koja govori o Hristu, Magdaleni i njihovoj lozi, jeste i učenje o ljubavi i jednakosti između polova koje je odbačeno od  crkvenog, a to neslaganje i danas postoji. U vremenima kada se ove istine i nisu smele iznositi u javnost, Hrišćanski jeretici tajno su ubacivali svoje poruke u katoličke i pravoslavne hramove. I to pomoću slikara i vajara koji su bili upućeni u sve tajne, čuvane kroz vekove. 

U maju 2017. godine,  imala sam sreću da prvi put uđem u katedralu "Srca Isusova", i  da uslikam sve ono što mi je zanimljivo. 
Kada je u pitanju ovo naše vreme, o Magdaleni se piše i priča najviše od 2005. kada je objavljena knjiga "Da Vinčijev kod". Tada smo  prvi put videli ono, u šta smo i ranije gledali, ali smo bili slepi pored očiju. Na remek delu "Tajna večera" jasno se vidi žena koja sedi među apostolima. Leonardo da Vinči je godine proveo u porodici Mediči, u vreme kada je Lorenco okupljao velike umetnike i genijalce, stvarajući sa njima renesansu. A renesansa je stvorena iz potrebe da se kroz umetnost sačuva istina, i to tamo gde je odbačena, u hramovaima širom sveta. ( U romanu "Princ pesnika" možete pročitati da je ta familija bila jedan od najvećih čuvara tajni Nazarena - ranih Hrišćana).  Tako da Mariju možete naći na mnogim freskama, i u katoličkim i pravoslavnim crkvama, samo ako malo više obratite pažnju. Leonardo nije jedini koji je u svom delu ostavio sećanje na ovu ženu. 

    

Ovo delo govori i više od "Tajne večere". Dok je Leonardo prikazao dvoje koji su kao odraz u ogledalu jedno drugome, ovde je bukvalno zagrljaj čoveka i žene, i to zagrljaj pun ljubavi i topline. Ovaj lik u Hristovom naručju nema nijednu mušku crtu lica, jasno je da se radi o ženi koja ga voli, dok dvojica apostola gledaju u njih zamišljeno i tužno. Jedan se  i moli pred parom ispred sebe, dok drugi kao da se sa njom saoseća, jer je vreme te poslednje večere, dan pred raspeće. 

Ovaj kip bio bi običan da nije detalja pored leve i desne noge. To je jedan od simbola ženskog božanstva, rogovi boginje Venere i boginje Hator iz Egipta. Bez obzira koje je njeno ime, radi se o božanskom ženskom principu koji je jednak muškom i koji je u Hrišćanstvu prikazan kroz Marije. 

Ova freska je nešto totalno zbunjujuće, jer dosta podseća na ono što se u pravoslavnim crkvama naziva "Vavedenje ", gde je prikazano kako su roditelji doveli Mariju u jerusalimski Hram, jer su je tamo prihvatili na odgajanje sveštenici koji su znali da je ona ta koja će roditi Mesiju. Ovde bračni par Bosanaca dovodi kćerku pred Sv. Franju Asiškog i Sv. Dominika, dok je iznad njih krunisanje Marije. I sve se to dešava iznad Sarajeva. Za Sv. Franju Asiškog postoje tvrdnje da je bio iz loze Hrista i Magdalene, a da je franjevački red koji je on osnovao, jedno vreme čuvao knjigu ispisanu rukom Hristovom. ("Knjiga ljubavi", Ketlin Mekgovan). 

Kako je zapisano, za freskoslikarstvo ove katedrale bio je zadužen italijansko - nemački slikar Alexander Maximilian Seitz. Dok je katedrala projekat mađarskog arhitekte Josipa Vancaša, čovek koji je izgradio mnogo objekata u Sarajevu. U njegovoj biografiji piše da je bio neobično produktivan i da je voleo renesansu. 
Rođen je 22.03. 1859. umro 15.12.1932. Ništa od toga ne bi bilo neobično da 22.03. nije poseban datum u hrišćanskoj jeresi. Datum rođenja Marije Magdalene. 

Read More