Ono što je nepotrebno navesti za ovu građevinu: nalazi se u Sarajevu, opština Stari grad, izgrađena u periodu 1884. - 1889. na incijativu vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Štadlera. O njemu i o samoj katedrali može se mnogo toga naći zapisano, ali postoje detalji u njenoj unutrašnjosti koje neće primetiti svi vernici i turisti.
Samo onaj ko je upućen u jeretičku umetnost i simbole, može odmah videti tragove koji su namerno ostavljeni za budućnost.
Bilo gde da odete, ako ste prihvatili onu "drugu" stranu Hrišćanstva, koja je istorijska, onda ćete uvek videti nešto o čemu ostali ne znaju ništa. Ta druga strana, koja govori o Hristu, Magdaleni i njihovoj lozi, jeste i učenje o ljubavi i jednakosti između polova koje je odbačeno od crkvenog, a to neslaganje i danas postoji. U vremenima kada se ove istine i nisu smele iznositi u javnost, Hrišćanski jeretici tajno su ubacivali svoje poruke u katoličke i pravoslavne hramove. I to pomoću slikara i vajara koji su bili upućeni u sve tajne, čuvane kroz vekove.
U maju 2017. godine, imala sam sreću da prvi put uđem u katedralu "Srca Isusova", i da uslikam sve ono što mi je zanimljivo.
Kada je u pitanju ovo naše vreme, o Magdaleni se piše i priča najviše od 2005. kada je objavljena knjiga "Da Vinčijev kod". Tada smo prvi put videli ono, u šta smo i ranije gledali, ali smo bili slepi pored očiju. Na remek delu "Tajna večera" jasno se vidi žena koja sedi među apostolima. Leonardo da Vinči je godine proveo u porodici Mediči, u vreme kada je Lorenco okupljao velike umetnike i genijalce, stvarajući sa njima renesansu. A renesansa je stvorena iz potrebe da se kroz umetnost sačuva istina, i to tamo gde je odbačena, u hramovaima širom sveta. ( U romanu "Princ pesnika" možete pročitati da je ta familija bila jedan od najvećih čuvara tajni Nazarena - ranih Hrišćana). Tako da Mariju možete naći na mnogim freskama, i u katoličkim i pravoslavnim crkvama, samo ako malo više obratite pažnju. Leonardo nije jedini koji je u svom delu ostavio sećanje na ovu ženu.
Ovo delo govori i više od "Tajne večere". Dok je Leonardo prikazao dvoje koji su kao odraz u ogledalu jedno drugome, ovde je bukvalno zagrljaj čoveka i žene, i to zagrljaj pun ljubavi i topline. Ovaj lik u Hristovom naručju nema nijednu mušku crtu lica, jasno je da se radi o ženi koja ga voli, dok dvojica apostola gledaju u njih zamišljeno i tužno. Jedan se i moli pred parom ispred sebe, dok drugi kao da se sa njom saoseća, jer je vreme te poslednje večere, dan pred raspeće.
Ovaj kip bio bi običan da nije detalja pored leve i desne noge. To je jedan od simbola ženskog božanstva, rogovi boginje Venere i boginje Hator iz Egipta. Bez obzira koje je njeno ime, radi se o božanskom ženskom principu koji je jednak muškom i koji je u Hrišćanstvu prikazan kroz Marije.
Ova freska je nešto totalno zbunjujuće, jer dosta podseća na ono što se u pravoslavnim crkvama naziva "Vavedenje ", gde je prikazano kako su roditelji doveli Mariju u jerusalimski Hram, jer su je tamo prihvatili na odgajanje sveštenici koji su znali da je ona ta koja će roditi Mesiju. Ovde bračni par Bosanaca dovodi kćerku pred Sv. Franju Asiškog i Sv. Dominika, dok je iznad njih krunisanje Marije. I sve se to dešava iznad Sarajeva. Za Sv. Franju Asiškog postoje tvrdnje da je bio iz loze Hrista i Magdalene, a da je franjevački red koji je on osnovao, jedno vreme čuvao knjigu ispisanu rukom Hristovom. ("Knjiga ljubavi", Ketlin Mekgovan).
Kako je zapisano, za freskoslikarstvo ove katedrale bio je zadužen italijansko - nemački slikar Alexander Maximilian Seitz. Dok je katedrala projekat mađarskog arhitekte Josipa Vancaša, čovek koji je izgradio mnogo objekata u Sarajevu. U njegovoj biografiji piše da je bio neobično produktivan i da je voleo renesansu.
Rođen je 22.03. 1859. umro 15.12.1932. Ništa od toga ne bi bilo neobično da 22.03. nije poseban datum u hrišćanskoj jeresi. Datum rođenja Marije Magdalene.
Kada je u pitanju ovo naše vreme, o Magdaleni se piše i priča najviše od 2005. kada je objavljena knjiga "Da Vinčijev kod". Tada smo prvi put videli ono, u šta smo i ranije gledali, ali smo bili slepi pored očiju. Na remek delu "Tajna večera" jasno se vidi žena koja sedi među apostolima. Leonardo da Vinči je godine proveo u porodici Mediči, u vreme kada je Lorenco okupljao velike umetnike i genijalce, stvarajući sa njima renesansu. A renesansa je stvorena iz potrebe da se kroz umetnost sačuva istina, i to tamo gde je odbačena, u hramovaima širom sveta. ( U romanu "Princ pesnika" možete pročitati da je ta familija bila jedan od najvećih čuvara tajni Nazarena - ranih Hrišćana). Tako da Mariju možete naći na mnogim freskama, i u katoličkim i pravoslavnim crkvama, samo ako malo više obratite pažnju. Leonardo nije jedini koji je u svom delu ostavio sećanje na ovu ženu.
Ovo delo govori i više od "Tajne večere". Dok je Leonardo prikazao dvoje koji su kao odraz u ogledalu jedno drugome, ovde je bukvalno zagrljaj čoveka i žene, i to zagrljaj pun ljubavi i topline. Ovaj lik u Hristovom naručju nema nijednu mušku crtu lica, jasno je da se radi o ženi koja ga voli, dok dvojica apostola gledaju u njih zamišljeno i tužno. Jedan se i moli pred parom ispred sebe, dok drugi kao da se sa njom saoseća, jer je vreme te poslednje večere, dan pred raspeće.
Ovaj kip bio bi običan da nije detalja pored leve i desne noge. To je jedan od simbola ženskog božanstva, rogovi boginje Venere i boginje Hator iz Egipta. Bez obzira koje je njeno ime, radi se o božanskom ženskom principu koji je jednak muškom i koji je u Hrišćanstvu prikazan kroz Marije.
Kako je zapisano, za freskoslikarstvo ove katedrale bio je zadužen italijansko - nemački slikar Alexander Maximilian Seitz. Dok je katedrala projekat mađarskog arhitekte Josipa Vancaša, čovek koji je izgradio mnogo objekata u Sarajevu. U njegovoj biografiji piše da je bio neobično produktivan i da je voleo renesansu.
Rođen je 22.03. 1859. umro 15.12.1932. Ništa od toga ne bi bilo neobično da 22.03. nije poseban datum u hrišćanskoj jeresi. Datum rođenja Marije Magdalene.
Коментари
Постави коментар