Na kom boku spavaš, pomislim...
Evo ga, počinje dan, otvorila sam kapke jer moram, nešto želim... Gledaš li u zid, ili u sat koji poziva da ustaneš? Zove li te posao kao i mene, želiš li da sve bude drugačije
nego juče što je bilo, ili možda spavaš? Pitam se, jer si deo mene a ne znaš to, da li i tebe okruženje nervira, tražiš li utehu u prvoj kafi, kao da će iz šolje izaći snaga,dragi moj?Gledaš li u ekran televizora, samo da bi prošlo vreme, da li ti se izlazi napolje ili bi nestao negde, dalje od kuće i obaveza, i ljudi... ?
Da li ti odzvanjaju tuđe reči u glavi ili progone sećanja ili osećanja koja nikome priznati ne smeš? Hoćeš li prvo otvoriti prozor da osetiš svežinu jutra i odlučiš koje ćeš odelo obući, misliš li o snovima koji su noćas došli iz podsvesti ili iz ludosti? Ili ti je sve lepše nego što je meni? Možda tebi jutra nisu mrska i dani košmarni, možda voliš sebe koliko te i ja volim, pa ti je i život draži nego meni što je. Moja si najveća misao, tvoje ime obuzelo je moj um i duh, osećam kao da si neprestano blizu mene,
ruke mi drhte, želim te zagrliti, najviše na svetu to želim. Razorile su mi emocije pamet, više zdravog razuma nemam, i niko me više ne prepoznaje, samo ja znam šta
mi je. Može li se ovakva ljubav izdržati, kuda ću sa osećanjima neograničenim, sa ludačkom gorljivom željom, sa tajnom i mukom? Može li ovo proći ako je karma, jer traje predugo, i sve je jače, i sve je obavijeno misterijom? Hoće li Ono što te uvelo u moj život, rasvetliti tajnu, ko si, šta si za mene, zašto postojiš kao moj neraskidivi deo, jesi li moj Blizanački plamen ili šta drugo?
Opet ću noćas zatvoriti oči, pitajući se, na kom boku spavaš, o čemu misliš, šta želiš ...
Kad emocije razaraju
''Moja želja luda je, moja je ljubav tiha, čežnja nepodnošljiva, emocije razaraju svaki atom... Ugrožena sam. Od čiste, bezuslovne ljubavi, od osećaja da je isto ovako bilo i hiljadama godina unazad, da sam istu dušu volela i onda, kad sam bila neko drugi, u drugom životu i na drugom kraju sveta... Pratim znake koje Univerzum šalje, sve me upućuje na njega... ja sam sada alhemičar. Pretvaram od slova reč, od reči slogan, od slogana poruku. Hodam
''Moja želja luda je, moja je ljubav tiha, čežnja nepodnošljiva, emocije razaraju svaki atom... Ugrožena sam. Od čiste, bezuslovne ljubavi, od osećaja da je isto ovako bilo i hiljadama godina unazad, da sam istu dušu volela i onda, kad sam bila neko drugi, u drugom životu i na drugom kraju sveta... Pratim znake koje Univerzum šalje, sve me upućuje na njega... ja sam sada alhemičar. Pretvaram od slova reč, od reči slogan, od slogana poruku. Hodam
stazom koju mi je ”nešto” pripremilo unapred,ali ne znam da li je klopka , jer emocije razaraju. Na kraju ću pronaći odgovor u sebi, da sam ja on i on jeste ja. I šta je Veliki Plan Univerzuma. . .
Коментари
Постави коментар