Priče u krug

Uglavnom je svrstana u nešto neozbiljno, u obično maštaranje ili fantaziju koja nema veze ni sa čim, ali naučna fantastika ipak može biti ozbiljna stvar.  Kao što pre nekih trideset godina nismo mogli da zamislimo svu tehnologiju koja nam je danas poznata, isto tako može se desiti da dosta toga iz naučne fantastike postane stvarnost. Mnogi filmovi tog žanra nisu stvoreni radi budalaštine ili iz čiste mašte autora, već radi pretpostavke šta se zaista može dogoditi. Nijedan ozbiljan naučnik ne može reći da sve zna i da smo sigurno sami u svemiru, da ne postoji nešto i što naše oko ne vidi. Upravo zbog toga što smo jedna tačka u svemiru i što ljudi istražuju i uče vekovima, nijedan fizičar ne može sa sigurnošću reći šta je vreme jer može izneti samo pretpostavku. Neprestano se istražuje i vodi polemika oko postojanja paralelnih svetova oko nas kojih nismo svesni.  Niko ne može da bude siguran da li postoji prostor u kojem se sve nalazi, pa samim tim, može se i odlutati kroz vreme...

  Priča vremenskog putnika. Alisa živi spokojno i uspešno, još je učenica koja izučava fiziku i uzgaja biljke, povrće i plave jabuke, u dvorištu svoje kuće gde živi sama. Po njenom dnevniku godina je 2060. i putovanje kroz vreme sasvim je normalno zanimanje i više nije nikakva tajna. Godine i dane više ne broje i ne obeležavaju kao što su to njihovi preci radili, sada priroda određuje koliko će trajati čas, obdanica, noć i godina. Ona u svom dobu ima devetnaest, dok bi u starom svetu imala trideset osam. Ima vremena za sve, priroda je udesila da ljudi više nikuda ne žure. Međutim, u njen život ušetao je Damjan, vremenski putnik, koji predlaže da zajedno putuju kroz vreme, i to na posebne zadatke, u godine koje su istorijski bitne. Prvi odlazak je u San Francisko, gde u 1967. godini , Alisa upoznaje Hipike i upoznaje i samu sebe. Zaljubljuje su u Damjana, o čemu nije razmišljala u svom dobu, jer tamo emocije još nisu došle u red, u skladu sa prirodom. I dok se među njima ne događa n...