Alhemičarka - trnovita staza božanske ljubavi
Pitala sam anđela šta da radim na putu svom, on mi je kroz srce moje odgovorio: "Ako si na svome, onda poznaješ način kojim hodaš. Ako si srećna što si ovaj ratnik svetla, onda vidiš ishod, onda svaki korak znaš kuda i kako." Hodala sam smelo, i tako kako srce zahteva jer je u njemu Bog, odgovor i sva lepota. I pozvah anđela da priča kroz mene. Izgovorih sve nevezane reči i rečenice nedovršene, misli nepovezane, i osećaj da se u njima slagalica krije. Zamolih vodu da me pro č isti, svaki put kada uronim šaku u nju ili umijem lice, da mi osvetla horizont kada u đ em u njenu svežinu cela. I videh zlatnu auru oko svoje desnice i aure drugih ljudi. Pozvah mislima golubove, doleteše u jatu, pozdraviše me uz vetar ljubazno, kao da sam oduvek sa njima, na nebu bila. Zaspah na travi i usnih č udan san, doleteo mi plavi leptir na levo rame i podseti me ko sa m. Otvorih o č i i setih se, ja sam pola od onoga što je našlo svoju dopunu, na putu sam za naše ...