Kada je svet postao podnošljiviji

 

Prestala sam slušati vesti i zanimati se za politiku, slušati vesti o epidemiji. Konačno shvatim da je sve farsa i da se ništa neće desiti što se već nije isplaniralo. Vidim da ne postoji šansa da pojedinac nešto promeni osim samog sebe. Svet je onakav kakav treba da bude i nije mesto gde možemo doneti pravdu, promeniti vreme...Svet je mesto gde menjamo sebe, dok ne spoznamo sebe.Nasmejala sam se praznima koji su pratili izbore u Americi kao da to nešto ima veze sa njihovim životima i zadivila se svojima koji su pratili ulazak u Vodoliju i konjukciju Jupitera i Saturna. Tako malo se pričalo u medijima o lepom i značajnom, toliko istina gurnutih pod tepih, ali to je znak da se neko agresivno bori protiv svake lepote. I to je dobro, jer je jasno da je gubitnik.

Prestala samo dokazivati sebe i počela se  družiti  sa sobom. Prihvatanje sebe najveće je zdravlje i druženje sa sobom donosi najveća otkrića, pa tek onda da otkrivamo druge. Počela sam se pitati šta bi dete u meni želelo i videla sam ga kako me čeka, ona prava ja koja je nekada postojala i utihnula. Ugađanje sebi nije luksuz i samo tako možeš i drugima ugađati a da  se ne osetiš kao žrtva. I svet je postao lepši.

Prestala sam pitati za savete i mišljenje, govoriti o planovima i željama. I onda sam u sebi dovela haos u red, disciplinovala sebe i krenula svojim koracima. I tako je svet postao lepši.

Prestala sam ranom zorom razmišljati šta će biti danas, već sam počela gledati u izlazak sunca ili koja je zvezda vidljiva na nebu. I postala sam sebi bolja.