San
Dan za danom prolazi, jutro za jutrom svanjiva, sve je laž. Prolaze godine, život u krug vrti se, sve je san, vešta iluzija. Da li mogu da upamtim sebe, svaki put kada se zaboravim? Kada ću uspeti od noći da stvorim dan, i da budna živim san? Noć je, svašta mi pada na pamet, dok ne setim se da sve je san. Smišljam reči da objasnim koliko je besmisla u svemu, koliko su laži važne. Sedim i gledam crveni mesec, da li je i on samo deo drame? I jutro kada svane, koliko zaista svetla ima u početku dana? Šta je istina a šta varka?