Priče u krug

      Vojvoda od Svetog Save. Ko je ta ličnost u istoriji?    "  Titulu „Vojvoda od Svetog Save” (odnosno herceg od Svetog Save ) nosio je Stjepan Vukčić Kosača (oko 1404–1466), jedan od najmoćnijih velikaša u istoriji srednjovekovne Bosne i Huma. On je krajem 1448. godine uzeo zvanje „Herceg [Vojvoda] od Svetog Save” , po čemu je celokupna oblast kojom je vladao — dotadašnji Hum i Travunija — kasnije dobila naziv Hercegovina .     Stjepan Vukčić Kosača. Izvor: Vikipedija   Ključne istorijske činjenice Poreklo i vlast: Bio je sin kneza Vukaca Kosače i sinovac velikog vojvode bosanskog Sandalja Hranića, od koga je 1435. nasledio prostrane posede od Gacka i Drine do mora. Razlog uzimanja titule: Uzeo je titulu vezujući se za kult Svetog Save, čije su se mošti nalazile u manastiru Mileševa, koji se nalazio pod njegovom kontrolom. Tim činom je želeo da istakne svoju nezavisnost u odnosu na bosanskog kralja Stefana Tomaša, ali i da podigne sop...

  Da li ste se ikada zapitali koliko je realno sve ono što svakodnevno gledate na ekranima? Pre više od 2.400 godina, grčki filozof Platon postavio je pitanje koje je i danas aktuelnije nego ikad: da li živimo u stvarnosti ili samo posmatramo njenu lošu kopiju? Da bismo razumeli Platonov odgovor, moramo da zakoračimo u samu suštinu njegove filozofije – podelu na dva potpuno različita sveta.   Dualizam stvarnosti: Svet u kome živimo i svet koji težimo Platon objašnjava da celokupna stvarnost nije jedinstvena, već podeljena na dve sfere: Čulni svet : To je svet koji nas okružuje i koji opažamo svojim čulima (vidom, sluhom, dodirom). U ovom svetu sve je prolazno. Materijalne stvari se stalno menjaju, stare, propadaju i nestaju. Ništa nije savršeno i ništa ne traje zauvek. Idejni svet : Nasuprot čulnom, postoji svet večnih, nepromenljivih i savršenih oblika – svet ideja. To je umna sfera koja je pravi izvor istine. U njoj stvari ne propadaju; one su tu savršene i iste zauvek....

Dan za danom prolazi,  jutro za jutrom svanjiva, sve je laž.  Prolaze godine, život u krug vrti se, sve je san, vešta iluzija. Da li mogu da upamtim sebe, svaki put kada se zaboravim? Kada ću uspeti od noći da stvorim dan, i da budna živim san?   Noć je, svašta mi pada na pamet, dok ne setim se da sve je san.  Smišljam reči da objasnim koliko je besmisla u svemu, koliko su laži važne.  Sedim i gledam crveni mesec, da li je i on samo deo drame?  I jutro kada svane, koliko zaista svetla ima u početku dana? Šta je istina a šta varka?