Svetlo dolazi posle
Kažu da je patnja potrebna za duhovni rast i pronalazak sebe. Zato ne krivimo one koje smo čekali da nam se jave ili da nas vole. Oni su se jednostavno našli tu, na našem putu, kao pauza, prepreka ili neka vrsta ljubavi. Ako su manipulisali našim osećanjima, to je znak da su i sami bili povređeni, neispunjeni, ostavljeni. I možda je tačno to, da nas Bog udaljava od ljudi koje nismo dobro prepoznali, jer On jeste video sve. Posle gorčine, svetlo dolazi, posle tuge, sreća nalazi svoje mesto. Čovek je anđeo zarobljen u telu. Dok hoda stazama ovog sveta, on u sebi nosi tiho sećanje na svetlost iz koje je došao. Zato se bori, pati, oseća da pripada nečemu što ne vidi.