Nije ljudska ljubav

Nosim tvoj lik istetoviran u krvi,

i u svakom atomu duha, nosim te u sebi kao svoju stvarnost i spoznaju,

držim te u predelu srca gde ničije oko zavirilo nije, gde je samo moj anđeo pročitao šifru,

ko sam i zašto sam ova koja jesam...nosim tebe u sebi i teret je pretežak, jer je to božanska ljubav, struji kroz mene i svetli prema tebi, u obliku tvoga imena.

Sanjala o tebi godinama, tražila po ulicama i u licima drugih ljudi, pružala ti ruku...jer ti si onaj moj razlog zbog čega su zaustavljene želje sve, ti si onaj skriveni odgovor kada me pitaju šta mi je...

Znaš li šta je božanska ljubav?
Odgurneš me, ja te zagrlim, ujedeš me za srce, ja te i dalje volim, postaneš razlog moje želje za nestankom, i razlog želje za životom, ako mi samo jedan osmeh podariš. Ovo nije ljudska ljubav, dragi moj, ovo je ono što ti ne priznaješ, osećanje koje se vidi samo sa visine iznad bola, iznad svih granica ljudskog ega, ljudske logike i površnosti. Ovo je ono što pošalje Neko iznad nas i ja to odbaciti ne mogu, ovo je neograničeno, i nosi samo nežnost, ne vezivanje i uslovljavanje.
Budi najgori, meni uvek najdraži, budi prepun mana, za mene uvek savršen...jer ovo nije ljudska ljubav. Toga nema u svakome i nema kraja... ( Oktobar, 2016.)

Foto: https://www.zazzle.com/

Коментари

Популарни постови са овог блога

Eseni - ljudi iznad svog vremena

Odlomak iz knjige ''Sveti gral, sveta krv'' Pripadnici treće glavne podvrste judaizma bili su Eseni. Sve do sredine 20. veka, podaci o Esenima poticali su većinom od dva onovremenska letopisca, Pilnija Starijeg i Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog poznog stoleća, koji je često nepouzdan. Sa otkrićem svitaka sa Mrtvog mora, po prvi put je postala dostupna glavnina esenske građe. Počeli su da se pojavljuju oko 150. godine p.n.e. Održavali su svoje zajednice širom svete zemlje. Koristili su Stari Zavet, ali su ga tumačili više kao alegoriju nego doslovnu istorijsku istinu. Odbacivali su konvencionalni judaizam u ime jednog vida gnostičkog dualizma. Bili su lako prepoznatljivi po svojim belim prostim haljinama.Prema njihovom shvatanju osnovno je da se čovek brine za čistotu svoje duše i za svoj visoki moral. Eseni su bili okrenuti misticizmu i imali dosta zajedničkog sa raznim školama misterija koje su preovladavale u svetu Stredozemlja toga ...

Прикажи све

Abrahamovo učenje - zastrašujuća i jednostavna istina

Kada sam prošle godine, od istih autora nabavila knjigu pod naslovom "Traži i dobićeš", shvatila sam da je cela svrha postojanja živih bića na Zemlji, prizivanje svega svojim mislima. Magnetični smo, hteli ili ne, i samo neprestanom rotacijom misli, sa loših na dobre, možemo izbeći negativna iskustva. I da je život na ovoj planeti igra na koju smo se pripremili dok smo još bili samo nefizička bića. "Spustili" smo se dole, da bi stvarali i doživljavali fizička iskustva kakva želimo, ali mnogo toga je krenulo naopako, zbog naše slobode. Stvoreni smo da biramo kakvi ćemo biti i tako smo zaboravili svoju pravu prirodu i cilj rođenja u fizičkom telu. Pod velikim utiskom knjige "Traži i dobićeš", nisam znala da je njihova druga, manje obimna knjiga, još jasnija i bolja. "Zakon privlačenja" je bukvalno traženi ključ za sve, apsolutno odgovor na sva moguća pitanja. Istina je zastrašujuća i jednostavna. Maštovito ću opisati svojim reč...

Прикажи све

Najčudniji tekst u Bibliji

Stari zavet, Prva knjiga Mojsijeva, glava 31. A kada osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše sa njim do zore. I kad vide da ga ne može savladati, udari ga po zglavku ( zglob) i stegnu ( koleno), te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše sa njim. Pa onda reče: "Pusti me, zora je." A Jakov mu reče: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš." A čovek mu reče: "Kako ti je ime?" On odgovori. "Jakov". Tada mu reče: "Od danas, nećeš se zvati Jakov, nego Izrailj, jer si se junački borio i sa Bogom i sa ljudima, i odolio si. " A Jakov zapita: " Kaži mi kako je tebi ime? " A on reče "Što pitaš kako mi je ime?" I blagoslovi ga. I Jakov nadenu ime onom mestu Fanuil, jer kaže: Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno (koleno) svoje. Ovaj tekst podseća na košmarni san čoveka koji je vodio tešku unutrašnju borbu. Priča bukvalno ide u tom ...

Прикажи све

Priče u krug

Претражи овај блог