Mirni ljudi na meti

Ono što kad nas ima veliko poštovanje jeste bučno ponašanje pojedinaca, večiti osmeh, makar bio i lažan, i stalno isticanje koje privlači pažnju i simpatije. Dok su staloženi ljudi, koji manje pričaju, dobili večiti nadimak "tih i miran", ili što je još gore "nesposoban, tunjav".

Još od ranog detinjstva prepoznaje se kakvo je čije urođeno ponašanje, da li će neko navodno biti lukav ili mnogo dobar. Kolektivna neprosvećenost, još uvek na ovim prostorima dominira, pa se deca ocenjuju na način kao što je to bilo i u vremenima naših predaka. Dete koje je manje glasno ili mršavo, usporeno, smatra se jadnim, pa samim tim i uticaj na to dete biće negativan. Od roditelja, koji mu tu u oči govore, da ništa od njega neće biti, do okoline. A kada odrastete, to  isto se proteže u svim periodima, bez obzira da li ste u dvadesetim, tridesetim godinama, ili stariji, sve dok ne stanete na put drugima.

Foto: https://www.pult24.info/

Sve dok slušamo komentare na račun svog ponašanja, kritike koje udaraju na našu prirodu, postoji šansa da pokušamo promeniti sebe da bi se dopali drugima. To je nešto najpogubnije za ljudsku ličnost, jer niko na svetu ne zaslužuje da promeni našu suštinu.Zašto bi neko počeo da konzumira alkohol ili cigarete samo zato što drugi rade? Zašto bi se šalili na račun svega što je trenutno u društvu aktuelno, ako to u nama ne izaziva ni smeh ni interesovanje. Pogledajte velike kolektive, ako čujete za nekoga da je "odsutan" ili "depresivan", to znači da je on takav u očima drugih. Možda nije previše pričao, preglasno se isticao, šalio se na račun intime ili nije hteo da se podsmeva nekom drugom. Ali je nahranio napuštenu životinju i sačuvao tajne koje su mu drugi poverili. Mirni ljudi imaju šire vidike i dublje osećaje, znaju da budu sami sa sobom i da im nikada nije dosadno. To što neko ne voli preglasnu muziku ne mora da znači da je namćor i da je ne voli uopšte. 

Nema ljudskog bića koje nije imalo teške periode ili koje se nikada nije nerviralo. Samo što je emotivan, naglašeno nervozan na određene stvari, obavezno na meti okoline. Dobićeš uvrede da si psihopata, živčan, histeričan...Ako kažeš da te nešto jako iznerviralo ili rastužilo, gledaće te u čudu, kao da se tako nešto nije nikome desilo.
I naravno, put do skoro totalne izolacije jeste samoobrazovanje, čitanje knjiga, istraživanje, hobi, pokušaj da se izađe iz ustajale svakodnevnice. Zažmuriti ili ostati hladan, potpuno je svejedno. Važno je ne odustati od sebe i svog načina disanja, ako osećaš da je potpuno ispravno. Pravi i slični  ljudi će se pojaviti.