Sviđaš mi se

Takav kakav jesi, i ti koji si, za mene si najdraži, najbolji, najlepši.Volim tvoje nesavršenstvo, volim tvoje postojanje i tvoju pojavu, volim tvoje ime. Poseban si u mojoj priči, u najposebnijem deliću duše čuvam te, pokušavam da opišem rečima i ne uspeva mi.

Sviđaš mi se ti koji si za sebe najgori, meni si najslađi, bez ikakve zamene i utehe, bez ikakve šanse da neko drugi bude "moj najdraži". Sviđaš mi se najviše od svih stvorenja a da te ne veličam i ne kujem u zvezde, ne uzdižem te u nebo a opet volim te i više od svakog savršenstva i svake druge lepote.

Ne pitaj me šta me toliko privuklo na tebi, jer to nije obično, nije ni jednostavno, niko ovakav osećaj opisao ne bi. Možda si mi dodeljen kao sudbina, možda sam te sama odabrala, možda se sviđamo Svemiru, ti i ja, u Njegovoj zamisli, možda i ne znam da ispričam.

Svidela mi se blizina tvoja i tvoj dodir, svidela mi se toplina koja me ispunila i unutrašnje sunce koje me obasjalo. Svideo mi se spokoj i blaženstvo koje sam osetila kada sam te videla, bez treme, straha, nervoze i ubrzanog lupanja srca. Sviđaš mi se kakav jesi, pravi ti, moja duša te voli.

Imaš nešto moje u sebi, što volim najviše i što mi oživljava celo biće. To ja objasniti ne znam da bi tebi bilo jasno, jer ne znam opisati ni sebi do kraja.

Tvoj lik je odraz mojih emocija i svega neobičnog u meni.

Tvoj lik je ono što pokreće sve u meni i stvara mi neobičnu radost, uzbuđenje ni nalik bilo čemu drugom.

Ti si ono moje u tebi, ono što nisam tražila nego znala da postoji i čekala da mi zakuca na vrata. Nisam ja tebe našla, ti si meni nesvesno došao, poslat u vreme kada je trebalo.

I ti si ono što čega se i plašim, jer je odraz svih mojih najdubljih emocija.

Ti si živi dokaz da sam upoznala pravu ljubav u sebi.

I ako me opet pitaš, šta me to privuklo na tebi, ponoviću ti, nejasno i tebi, nejasno i meni:

Imaš u meni nešto moje što volim najviše.