Spašena od ludila

 

"Gledaš kako deo sveta ludi, od ludih do još luđih priča i shvatanja...Hvala Bogu, što me je izvukao iz gomile. Neka ih, neka plešu pozornicom koju su postavili navodni ratnici svetlosti i lažni proroci. Kada se probude, moraće iznova da uče. Ko ti najviše priča o slobodi, taj ti je napao mozak da ga porobi. " - zapisala je u svoj dnevnik i nasmešila se zadovoljno. Izbegla je ludilo za dlaku.

Možda je ljudska glupost toliko uporna, da izgleda kao da je neuništiva. Ali ako je pustimo da teče, iscureće do kraja, kao mutna voda iz napukle cevi.

Ja i ja igramo se rata.Koja gubi, ne zna to nijedna. Možda ona treća što otvara vrata... I ona je "mi", možda je ona pobednik.

Lepota je u jednostavnosti, a jednostavnost je kada primećuješ ispred sebe a ne oko sebe, ljude i njihove događaje koji nisu tvoji.

Read More

Pustinja u čoveku

Sanjao je pustinju, ali nije znao da li je ona u njemu ili okolina tako utiče na njega. U sledećem snu hodao je pustinjom i shvatio koliko je prazan dok je sa suncem i golom zemljom sve u redu. Sve je bilo onako kako je stvoreno, samo se čovek udaljio od svoje prirode.

Stigao je do dela pustinje gde je procvetala i gde drvo uspravno stoji, prisećajući se da je nekada verovao u čuda i prestao. Naučili su ga da mora biti "realan" i prilagodljiv, da živi po pravilu i da nema želje. Divili su mu se kako je ozbiljan, fin i uspešan...dok je on sanjao pustinju i nosio je u sebi.Morao je da bude po meri i želji roditelja, stričeva, strini, tetki, baba, đedova, kumova i komšija...Mislio je da mora. I sada, dok je hodao pustinjom, shvatio je da se samo mora umreti. Jednog dana vratiti se Bogu i uvideti koliko ništa nije uradio da ispuni prazninu.

Nije se smeo boriti za ljubav koju je hteo, nije smeo reći "ne" drugima i sebi "da", nije smeo reći " baš me briga", nije smeo ništa osim da beži sigurnim putem. Do pustinje... Jer dok je radio za druge, bio je osiguran da će svi biti zadovoljni i on dobar, dok nije osetio i da je na odmoru umoran, da je prazan i kad beleži uspehe, siromašan pored novca. Shvatio je zašto se ponavlja jedan isti san.

Hodala je kroz raj svežine, zelenila i vode. Kako je vreme prolazilo, osetila je da više ništa nije ni strašno ni važno. Sve je ostalo iza nje i daleko. Nestala je uznemirenost i nervoza, svako sećanje bilo je suvišno, a postojali su samo bitni ljudi. Osetila se važnom i voljenom. Setila se one tvrdnje da nas Bog sve voli. Ovde je osećala tu ljubav jer imala je vremena. Nisu postojali autoriteti, pitanja, očekivanja...Samo lepota.

"Mislim da vise nista necu misliti. Ispraznicu mozak jer zivot i sa mozgom zna biti grozan. Idem na nultnu tacku, tamo necu pustiti nikoga."

Zapamtila je šta treba da radi kada se vrati. Da ide prema osećanjima i svojoj volji, da uskladi mozak sa srcem i ne seća se ničega što ju je sputavalo da postoji. Jer kada živiš po pravilu i u brigama, ne osećaš postojanje.

" Poneću svežinu sa sobom i biraću koga puštam u svoju blizinu. Nisam to nova ja već prava ja. "

Izašla je sa ispunjenom prazninom u duši i sa osvetljenom tamom.

Read More

Li Strobel - ogledalo nas mnogih

Kada sam pre nekih petnaest godina videla reklamu za knjigu "Isusov zločin", verovala sam da je nešto kontraverzno, neko strašno otkriće, s obzirom na naslov. Međutim, knjiga jeste pravo otkriće, ali pozitivno i nesvakidašnje. Novinar koji je sedamdesetih  godina bio ateista, koji je nagrađivan za svoje ateističke radove, dokazuje postojanje Isusa Hrista , raspeće i vaskrsenje. Njegovo istraživanje koje je podsećalo na detektivski slučaj, dovelo ga je do Boga, da i sam postane vernik. I da na kraju svoje istrage objavi neoborive dokaze da je Hrišćanstvo istina, da i sam postane pastor. 

Sve je krenulo početkom osamdesetih, kada je u jednom restoranu, njegovu ćerkicu spasla medicinska sestra od sigurnog davljenja za vreme večere. Sestra je tvrdila da joj se ne zahvaljuju, već Isusu koji joj je ukazao u koji restoran večeras da dođe. Imala je jaku intuiciju, da se predomisli u poslednjem trenutku i krene na večeru tamo gde se ovaj događaj odigrao. Vođena svojim sumnjama u slučajnost, žena Li Strobela, podseća se kako je nekada bila vernica i dobija želju da se ponovo vrati Bogu. Počinje da se druži sa ovom sestrom, odlazi sa njom u crkvu, čak se i krštava u hrišćanku, što se njenom suprugu nije nimalo svidelo. Njihov brak umalo se nije okončao, kada je Li došao do jednog rešenja za koje nije znao koliko će okrenuti njegov život iz korena. U potaji, on i dan i noć radi na "Slučaju Isus", tako što intervjuiše osobe kojima veruje i za koje sigurno smatra da će mu pomoći da obori hrišćansku veru u njegovoj ženi. Međutim, svi ljudi koje je posetio, sudija, psihijatar, doktor, istoričar...ugledni profesori i naučnici, svi samo mogu dokazati da je Novi zavet istinit. Na kraju ovog put, Li priznaje svojoj ženi šta je učinio i da je postao vernik. 

Da biste videli koliko je ova priča veličanstvena, možete pogledati film. Ovog leta, oduševljena hrišćanskim filmovima koji su lepša strana sveta, pustila sam onaj koji sam zaobilazila godinu dana. Čekalo me je prijatno iznenađenje. Li Strobel je ogledalo nas mnogih. Videla sam sebe u njemu, bez obzira što nisam nikada bila ateista. Godinama sam tragala za mnogim rešenjima smatrajući da nas je Bog ostavio da se snalazimo sami. Ali ovakve priče, naročito istinite, pomažu nam da shvatimo i vratimo se. 

 

Read More

Put u sebe - sa Bogom

 Moli  onako kao da tražiš nešto od sebe. Kao da tvoj zaštitnik i najbolji prijatelj sluša i odmah će ti poslati rešenje. Nemoj se klanjati samo fizički  i misliti o reči "vera", jer to nema nikakvo značenje ako ne veruješ da te sluša. Pred spavanje zatraži od Vrhovnog uma da ti pomogne, oseti  toplinu  i sebe pred njim u Svemiru, svetleće boje, a sutra će svetleti i tvoj put. Zaspi sa tvrdnjom da je već doneo najbolje rešenje za tebe. I zatraži da ti pomogne onoliko koliko treba. Jer On očekuje da pomogneš i sam/a sebi.

Ako ovakvu molitvu prihvatiš, to neće biti obična molitva, već razgovor sa onim kojeg tražiš i kojem se trebaš prepustiti. Hoće pomoći, i to odmah ujutru menjaju se tvoje sitnice, uverenja, raspoloženje, a ako se promeni tvoj osećaj, promeniće se i svakodnevnica, što znači, menja se život. 

Ali moraš zaboraviti da udovoljavaš drugima, svako ima svoje iskustvo koje je privukao. Moraš prestati da slušaš tuđa očekivanja, nikome dobro nisu donela. Nije bitno šta očekuju u porodici, kolektivu, familiji...Bitno je šta osećaš. Zato uveče ili u gluvo doba noći, neka potone lice tvoje u jastuk i govori Bogu sve što želiš.Zamisli svetlost koja te stvorila, njen si deo i u svakom trenutku te čuje. To je lepa istina, lep odnos, bezuslovna ljubav, sa njegove strane. Predaj se i ti njemu, bez uslova. Očekuj da pomogne koliko treba. Ako nakon molitve nemaš lep osećaj, onda se nisi predao/la u potpunosti. Samo potpuna predanost i poverenje dovodi do njegove zaštite i ruke koja će te voditi. Zatraži, oseti prisustvo, oseti da si energija sišla u telo da iskusiš telesno zadovoljstvo. Zatraži da ti pomogne da se izboriš u ovoj drami, zemaljskoj. Samo znanje ti je potrebno. 

Desiće se da ti ne ispuni želju i potrebu, i da će ti poslati upozorenja kroz ljude i događaje, da to što tražiš nije dobro za tebe. Bog te uvek čuje ako imaš vere i kada živiš u molitvi i veri, uvek će ti nešto činiti s razlogom. Isus je rekao da ništa ne možemo bez Njega. Znači, potreban je On i stalno obraćanje Njemu. Da bude kruna našeg života, u sitnicima i velikim stvarima. Svakodnevno. Tako se sve menja i vidimo sebe iznutra. Sve dobija smisao. 

Sve ovo najbolje se može videti i naučiti u hrišćanskim filmovi. U poludelom svetu koji sebe naziva modernim, pojavili su se nadahnuti ljudi koji godinama uporno snimaju filmove o najvećim vrednostima. Tek tada možet shvatiti koliko je sve jednostavno i koliko vam je istina bila pred očima dok ste je uporno tražil

https://biblijskifilmovi.com/igrani-filmovi/hriscanski-filmovi/

Read More

Citati iz Biblije - neki od najvažnijih

Luka 10:41 - 42

"Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala deo koji joj se neće oduzeti."

Za sve, samo je potrebno odabrati molitvu i prepustiti Bogu sve probleme i terete. 

Apostol Pavle 

"Sada vidimo odraz u ogledalu koje ne daje jasnu sliku. Ali jednog dana ćemo videti licem u lice i ono što sada delimično znamo, jednog dana ćemo znati u potpunosti. U međuvremenu ostaju ove tri stvari : vera, nada i ljubav. Najjača je ljubav." 

Ove reči se odnose na spoznaju samog sebe, šta je Božja volja za nas, ono što mi stvarno jesmo.

                             

Matej 4,4

" Ne živi čovek samo o hlebu, nego o svakoj reči što izlazi iz Božjih usta".

Božja reč je kao seme koje padne na naše srce, daje novi život, leči rane  i štiti od zamki. 

                              

 Jovan 12.45

" Ja - svetlost - dođoh na svet, da nijedan koji u mene  veruje u tami ne ostane".

                               

 Marko 11.23.

" Ako neko kaže gori ovoj: digni se i baci se u more! I ne posumnja u srcu svom nego veruje da će se ispuniti reč njegova , biće mu tako."

Ovo jasno govori koliko je čovekova energija jaka, koliko je moćan kreator ako veruje. Ovo je dokaz da je Zakon privlačnosti tačan. Emotivne misli ispunavaju se, bez obzira da li je to nešto željeno lli ne. Isusovo učenje govori da možemo tu moć iskoristiti na ispravan način samo uz njega. 

                                     

           

 Jovan 

" Ko čini greh, rob je greha."

Ova poruka nam govori da Bog neće kažnjavati za greh već sam greh čoveka. Sam će robovati posledicama onoga što je loše zgrešio.

                                         

 Matej 8.34.

" Ne budite zabrinuti za sutra.Sutra će samo brinuti za sebe. Dosta je svakom danu zla njegova. 

Poruka da se živi u sadašnjosti i da ne trujemo današnji dan brigama za sutra.

                                   

Matej 23. 12

" Ko se uzvisuje, biće ponižen, ko se ponizi, biće uzvišen."

Verovatno se odnosi na jednostavnost u ljudskom ponašanju. Ako je neko na visokom društvenom nivou a sebe uzvisi previše, toj osobi će doći dan kada će ga život poniziti. Bez obzira koliko je neko na visokom položaju ili finansijski bogat, nema potrebe da sebe uzvisi iznad ostalih.

                                    

 Matej 5.48

" Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko."

Citat koji se verovatno najčešće ponavlja u hrišćanskim porukama. Mnogim odraslim ljudima toliko je teško da poveruju u Hristovo učenje, da je jedini spas u tome imati dečije srce. Na taj način biće nam lakše da poverujemo i dođemo do istine, bez sumnje.

                               

   Jovan 8.31 - 32

"Ako ostanete u mojoj reči uistinu, moji ste učenici; upznaćete istinu i istina će vas osloboditi".

Jednostavno je - poverovati Gospodu i prepustiti mu svoj život, spoznaćemo istinu i bićemo oslobođeni patnji ovoga sveta.

                                        

                      

Read More

Gospodin sa svrhom

Svakog jutra viđali su ga kako odlazi na posao peške. Ogovarali su ga zbog toga jer je bogat. Smatrali su da štedi gorivo a on je pešačio sa zadovoljstvom.

Svakog dana vraćao se stazom pokraj reke i nosio crni đžak u koji je ubacivao đubre koje su drugi bacili. Ogovarali su ga da je poludeo. Poznanici koji su ga sreli, vikali su na njega da se sramoti. Rekao im je: "Ovo nije moje dvorište ali je moj omiljeni deo grada u kom živim. Pronađite svrhu svog postojanja u svakom trenutku, posebno u onom kada vam je dosadno. Vi ste u težnji da zadovoljite samo svoj dom dok se ja svakodnevno zahvalim planeti koju sam dužan da čuvam. Ja možda jesam lud u vašim očima ali vi za mene ste spavači koji nisu sastavili slagalicu u glavi."

  

Read More

Juče 13, danas 43

Kažu, postoji Alef, tačka koja je SADA. I u kojoj postoji sve i to sve je SADA. Sve što je ikada postojalo, sve postoji i može se promeniti jer je "sada". Tajna nad tajnama, jer za Boga nema vremena.

Postoji u Alefu tačka gde imam trinaest godina i volim te. Postoji tačka gde mi je trideset devet i grlim te, gde u četrdesetoj ljubim te. Ima i ona tačka gde mi je četrdeset tri, potop od suza, poplava u Alefu. Jer ti ne želiš da budeš ti. Juče 13 a danas 43. A ja sam ista, volim tebe i dalje. Jasno vidim da si ti u svakom trenutku zenica oka moga, jedina prava radost i prava ljubav. Otet mi na silu jer to je bilo lako. Pristao si da budeš ušuškan u tuđoj koži, jer je tako lakše i ne mora se tamo bežati od sebe i plašiti se lošeg kraja. Ponekad si u "ludilu" želeo sreću i video je unapred izgubljenu. Lažna stvarnost je vladar u tvom Alefu, ja sam bila odraz onoga što je moglo biti, istinito u srcu, ali treba za to hrabrosti. Stavljala sam slušalice na uši da te čujem dok pričaš kako dišeš. Šta reći više?

Kažu, SADA može promeniti sve...

(Posvećeno tebi koji treba da se setiš sebe.)

Read More

Priče sa planine

Mašta odraslih

Smeš da zamišljaš i pokušaš, da veruješ i da se potrudiš za ono što je bilo mašta. Ako si u sivilu ili hodaš kroz maglu, smeš da kreneš prema tački koja svetli. Nije ti zabranjeno jer si odrastao, jer dok si živ nisi star za svoja umeća, pokušaje, stvaranja, promene, pa neka su i sitnice...Nisi star, ti si stvoren da postojiš.

Njena istina

"Budi siguran da te je poželela, čak i onda kada to za nju nema nikakvog smisla više...Budi siguran da kada uzima vazduh - to i za tebe diše."

Gospodin ispred ogledala

Gospodin ispred ogledala

"Moja senka možda nisam ja. To je neko čije se dubine plašim. To je neko malo dete sa licem odraslog, neko sastavljen od svega što sam trebao biti ja. I kada ga posmatram - ja nisam ja."

Kritičari

Kada definišu nekoga, znači da su zaboravili sebe podsetiti na neke zaboravljene obaveze. Ne u smislu svakodnevnih obaveza već da se prisete šta su nekada hteli a nisu uradili. Šta bi mogli korisno učiniti u danu današnjem, za sebe ili druge. Bilo kakva lepa sitnica uspešno odvlači misli od tuđih života. A korisno je ponekad i ćutati, gledati svoja posla.

Read More

Lažni proroci

Sve više ovo vreme liči na vreme lažnih proroka. Opasne i navodne teorije zavera, koje to i nisu, izlapeli paranoici koji nepresušno pričaju o čipovanju i smaku sveta, dobijaju sve veći publicitet. Za pripadnike Hrišćanstva, koji su bar jednom čitali Novi Zavet, jasno stoji da je vreme kraja sveta poznato samo Ocu. Došlo je vreme kada ljudi mnogo pametuju i svi bi da budu naučnici i mistici, pod uticajem lažnih proroka koji imaju "znanje". Od korone do ljubavi, od prošlog do sadašnjeg života, sve oni znaju ... Neki će vam reći da morate otvoriti sve čakre u sebi kako biste bili srećni. Ima i onih što će prodavati čuveno "tapkanje", isključivanje svesti kroz meditaciju, pa još i još...Međutim, samo jedno je potrebno - molitva. Predaja svojih problema i patnji Bogu, a tzv. učitelji neka se tapkaju i pričaju šta im volja, i onako putuju svetom od novca koji dobijaju.Kao neko ko je jedno vreme sve to pratio, mogu vam reći da u svemu tome nema pravog ispunjenja. Jedino tačno je Zakon privlačnosti, deluje, ali kroz molitvu će nas odvesti na pravi put. Posebno obratite pažnju na čitavu armiju teoretičara koji baš ovih dana prave ludilo, ne nasedajte...

Read More

Naša predstava

 I kao da je sve smešna predstava...A to shvatiš kada se odmakneš, kada odeš u šumu. Da, nije u pitanju more ni bilo koja planina kao turistička destinacija, ni nečija vikendica u selu... Već šuma, divljina, voda, drvo...Ko je probuđen, shvatiće koliko je porazna svakodnevna drama na pozornici, a svaka buka nastala zbog iluzije, zbog težnje da se ostvare jedni isti ciljevi. Kada vidiš pravu postojanost i osetiš mir te postojanosti, osetiš poraz čoveka koji je svoje postojanje posvetio nemiru. I svoje slobodne trenutke posvetio glupostima. Ko je više postigao, ko je kome šta rekao, ko je koga iznervirao i razočarao, milion reči i još više neizrečenih misli.

Pucaju daske pozorišta pod našim nogama a mi i dalje jurimo u predstavi, trčimo za nečim i bežimo od sebe, pitamo se što nešto jeste a što nije, kupujemo lekove od kojih nema ozdravljenja, pa opet sve u krug. I razboleli smo se zbog jurcanja, jer dok smo jurili, nismo u tom putovanju usporili i videli nešto lepo , pokušali pronaći lepšu stranu sveta i sebe. Tražili smo recepte za hranu a lek za dušu prodali su nam prevaranti. Rekli su, ako to i to uradiš, biće ti dobro. Od vere napravili dobar biznis, od ljudske slabosti zaradili, od svega lošeg profitirali.

I onda vidiš prelepu ptičicu kako uživa na grani i pevuši. Njena briga je mogući dolazak čoveka - lovca, koji nije sebi našao drugi hobi od onog sa oružjem. Čuješ kako voda žubori i shvatiš kako te nešto poziva da budeš dostojan savršenstva koje ti daje život, da odbaciš gomilu nebitnih stvari i budeš sebi bitan.

Read More

Kafa i ljudi

Dešava se...

" Samo još ovo da završim pa ću da skuvam kafu. Nikako da stignem."

" Htela sam da popijem kafu malo pre, ali imam posla, ne stigoh."

" Samo što sam skuvala kafu, neko me zove. "

" Ohladila mi se kafa, nisam je trebala ni poželeti na ovom ludom poslu."

" E, sad ću da popijem kafu posle ručka."

" Nestade struje, ne mogu ni kafu popiti."

Jutro

" Baš mi je dobra ova kafa, odavno nisam bolju skuvala."

" Dobro je što me je  kafa razbudila. Jedva sam progledala."

Podne

" Mogli bismo još po jednu kafu, ona prva se ne računa."

Veče

"Popila bih kafu ali neću moći zaspati noćas."

Prijatelji

" Hajde da se jednom nađemo na kafi, da se ispričamo."

Posle godinu dana...

" Eee,  nikako da da popijemo onu našu kafu."

" Haha, hajmo online. Vidi što je lepa ova slika."

" Haha, evo ti gif, još je lepši."

Odvajkada, od kada postoji, ovaj napitak je toliko značajan i toliko često se spominje u svakodnevnici. Kao neki prikačeni detalj, pratilac ili delić rasporeda u našoj obdanici. Pomislim da ljudi nisu ni svesni toga i pitam se da li bi nastala opšta panika ako bi kafa jednostavno prestala da postoji. Šta bi koristili umesto nje? Verovatno svašta a ne bi uspeli da joj nađemo pravu zamenu. Prosto neverovatno koliko je nešto važno u životu a bez čega bi se moglo živeti. Postoje ljudi koji ne piju kafu i to je po meni jako dobro. Nisu zavisni od kofeina i ne treba im šolja napitka da bi se opustili. Mogu da započnu dan i naprave sebi pauzu i bez kafe. Jer, čovek je ipak jači od svega, samo lenj. Da, kafa je lepa, ali preterujemo. Mada, stvarno je lepo popiti je u bilo koje doba, naročito ujutru ili na pauzi nekog velikog posla. Možda nam je ona dar od Boga, možda porok, ali je sastavni deo života...

Read More

Magda i Monarh

 

Magda je videla leptira... Monarh koji toliko radosno leti, kao da je čuo neku najlepšu vest. Onda je u kući pogledala najnovije vesti, ništa dobro...Magda je rešila da krene za leptirom. Brzina njegovih krila, kao da je uključen u struju, bio je najlepši prizor dana, najlepša scena pred njenim očima. Kao da je slao poruku "Ne razmišljaj previše, oseti ono što je trenutno sada, ispred tebe, u tebi." I bilo je tako, trenutak je doneo divljenje. 

"Kada bih mogla kao ti, da treperim od radosti, da ne mislim i ne pitam sebe ništa, a ni druge. Da lebdim dok hodam, iznad svakog osećaja. "

Sledećeg jutra, Magda nije slušala vesti i nije se prisećala ničega. Kao da je let Monarha obrisao blokade u njoj koje su joj smetale. Osetila je samo sebe i  čvrstu vezanost za tlo i udisaje čistog vazduha, koji više nije imao težinu i gustinu kao juče. 

I jutarnja kafa bila je  ukusnija, i početak dana bio je prijatniji u sadašnjem trenutku. Ponovo je videla leptira. Možda nije isti onaj od juče, ali kao da jeste. Lepršao je i dalje, lagano, radosno, kao da će iz tog svog leta, koji je neosetan, proizvesti vetar koji čisti i još lakši vazduh. Njegova nečujna poruka bila je : "Vredna si, sve je u redu, sve je dobro, ako nastaviš da me pratiš."Magda je nastavila svoje obaveze, sa olakšanjem i bez tereta na plućima, iako je dan bio isti kao i prethodni. 

Trećeg jutra, leptir se pojavio, ali prvo na cvetu. Ruža, pa Ljiljan, pa ostalo cveće. Leteo je radosno sa jednog cveta na drugi, kao da ga se ne tiče što su na nebu sivo modri oblaci i što grmi. Ubrzo su se videle i svetlice na nebu, ali on je ostao pri svome. Uživao je u onome što je hteo, jedan leptir nije se uplašio nevremena, dok su se ljudi sklanjali, u komšiluku su već zatvarali prozore, bežali u kuće. Magda nije htela da ga ostavi, sa uživanjem je posmatrala njegovu obavezu i neustrašivost. Kao da je govorio: "Budi usmerena na započeto i na svoje, neka se i sruči nebo, ponovo će obasjati. "

Kiša je padala, teške kapi po vetru, a Monarh je opet odleteo bez teškoće, lagano i radosno, kao da on upravlja vetrom a ne vetar njime. 

Magda je tako zavolela kišu i osetila njenu svežinu po telu. Ubrzo je svežina pročistila sve kanale njene duše. Od leptira je naučila više nego od ljudi.

Read More

Glavni junak jedne knjige

 

Drveni pod je te večeri osetio još nečije korake. Njegova lepa senka a još lepši lik  pojavili su se ispred njenog radnog stola, dok je svetlost sa ekrana televizora osvetljavala njegovo lice. Nije stigla ni da se uplaši niti da se upita ko je, jer se učtivo naklonio, poput gospodina iz vremena sto godina unazad, kada se upoznaje sa damom. Više je ličila na neurednu tinejđžerku, dok je sedela za tastaturom u svojoj otrcanoj majici i kratkim pantalonicama. Toplo veče nakon vrelog dana izvelo je pola komšiluka napolje, sedeli su ljudi zajedno, udisali svežinu i glasno razgovarali. Mrak samo što je pao a on je ovde. Lep i savršen pored jednog nedostatka - nije imao vedrine na licu. Samo je malo topline bilo u pogledu. Pomislila je da su poslali majstora za prozor u njenoj sobi, pa je došao kasno. Od kada se preselila u ovu drvenu seosku kućicu, stekla je dobre odnose sa komšijama koji su rado pomagali da dovede u red sve što je trebalo. Ne bi je čudilo da je majstor stigao sada jer je preko dana bio zauzet. Ali nešto u njegovom liku bilo je previše čudno i poznato. Toliko poznato lice, kao da ga gleda svakodnevno.  

"Ko si ti?"
"Tvoj lik iz knjige. Prepoznaješ me, vidi ti se u očima."

"Ko te je poslao meni?"

"Ti, samo ti mi možeš narediti."

"Sumnjam...Ne pozvah te da izađeš iz tvog sveta."

"Moj svet je tvoj odraz u ogledalu. Htela si da pogledaš u svoju tvorevinu, ali  već se povlačiš. "

"I... kako je tamo?"

"Zavisi od tebe, uvek. Ako si dobrog raspoloženja, svi ćemo se smejati. U suprotnom, ne možemo uteći zloj sudbini."

" Zar je nekome zlo zapisano mojom rukom?"

" Jeste. Kako u tvojoj glavi, tako i u našem svetu, tvom izmišljenom."

"Žao mi je, ne mogu samo pisati o sreći..."

"Znam. Nećeš mi narediti da se smejem ako ti ovamo plačeš."

"Kada me neko povredi, ja ću tebe, jasno mi je. Svi ste vi izmišljeni, vi niste stvarni."

" Možeš ti  drugačije...Da ne prenosiš povredu dalje. "

"Šta predlažeš? Ne želim da budem surova."

"Uradi sve obrnuto. Da li ti se trenutno plače?"

"Da...Nema mi u srcu radosti. Ovde sam došla da zalečim rane, nadam se da ću uspeti."

"Hajde, napiši ovako...Srećna sam, pevušim i radujem se, ne sećam se prošlosti."

"Biće teško ubediti sebe u zaborav."
"Pokušaj. Vidiš, ja sam ipak stvaran jer je to tebi pošlo za rukom. Vidi koliko si srećna u ovoj kući i u novoj okolini. Sve loše si ostavila. "
" Da, tačno onako izgledaš kako sam te zamislila. I hoćeš da budeš radostan."
" Tražim od tebe da me oslobodiš tereta koje mi stvaraju sve one misli. Ja bih da se oslobodim viška."
"Dobor, pristajem...Moraćemo da razmotrimo šta ti najviše smeta a šta ipak ostaje."

DRUGI DAN

"Evo me, stigao sam."

"Uradila sam kako si rekao."

"Nije dovoljno. Ja sam i dalje tvoj odraz u ogledalu. Smejao sam se na silu, iznutra sam nula."

"Ne može to tako brzo."

"Pokušaj ponovo. Ovaj put oživi mi osećanja."

"Kuda ćeš tako brzo?"

"Zoveš me ti, da se vratim".
" Moraš i ti mene da shvatiš. Ovo što se dešava, nije realno i očekivano. Zašto ne bi popili kafu?"
" Oduvek si verovala u čuda, trebalo bi da ti sviđa što sam tu. I što hoću da pomognem. Ali za kafu sada nisu ispunjeni uslovi."
Ovaj put je očekivala njegov dolazak, oboje su bili opušteniji. Pojavio se kada je pospremala sto nakon večere, a sada i nestao, isto tako nečujno. 

TREĆI DAN

"Stigao si, čekam te od jutros! Šta se trenutno dešava "tamo"?"

"Vidiš i sama, smejem se iskreno. Postajem živ čovek, čujem srce da lupa..."

"Toplo ti je oko srca, to hoćeš da kažeš?"

"Da, ovo prvi put osećam."

" To je toplina koja je meni nedostajala. Neka tajanstvena radost."

"Kako si je osetila? "

" Pogledala sam u svoju unutrašnjost, na trenutak zaboravila sve, ko sam, šta sam i odakle sam. I vidim pravu sebe. Hvala tebi. Hodala sam kroz šumu, napravila sam kućicu za ptice, gledala ih kako jedu mrvice hleba koje sam ostavila. Pomogla sam komšinici da zalije baštu. U meni je vrednost i dobra sam za ovaj svet."

" Ja i jesam tvoj odraz. Nemoj više da me rastužuješ crnilom i sivilom."

" Vodi i mene, idem sa tobom."

" Danas ne može. Vratiću se . Moraš imati mnogo više mašte. To je tvoj sledeći korak..."
" A kafa?"
" Može." - rekao je uz osmeh i nestao. Ponovo je iščezao.
Probudila se...Bio je to samo san, ali onaj koji menja život. Ustala je i pogledala oko sebe, u iščekivanju da će videti glavnog lika svoje knjige koju piše. Otvorila je prozor, napolju je već bilo dosta toplo. Prošetala je kroz svoju drvenu kuću i srce joj se ispuni ljubavlju. Danas će da zapiše sve što je potrebno da ova stara kuća postane dom ispunjen toplim bojama, zatim će raditi još puno toga osim što će pisati. Napraviće i tu kućicu za ptice i još mnogo, mnogo toga...Dok ljudi budu čitali zbivanja u njenim pričama...

Read More