Kafa i ljudi

Dešava se...

" Samo još ovo da završim pa ću da skuvam kafu. Nikako da stignem."

" Htela sam da popijem kafu malo pre, ali imam posla, ne stigoh."

" Samo što sam skuvala kafu, neko me zove. "

" Ohladila mi se kafa, nisam je trebala ni poželeti na ovom ludom poslu."

" E, sad ću da popijem kafu posle ručka."

" Nestade struje, ne mogu ni kafu popiti."

Jutro

" Baš mi je dobra ova kafa, odavno nisam bolju skuvala."

" Dobro je što me je  kafa razbudila. Jedva sam progledala."

Podne

" Mogli bismo još po jednu kafu, ona prva se ne računa."

Veče

"Popila bih kafu ali neću moći zaspati noćas."

Prijatelji

" Hajde da se jednom nađemo na kafi, da se ispričamo."

Posle godinu dana...

" Eee,  nikako da da popijemo onu našu kafu."

" Haha, hajmo online. Vidi što je lepa ova slika."

" Haha, evo ti gif, još je lepši."

Odvajkada, od kada postoji, ovaj napitak je toliko značajan i toliko često se spominje u svakodnevnici. Kao neki prikačeni detalj, pratilac ili delić rasporeda u našoj obdanici. Pomislim da ljudi nisu ni svesni toga i pitam se da li bi nastala opšta panika ako bi kafa jednostavno prestala da postoji. Šta bi koristili umesto nje? Verovatno svašta a ne bi uspeli da joj nađemo pravu zamenu. Prosto neverovatno koliko je nešto važno u životu a bez čega bi se moglo živeti. Postoje ljudi koji ne piju kafu i to je po meni jako dobro. Nisu zavisni od kofeina i ne treba im šolja napitka da bi se opustili. Mogu da započnu dan i naprave sebi pauzu i bez kafe. Jer, čovek je ipak jači od svega, samo lenj. Da, kafa je lepa, ali preterujemo. Mada, stvarno je lepo popiti je u bilo koje doba, naročito ujutru ili na pauzi nekog velikog posla. Možda nam je ona dar od Boga, možda porok, ali je sastavni deo života...