Svakog jutra viđali su ga kako odlazi na posao peške. Ogovarali su ga zbog toga jer je bogat. Smatrali su da štedi gorivo a on je pešačio sa zadovoljstvom.
Svakog dana vraćao se stazom pokraj reke i nosio crni đžak u koji je ubacivao đubre koje su drugi bacili. Ogovarali su ga da je poludeo. Poznanici koji su ga sreli, vikali su na njega da se sramoti. Rekao im je: "Ovo nije moje dvorište ali je moj omiljeni deo grada u kom živim. Pronađite svrhu svog postojanja u svakom trenutku, posebno u onom kada vam je dosadno. Vi ste u težnji da zadovoljite samo svoj dom dok se ja svakodnevno zahvalim planeti koju sam dužan da čuvam. Ja možda jesam lud u vašim očima ali vi za mene ste spavači koji nisu sastavili slagalicu u glavi."
Коментари
Постави коментар