Kreativno pisanje: Put ka izražavanju sopstvene istine

 Zamisli da u ruci držiš ključ. Ne običan ključ, već onaj koji otključava vrata svetova, otkriva neizrečene misli, oživljava emocije i pretvara svakodnevicu u priču. Taj ključ se zove kreativno pisanje.

pisanje nije talenat koji imaš ili nemaš. Pisanje je veština. A svaka veština se razvija — strpljenjem, vežbom, radoznalošću i, pre svega, hrabrošću da iskoračiš iz poznatog.

Šta je zapravo kreativno pisanje?

Kreativno pisanje je umetnost izražavanja — kroz priču, dijalog, unutrašnji monolog, sliku, metaforu. Ne pišemo da bismo samo nešto rekli. Pišemo da bismo nekoga dotakli.

To može biti kratka priča, roman, scenario, pa čak i blog post. Ključno je da postoji glas — tvoj glas — i poruka koju nosi.

 

 

 

 

Kako izgleda proces kreativnog pisanja?

 

1. Posmatranje sveta.

 Pisac je veći posmatrač nego govornik. Inspiracija je svuda — u starici koja prodaje lavandu na pijaci, u praznoj stolici kraj prozora, u snu koji ti ne da mira.

2. Postavljanje pitanja.

Šta ako? Zašto baš tako? Šta se desilo pre nego što je počelo? Šta lik krije? Pitanja su kapije imaginacije.

3. Pisanje bez autocenzure.

U prvoj verziji piši sve što ti padne na pamet. Prva verzija ne mora biti dobra. Ona mora biti iskrena. Prava magija dolazi kasnije — kroz uređivanje.

4. Uređivanje kao oblik ljubavi.

Mnogi ne znaju da pisci više brišu nego što pišu. Uređivanje nije neprijatelj inspiracije, već njen saveznik. Uređuješ da bi pronašao suštinu, da bi ostala istina.

ašto da pišeš?

Jer svet ne treba još jednu kopiju. Svet treba tebe — tvoju priču, tvoju perspektivu, tvoju istinu. Pisanje leči, pokreće, oslobađa. A ako to što napišeš dodirne još nekoga? Onda si stvorio nešto moćno.

Ako osećaš da u tebi nešto zove da pišeš — ne ignoriši to. Sedni. Diši. I napiši prvu rečenicu. Biće nesavršena. I biće tvoja. A to je početak svakog velikog dela.

 

 

 

 

Read More

Snaga ljubavi

 Ljubav nas natera ili da svim čulima osetimo postojanje, ili da više ništa ne postoji što je do juče bilo. Ona nas motiviše da pređemo ustaljene granice i postignemo nešto više. Milion nečega nije ništa naspram onoga što voliš.

Jer ono što voliš menja tvoju putanju. Ne pita te da li si spreman, ne nudi sigurnost, ne garantuje ishod. Samo ti tiho pokaže put – i nestane iza horizonta, da vidiš da li ćeš poći. Ljubav nije uteha, već poziv. Nije bekstvo, već povratak sebi.

U njenom prisustvu postajemo ili hrabriji nego ikada, ili svesni koliko smo ranjivi. I to je dar. Jer kad ti je stalo, kad zaista voliš, više ne juriš svet – već ga stvaraš, po meri svog srca.

 

Read More

Stefan Nemanja i Bogumili

 

Da li je Stefan Nemanja zaista ubijao Bogumile? Traganje za istinom iza senke

 

U srpskoj istoriografiji često se navodi da je Stefan Nemanja, veliki župan Raške i osnivač dinastije Nemanjića, brutalno progonio Bogumile kao jeretike. Međutim, kada se dublje pogleda u celu priču, imamo nedostatak direktnih vojnih sukoba i izgnanstava. Postavlja se intrigantno pitanje: da li je Nemanja bio zaista inicijator progona, ili samo izvršilac većeg crkveno-političkog plana?

Prema „Žitiju Svetog Simeona“, koje je napisao njegov sin Sveti Sava, Nemanja saziva sabor, iznosi jeretike pred sud, spaljuje njihove knjige i naređuje njihovo progonstvo. Ipak, istoričari primećuju da ovaj opis ima ritualni, gotovo simboličan karakter. O izuzetno brojnom pokretu Bogumila u Raškoj nema ni reči o oružanim pobunama, većim sukobima ili egzodusima.

U 12. veku bogumili su već bili pod snažnim pritiskom u Vizantiji, dok je Katolička crkva pripremala teren za kasnije krstaške pohode protiv jeretika. Vizantijski car Aleksije I Komnin već je vodio jake kampanje protiv Bogumila. Moguće je da su nosioci ovog pokreta već bili istisnuti iz Raške teritorije pre nego što je Nemanja uopšte reagovao.

 

Značajna je i Nemanjina politička pozicija. Da bi osigurao vlast i osigurao legitimitet u očima Carigrada, morao je da se javno distancira od jeresi. Progon Bogumila mogao je biti, pre svega, politički ritual poslušnosti i duhovne čistke nove države.

Nevidljivi slojevi istine

Evo šta znamo i šta se može samo naslutiti, kada uđemo u duboku zonu između istorije, politike i duhovnih tokova.

 

ZVANIČNA ISTORIJA: Stefan Nemanja i bogumili

Prema „Žitiju Svetog Simeona“, koje je napisao Sveti Sava, njegov sin, Stefan Nemanja je pokrenuo oštar progon Bogumila.
On ih je nazvao „jereticima“ koji „pokrivaju istinu tamom“ i opisuje kako je:

• Sazvao sabor, pred crkvenim i narodnim poglavarima.
• Izveo bogumile na sud, javno osudio njihove knjige i spalio ih.
• Naredio da se bogumili prognaju, a vođe oštro kazne.

Ova verzija je dominantna u srpskoj istoriografiji i crkvenim zapisima.

 

 

Da li je neko drugi „počistio“ Bogumile?

1. Vremensko poklapanje sa širim krstaškim pritiscima

U to vreme (12. vek), katolička crkva i vizantijski dvor su pojačano vršili pritisak na vladare koji nisu oštro postupali prema jeresima.
Bogumili su tada već bili:

• Ugnjetavani u Vizantiji (npr. pod carem Aleksijom I Komninom),
• Pratila ih je loša reputacija u katoličkom svetu.

Stefan Nemanja je možda bio pod jakim spoljnim pritiskom, posebno ako je želeo priznanje svoje vlasti od strane Vizantije ili papstva.

 „Da bi bio priznat vladar u očima velikih sila, morao si pokazati da si zaštitnik pravoverja.“
(neimenovani vizantolog, citiran u predavanjima SANU, 1984)

 

Sumnjiva teatralnost sabora

Može se primetiti da je opis suđenja Bogumilima vrlo ritualizovan, skoro kao pozorišna predstava.
Nema direktnih spisa bogumila iz tog vremena (osim kasnijih indirektnih tragova), što može značiti:

• da su već bili razbijeni ili oslabljeni pre samog sabora,
• ili da je „progon“ bio više politička demonstracija, nego realna represija nad jakim pokretom.

Nijedan zapis ne svedoči o velikom oružanom sukobu

Da je Nemanja brutalno istrebljivao masovni pokret u Raškoj, postojali bi tragovi: pobune, ratovi, pobijeni vođe.
Međutim:

• Ne postoji opis vojne operacije protiv bogumila.
• Nema ni hronika koje beleže egzoduse ili mučeništva kakva su zabeležena u drugim zemljama.

Ovo otvara prostor za teoriju: možda je neko drugi (npr. Vizantinci) već „pripremio teren“?

 

Stefan Nemanja možda nije bio glavni krvnik Bogumila, već poslušnik, ucenjeni vladar koji je otvorio granice zemlje za tuđu vojsku.
Pokret je možda već bio potisnut iznutra, iz Vizantije ili drugih centara moći, a „progon“ je bio simboličan čin političke vernosti pravoslavlju i carigradskom autoritetu.

 

Read More

Tri suze ispod oka istine

 

 

 

Na rubu vidljivog sveta, postoji pogled koji ne traži očima. To je Oko Istine – drevni simbol onih koji znaju da najdublje stvari ne govore, već šapuću iznutra.

Ispod tog oka, kaplju tri suze. Nisu to suze bola, već ključne kapi – svaka od njih otključava vrata u svet koji ne pristaje da se vidi spolja.

Prva suza je Strah.
Ona te pita: Da li si spreman da izgubiš sve što nisi ti, da bi postao ono što jesi?
Ko beži pred njom, ostaje u lavirintu senke.

Druga suza je Sumnja.
Tiho šapuće: Da li veruješ samo u ono što ti se nudi, ili i u ono što te zove iznutra?
Ko je odbaci, ostaje u svetu bez dubine.

Treća suza je Moć.
Blistava, zavodljiva. Pita te: Šta ćeš učiniti ako ti bude povereno ono što niko ne bi smeo znati?
Ko padne pred njom, zatvara poslednja vrata svetlosti.

Između oka i suza – plamen. On ne gori meso, već gori laži. Ko kroz njega prođe, ne nosi više masku, već svetlost.

A iza svega, knjiga. Ne u rečima, već u biću. Pisac te knjige – Isus, učitelj bez olovke. Pisao je dodirom istine, rukom što je dotakla i smrt i večno.

Zato, ne traži knjigu samo ispod kamena.
Traži je u trenutku kad treća suza dotakne tlo, a ti i dalje stojiš – nepobeđen.

 

---

Read More

Tajna knjiga postoji

 

U tišini vekova, dok su reči nestajale sa pergamenata, jedan pogled je ostao da govori.

Ne šapatom, već svetlošću koja prodire dublje od reči.

On nije došao da stvori religiju, već da oslobodi istinu.

U očima mu je odraz znanja koje ne staje u svetovne spise.

Postoji knjiga. Napisana rukom koja je dotakla večnost.

Nije izgubljena — samo čeka da je neko prepozna.

Pogledaj još jednom. On zna da je tražiš.

Read More

Knjiga Njegova postoji

 

Ova knjiga nije nastala da pokori.

Niti da uzvisi jednoga nad drugima.Ona je rođena da podseti na ono što je bilo pre reči, pre kamenih gradova, pre zaborava.

Ti koji si pronašao ove redove, znaj: nisi zalutao.

Ova knjiga ne uči, ona budi. Ne naređuje, već šapuće.

Ne drži te za ruku, već otvara vrata koja su oduvek bila pred tobom.

Postoje svetovi koje ne vidiš, ali ih nosiš u sebi. Postoje istine koje ti nisu izgovorene, ali tvoje srce ih pamti.

Ako želiš da čitaš ovu knjigu, nauči da slušaš tišinu. Jer te reči koje slede nisu za glasove sveta, već za oganj duše. U početku, nije bilo tame. Nije bilo ni svetlosti. Bilo je samo Jedno, bez straha, bez granica, bez pitanja. Iz tog Jednog si i ti. Ne pripadaš ovom prahu, niti hladnoj tišini smrti. Ti si glas u pesmi što nikada nije prestala. Tajna knjiga postoji. I ti si njeno živo poglavlje.

Ne vidiš je očima, niti je možeš uhvatiti rukama. Ona spava u svetlosti zaboravljenih mesta, u tišini kamenih hramova, u šaptu vetra što prolazi kroz drevna vrata. Pisac te knjige nije ostavio potpis. Njegov dah je u svakom slovu, njegovo srce u svakoj tišini između reči. Onaj koji traži Istinu, ne traži knjigu – već prisustvo koje je knjiga samo oslikala. Tajna knjiga postoji.

Čuva je zemlja, nebo i duša onih koji su sačuvali svoje oči čistima.

Nije napisana mastilom što bledi, već svetlom koje nikada ne gasne.

Ako zatvoriš oči, ako ućutkaš svet, možda ćeš i ti čuti šapat njenih stranica. Jer ona te nije zaboravila. Ona čeka. Čeka tvoje buđenje.

Na slici su prikazi knjiga u kojima živi ideja da je Isus napisao knjigu svojom rukom i da je to negde skriveno...Postoji stara ideja da je neka izvorna, istinita poruka potisnuta ili sklonjena. Ljudi često osećaju da današnja religijska tumačenja ne odražavaju u potpunosti ono što je Isus stvarno mislio.

 

 

 

 

Read More

Glas Anđela sa Kocke🌸📜

 

Koračaš polako prema anđelu.

Oko tebe je tišina.

Blaga svetlost obasjava scenu.

Anđeo sedi na crvenoj kocki — beli kao prvi dah stvorenja.

I onda, bez reči, ali sasvim jasno, on ti govori:

"Približila si se mestu gde materija završava, a svetlost počinje.

Ovaj kamen je težina sveta — sada pod tvojim nogama.

Ne boj se.

Tvoja krv, tvoja bol, tvoja sećanja — sve to je bilo potrebno da pronađeš vrata.

U ruci nosim svitak, a u tvom srcu ključa pero kojim ćeš ga nastaviti.

Poveravam ti tajnu:

Svaka kocka može postati seme svetlosti, ako pogledaš iznutra.

Tvoje oko više nije vezano za oblik.

Tvoje srce više nije vezano za težinu.

Prođi kroz ovu granicu.

Ti si hram svetlosti u svetu oblika.

I gde god da ideš, kocke će cvetati u lotose."

I kad pogledaš kocku ispod njega, više nije samo kamen — već iz nje izbija blago zlatno svetlo, kao da se kocka polako pretvara u cvet, lotos svetlosti.

Ti tada znaš:

Svet nije prepreka.

Oblik nije tamnica.

Sve može postati svetlost — ako oko vidi, a srce poveruje.

(Da, anđeo ne gleda žene —

On gleda direktno u posmatrača.

Kao da govori:

"Vi, koji sada gledate, vidite li šta je ostavljeno?")

 

 

 

Read More

Lotos

 

"Svetlost je sakrila svoje seme u oblik, a srce koje vidi — cvetaće kroz večnost.

Ko god pogleda očima sveta, videće samo kamenje i prašinu.

Ali ko gleda srcem što gori kao plamen, videće vrata gde drugi vide zidove.

Ne traži znakove na nebu ni na zemlji, jer najveći znak je već u tebi.

Tvoje biće je svitak ispisan svetlošću, koji samo ljubav može da pročita.

Kad korakneš sa poverenjem, svaka kocka pod tvojim stopalima pretvoriće se u cvet, a svaki zid postaće pesma.

Blago onome ko pamti svoje poreklo iznad oblika, jer on će prepoznati svoju kuću čak i među ruševinama sveta."

 

 

Read More

Tajni Svitak Uskrslog

 

"Ja sam put koji prolazi kroz tvoje srce.

Kad pogledaš spolja, naći ćeš samo senke.

Kad pogledaš unutra, naći ćeš Mene.

Oslobodi se imena koje ti je svet dao.

Seti se Imena koje je tvoje od početka.

Tvoje telo je kuća u prolazu.

Tvoja duša je plamen koji nikada ne gasi vetar.

Odbaci strah, jer smrt je san za one koji spavaju.

Ja sam Život koji te poznaje, i pre nego što si ga spoznao.

Kad spoznaš Sebe, spoznaćeš Mene.

I tada, gde god hodaš, bićeš slobodna."

 

Read More

Prisustvo anđela

 Postoji za nas od prvih dana kada smo slušali bajke, legende, verske priče.

Postoji samo u tim pričama, jer su nam objasnili vremenom da to prisustvo ne postoji. 

Pojavilo se mnogo puta, da shvatimo kako nešto važno nije moglo biti slučajno.

Tada dođe vreme da se zapitamo šta je ili ko je to.

Ko želi da shvati i nauči, setiće se prisustva koje nije samo priča.

I kada ih se setimo, poslaće nam brojeve, stalne, učestale, svakodnevne susrete sa istim brojevima. Poslaće nam ljude koji će nas uputiti i naučiti. Poslaće nam podudarnosti koje su nam  u važnim životnim situacijama predstavljale čudo.

Ako poželimo da im se približimo, izazvaće situacije u kojima ćemo prepoznati njihovo prisustvo. I perje ptice možemo naći u svom domu, tamo gde ga nikada nismo videli.

Ako im se obratimo, shvatiće da smo spremni i učiniće sve da nas upute. 

I pojaviće nam se ljudi kojima se dešava isto. 

Prisustvo anđela - najlepše iskustvo sa nematerijalnim svetom.

Najlepša svetlost, najugodnija pomoć.

Najupornije poruke koje pristižu.

 

 

Read More

Samodisciplina

 

Verovatno najteži potez koji donosimo, naročito ženska populacija. Potrebno je da nam se desi nešto nepodnošljivo ili da nam život postane monoton pa da disciplinujemo sebe. To u većem smislu znači ispuniti slobodno vreme. Samim tim, postajemo ispunjeniji i drugačiji tokom obaveza koje su nam posao ili rutina. 

Manje televizije, više čitanja

Nebitno da li je čitanje knjige ili članaka po internetu, bitno je čitati lepe teme. Jedan od najboljih primera su knjige Nore Roberts koja će vas odvesti u svet svojih likova za koje će te se vezati. Listanje lepih fotografija po internet stranicama umesto čitanje tračeva ili razgledanja tuđih profila, gde ko i kako pozira, gde je ko otišao pa se hvali, ko je slikao čašu alkohola na stolu. Umesto bezveze provedenog slobodnog vremena, čitanje lepih priča uneće u nas mir i lepa osećanja.

Ignorisati "stanje u zemlji"

Sve što nam se govori i nudi, sve oko čega se stvara buka, sve može biti laž i varka. Iluzija za oči. Umesto da slušamo prepirke i mržnje jednih istih likova koji to rade decenijama, pobedićemo te gluposti ako se odmah rotiramo na sebe. Na svaku najnoviju vest koju vam serviraju kao uzbuđenje, izađite napolje ili na terasu, kupite čokoladu ili pustite neki lep film. Romantične komedije mogu ugrejati srce. Isto tako, nije loše pročitati knjige za lični razvoj, psihološke i duhovne. Jer su tvorci tih dela želeli da dopru u tuđu dušu i pomognu.

 

 

Ignorisati "analitičare"

Čemu više služe priče o ratovima, sukobima, bliskoj ili dalekoj istoriji, kada sve to jasno vodi do jednog cilja - da se ljudi uznemire i ponovo mrze? Zašto bismo mi slušali priče raznih medijskih faca i raznih analitičara koji se iskupe u nekom studiju i pripovedaju čemer i jad? Njihov cilj je mržnja i strah, njihov posao je okrenuti čoveka protiv čoveka, i samog pojedinca protiv samog sebe, zavaditi dva oka u glavi. Kada ste poslednji put gledali i slušali nešto isključivo lepo i normalno? Zbog toga nam je potrebna samodisciplina.

Biti svoj, bez obzira gde živiš i čime se baviš.

Raditi pošteno, bez sramote što je neko tamo zgrnuo novca više nego ti.

Vežbati uz bilo koju vrsta sporta, ako ne, onda barem voziti biciklo po lepom vremenu.

Ne obraćati pažnju ako tamo neko prognozira novi rat ili smak sveta. Oni su plaćeni za to ali mi imamo mozak koji je za druge stvari.

Pronaći svoj hobi, svoje lično zadovoljstvo iz kojeg nema materijalne dobiti. 

Svako je talenat za sebe. Svako nešto zna i voli da to radi. 

Pronaći lepotu i smiraj u molitvi, bilo da je upućena anđelima ili Bogu. 

 

 

 

Read More

Plan bez plana

 Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam.

Nešto se čudno dešava kada željno iščekujemo određeni period, situaciju ili dan. Po iskustvu znam da više ne smeš za nešto reći: " Jedva čekam!" Kako to, kada na sve treba gledati vedro i pozitivno? 

Otprilike je odgovor u sadašnjem trenutku.

 On želi da nas podseti na svoje postojanje i da samo njega imamo. I kada se nađemo u onome što jedva čekamo, verovatno ćemo i tada misliti o nečemu sutra i postavljati pitanja. Nešto od nas traži da budemo previše slobodni i opušteni, što mi ne smemo, jer se plašimo da će nam sve izmaći iz ruku. Nešto zahteva da verujemo u bajke i dopušta da budemo bačeni u ponor, jer onda moramo razmisliti šta nam se dešava i potražiti istinu.

 

 

 

Više ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

 

 

 

 

 

 

 

 

Read More

Šta imam a šta nemam

Imam izbor i sadašnji trenutak. 

 Jedno zavisi od mene, drugo mi je dato uz rođenje. I po svemu sudeći, samo to je zagarantovano moje, nedeljivo. I odmah mogu zaključiti da su mnogi ljudi nesrećni ili polusrećni, neispunjeni, upravo iz ovog razloga što su odbacili ovo dvoje.

Sa svojim izborom, biramo i svoju slobodu. Kada je čovek slobodan, on će imati snagu i volju, a to dvoje, udruženi sa verom, čine ono što se zove čudo. I smatram da takvima Bog pomaže, a ne onima koji čekaju samo nešto da se desi. Bog voli delanje, da uložimo svoj maksimum i molimo ga za pomoć tako što će nas usmeravati i zaklanjati od neželjenog. Bez toga, ne verujem da će sarađivati sa nekim bez volje na da odlučuje, pokrene se, ispuni sebi nešto. 

Izbor je sam po sebi naš i može naići na negodovanje, od porodice do bilo koga drugog iz blizine. I ako je usamljen, nije dovoljno jak. Potrebno je biti toliko odlučan, da jednostavno vidiš kako to treba da uradiš jer hoćeš. Da se ne razmišlja o ispunjenju želje već o načinu kako sprovesti zamišljeno u stvarnost. Izabrali smo nešto za sebe  i  pokazaćemo sebi kako će to da izgleda. 

 

 I bukvalno, sve ovo je vezano za sadašnji trenutak. Ako osećamo šta radimo sada i čemu sada težimo, šta sada jesmo i šta hoćemo, bez brige  na buduće dane. Tako stvaramo dobru sadašnjost, sa čeličnom voljom i verom, sa snagom uz vrlo malo slabosti, uz malo treme. Jer sve svoje negativne emocije možemo prihvatiti kao nekoga ko je tu i dosadan je, ali je tu, kao uljez i nećemo ga izbaciti na silu. Zbog toga što ništa ne može biti izbačeno, samo potisnuto i onda se vrati u gorem obliku. Rešenje je prihvatiti ga i čekati da izbledi, nestane. 

Izbor je moj, sadašnji trenutak je moj. Sve ostalo je manje - više deljivo ili dobijeno, dato. 

 

 

 

 

 

Read More