Šta imam a šta nemam

Imam izbor i sadašnji trenutak. 

 Jedno zavisi od mene, drugo mi je dato uz rođenje. I po svemu sudeći, samo to je zagarantovano moje, nedeljivo. I odmah mogu zaključiti da su mnogi ljudi nesrećni ili polusrećni, neispunjeni, upravo iz ovog razloga što su odbacili ovo dvoje.

Sa svojim izborom, biramo i svoju slobodu. Kada je čovek slobodan, on će imati snagu i volju, a to dvoje, udruženi sa verom, čine ono što se zove čudo. I smatram da takvima Bog pomaže, a ne onima koji čekaju samo nešto da se desi. Bog voli delanje, da uložimo svoj maksimum i molimo ga za pomoć tako što će nas usmeravati i zaklanjati od neželjenog. Bez toga, ne verujem da će sarađivati sa nekim bez volje na da odlučuje, pokrene se, ispuni sebi nešto. 

Izbor je sam po sebi naš i može naići na negodovanje, od porodice do bilo koga drugog iz blizine. I ako je usamljen, nije dovoljno jak. Potrebno je biti toliko odlučan, da jednostavno vidiš kako to treba da uradiš jer hoćeš. Da se ne razmišlja o ispunjenju želje već o načinu kako sprovesti zamišljeno u stvarnost. Izabrali smo nešto za sebe  i  pokazaćemo sebi kako će to da izgleda. 

 

 I bukvalno, sve ovo je vezano za sadašnji trenutak. Ako osećamo šta radimo sada i čemu sada težimo, šta sada jesmo i šta hoćemo, bez brige  na buduće dane. Tako stvaramo dobru sadašnjost, sa čeličnom voljom i verom, sa snagom uz vrlo malo slabosti, uz malo treme. Jer sve svoje negativne emocije možemo prihvatiti kao nekoga ko je tu i dosadan je, ali je tu, kao uljez i nećemo ga izbaciti na silu. Zbog toga što ništa ne može biti izbačeno, samo potisnuto i onda se vrati u gorem obliku. Rešenje je prihvatiti ga i čekati da izbledi, nestane. 

Izbor je moj, sadašnji trenutak je moj. Sve ostalo je manje - više deljivo ili dobijeno, dato.