Naučna fantastika i stvarnost

Uglavnom je svrstana u nešto neozbiljno, u obično maštaranje ili fantaziju koja nema veze ni sa čim, ali naučna fantastika ipak može biti ozbiljna stvar. 

Kao što pre nekih trideset godina nismo mogli da zamislimo svu tehnologiju koja nam je danas poznata, isto tako može se desiti da dosta toga iz naučne fantastike postane stvarnost. Mnogi filmovi tog žanra nisu stvoreni radi budalaštine ili iz čiste mašte autora, već radi pretpostavke šta se zaista može dogoditi. Nijedan ozbiljan naučnik ne može reći da sve zna i da smo sigurno sami u svemiru, da ne postoji nešto i što naše oko ne vidi. Upravo zbog toga što smo jedna tačka u svemiru i što ljudi istražuju i uče vekovima, nijedan fizičar ne može sa sigurnošću reći šta je vreme jer može izneti samo pretpostavku. Neprestano se istražuje i vodi polemika oko postojanja paralelnih svetova oko nas kojih nismo svesni. 

Niko ne može da bude siguran da li postoji prostor u kojem se sve nalazi, pa samim tim, može se i odlutati kroz vreme. Stvarno zvuči previše budalasto i maštovito. Što je prošlo više ne može biti, ali šta ako sve postoji sada? Da nije interneta, teško da bismo videli brojne fotografije koje kruže a da nemaju objašnjenje. 

Jedno objašnjenje može biti da su prevara i montaža.

Drugo objašnjenje jeste da je bar nešto od toga pravo i da možemo ostati izbezumljeni i zatečeni. 

Tiče se fotografija na kojima se nalaze pojedinci koji se ne uklapaju u vreme i društvo gde su se slikali. 

Od svega je najluđa pojava mobilnih telefona u prošlosti gde to nije moglo ni da se zamisli.

Da li su ove slike varka ili postoji svet u svetu, skupina ljudi koja čini mnogo toga što je za javnost nepoznato, opet će nam samo vreme pokazati. 

Ako volite da čitate o vremenskom putovanju i kako bi izgledao dnevnik vremenskog putnika, knjiga Plava jabuka je odlično rešenje. Biće vam zanimljivo od prve do poslednje rečenice jer piscima na ovu temu inspiracije nikada dosta.

                            MOŽE SE NARUČITI PREKO STRANICE AUTORA: 👇               

                                               

                                              https://www.facebook.com/maj1823

Read More

Smak sveta - Plava jabuka

Možda većina ljudi na svetu, bez obzira na versku pripadnost i bez obzira na učenje crkve kojoj pripadaju, ipak veruje da pravi smak sveta neće biti strahota koju Bog šalje. U Otkrovenju nam se metaforično govori o najgorim danima za čovečanstvo, nakon čega sledi kraj sveta. I zar nije kroz istoriju, hiljadama godina unazad bilo neopisivo strašnije? Svi znamo da je istorija zabeležila koliko je svet u prošlosti bio krajnje surov. Otkrovenje je staro oko dve hiljade godina i svet je baš onakav oduvek bio. Danas ipak postoji mnogo više svetla nego ikada i sigurno se niko ne bi vratio u periode mračnih vekova unazad. I jedna stvar je sigurno tačna: sve loše je od ljudi. Trpe nevini, trpi priroda i životinje. 

Zbog toga u knjizi "Plava jabuka", Alisa nam poručuje:"PRIRODA JE OPASAN OSVETNIK". I baš ta osveta prirode nisu bile užarene kugle sa neba, zemljotresi i potopi, već je čovek morao da se vrati svom izvornom dobru. Ljudima je zasmetala hrana životinjskog porekla, produžio se životni vek, tako da više nikada neće imati promašaje zbog nedostatka vremena. Bog je rešio da ljudi više ne znaju koliko će trajati dan i koliko noć, morali su da se pokoravaju višoj sili, a za uzvrat dobili su savršen svet. I tako se desilo da korenite promene stignu preko ljubavi, uzvišene ljubavi koja je stvorila čoveka. Ona ga je i vratila samom sebi. 

Read More

Šta je vreme?

 Odlomak iz knjige "Plava jabuka" 

(Utisak vremenskog putnika)

Ne može se dokazati, ne može se pokrenuti ni zaustaviti, ne može se videti. Možda smo mi vreme, živa bića, ljudi i životinje, koji se menjaju u prostoru, sazrevaju u svom postojanju. Možda je sve samo prostor i postojanje u sadašnjem trenutku. Neobjašnjivo i neshvatljivo ljudskom prizemnom umu.

Ljudski um žali za mladošću, žali za onim juče, stvara predstavu o starosti kao da je propast a ne privilegija, ljudski um žali sebe i pokreće iznova nove, nametnute programe.

Ljudski um je pakao koji je izrodio priču o paklu i demonima, sva priča o tamnoj stvari Univerzuma jeste u ljudskom umu. 

Čovek je ograničen kazaljkama na satu, prestrašen od brzog protoka vremena i od sedih dlaka, od nezavršenog posla i od mraka, od novog jutra. 

Čovek je rob minute i godine, dok one možda samo na časovniku postoje.

Čovek nikada nije stigao do tzv. budućeg vremena jer je ono uvek, iznova Sada. 

I dok se zamaramo koliko je kome godina i ko je šta u svojim godinama postigao, svakog novog jutra ponovo je naše Sada.

Read More

Afirmacije - Lujza Hej

 Nije čarobni štapić, ali...

Može da promeni stav, "popravi glavu", razbistri unutrašnji pogled. Važno je biti uporan, posebno onda kada krene zakon suprotnosti. To je ono, kada se molite ili ponavljate afirmacije, vizuelizujete, verujete. Prvo dobijate suprotno od onoga što želite jer je takvo pravilo i nije baš jasno, ali je nešto poput iskušenja. Ukoliko nam je jasno da pre ispunjenja prvo dolazi suprotno, znači da samo treba nastaviti. Kažu da zakon privlačnosti radi tako što prvo pušta ispred sebe zakon suprotnosti. I na tu suprotnost ne treba obratiti pažnju, neka samo prođe, dok ispred sebe i dalje imamo cilj. I nemojte govoriti nikome da ste uopšte i kupili knjigu, a kamoli da vežbate afirmacije. Tuđe negativnosti i radoznalost može vas na početku "ubiti u pojam". Ovakve stvari nisu za ljude koji nisko razmišljaju.

Čitanje i ponavljanje afirmacija može biti prijatno  i osvežavajuće iskustvo, mada lično mislim da je molitva ispred svega, jer sve što je dobro dolazi od Boga. Ako je On podario tu unutrašnju moć čoveka, onda čovek treba da ga zamoli za putokaz. Za to vreme čovek može vežbati lepe misli u sebi, a te lepe misli i reči pretvaraju se u lepe emocije. A sve što se oseti to se i privuče. 

Zbog toga je Lujza Hej nadahnula milione ljudi. Sigurno nisu slagali jer su ih njene knjige inspirisale da lepo misle i osete. 

Read More

Stvaranje priče

Noć je donela ideju, dan inspiraciju, jutro osećaj i volju...

Dogodila se čudesna "slučajnost", tema se nametnula sama, knjiga je napisana. Žive izmišljeni likovi i nose naše osobine, osećaju naše emocije, to smo mi, prepoznajemo se u njima. Neopisivo lepo je stvoriti priču koja će dopreti nekome do srca, pokrenuti uzbuđenje, ponuditi informaciju i delić onoga što nije znao. 

Mašta jednog pisca ravna je mašti deteta, jer on ostaje u sebi dete do kraja. Pisanje je mašta, magično stvaranje, dva paralelna sveta, u jednom živimo, drugi izlazi iz nas.

 A u taj drugi zakorače čitaoci, i tako u krug, lebde misli i osećanja, vibriramo i šaljemo energiju jedni drugima. 

Read More

Zakon privlačnosti udružen sa molitvom - Zvuk tišine

https://www.kobo.com/ww/en/ebook/zvuk-tisine 

Knjiga koja je predvidela svetsku epidemiju. Objavljena u oktobru 2019. priča govori o svetskoj epidemiji ludila koja je izazvana veštačkim putem. Svega trideset posto ljudi širom planete ostaje razumno i mnogi od njih beže iz gradova kako bi pronašli rešenje. A rešenje upravo jeste u čoveku, u onome što je čovek dobio svojim postankom. Prirodne moći usmeriće se protiv zla, dok je glavna sporedna tema Božanska ljubav i njeno poreklo - od Postanja.

https://shop.vivlio.com/product/9798201042608_9798201042608_10020

Uvod
Vreme sadašnje
Kada su lenjost i ludilo uzeli svoj danak

Zadovoljna sobom, sedela je napolju i pila jutarnju kafu. Trenutno, životna situacija bila je bekstvo iz ludila, bez pitanja dokle će potrajati i šta činiti dalje. Misliti o budućnosti skoro da nije više bilo moguće, samo živeti sadašnji trenutak. Jer, "tamo u haosu", odigrava se drama kojoj se ne nadzire kraj. Godine 2020. ljudi su doživeli potpuni slom, bez ikakvog novog rata ili smaka sveta. Jednostavno je izgubilo razum preko 70% ljudi. Ostali su pobegli u napuštena sela, planine, ili čak više u divljinu netaknute prirode, da bi sačuvali sebe. Polako se stvarao drugi svet, drugačiji od onoga u gradovima i velikim selima, svet koji je čekao da se ovaj sadašnji počne ubrušavati sam u sebe i nestati.

A sve je počelo 2015. kada je svakodnevna lekcija svakom građaninu sveta postao tekst o Trećem svetskom ratu. Kako se pogoršavalo stanje u Siriji i povećavao se broj ljudi koji beže iz te zemlje, tako je ludilo krenulo u državama koje nisu imale razlog za paniku. Tako da je već 2016. otrov iz tabloida i mnogih televizija krenuo da se širi i ulazi u mozak skoro svakog ljudskog stvorenja. Stvoreno je iščekivanje Trećeg svetskog rata koje će izazvati Rusija i Amerika, a u koji će se umešati i ostale strane sile, te ponoviće se nemiri na Balkanu, sukobiće se ovi i oni....Krvopoliće je bilo glavna tema naslovnih strana i onda kada ga nije bilo. I to je tako trajalo, iz dana u dan, svako jutro počinjalo je sa prepričavanjem istorije, ratnim sećanjima i huškanjem, kako na Balkanu, tako i tamo gde rata decenijama nije bilo. Nestale su lepe teme, samo se nudilo ludilo, sve dok ludilo nije poprimilo opšte razmere...I ničega ne bi bilo da ljudi nisu bili lenji. 

Kraj (Odlomak)

“ Da li je on anđeo ili vanzemaljac? On je najlepši čovek na planeti!”
Ove reči su, širom sveta, izgovorile pripadnice lepšeg pola, tog dana, kada je zavladala tišina. Letnje jutro, sredinom juna, donelo je iznenadno, privremeno gašenje svih televizija na svetu. Zavladao je šum na ekranima, “sneg”. Trajao je do popodne, a radio stanicu su neometano emitovale program i prenosile vesti koje potresaju svet. Nijedna televizija ne radi! Internet je takođe radio, i tamo se dešavala uzbuna, naročito u grupi Unije. Poručivali su jedni drugima da je prerano slaviti ali očigledno ide na dobro. I na Radan planini tišina, kao da su svi odjednom zanemeli.

“Da li je ovo zvuk tišine?”- pitala je Vesna svog duhovnog blizanca za
mišljenje. Prislonila je svoj dlan na njegovo srce, dok su mu oči jednako bile
crvene kao i njene, a lice prebledelo u iščekivanju. Davidovo srce je prosto
poskakivalo od uzbuđenja.
“Šta god je, danas će se okončati. Igra je završena.” – reče David iskreno dok
su njegove reči u sebi osećali i ostali ukućani. Osim njih, došao je sveštenik
sa suprugom, želeo je da zajedno dožive ono što ih čeka.
“Večeras ćemo na molitvu zahvalnicu”.
“ Nadam se, oče, stvarno je vreme.” – odogovorio mu je Stefan.
Negde u popodnevnim satima, na malim ekranima pojavio se natpis crvene boje, na engleskom jeziku: POŠTOVANI SVETE, OČEKUJTE OBRAĆANJE NAUKE, U 18H.

Štampana verzija dostupna preko stranice: https://www.facebook.com/maj1823

Read More

Plava jabuka - mašta ili istina

Početkom prošle godine rešila sam da priču sa bloga, "Priče vremenskog putnika", pretvorim u knjigu. Na samom početku stvaranja zaključila sam da će to izaći na dobro jer mi mašte ne ponestaje nikada. Prvi put ću se upustiti u naučnu fantastiku, ali trudim se da dosta liči na realni život.  https://slavicamijatovicpisac.rs/

Listajući delove  ove priče u nastavcima, naišla sam na detalje koje sam zaboravila, a to je da glavna uloga Alisa, ima u dvorištu plavu jabuka. Znam da sam to napisala zbog moje želje da takva voćka zaista postoji, ali čovek nikada ne zna sve. Pronašla sam članke na stranim sajtovima koji govore o tzv. crnim jabukama, koje su, u stvari, tamno ljubičaste boje, kao šljive.  Raste u malom gradu Nyingchi, na planinama Tibeta. Naziv je Black Diamond, iz porodice jabuka Hua Niu, a poznata je i kao "Kineska crvena ukusna". Kažu, unutra je bela kao i svaka druga jabuka.

Foto:https://www.magicnobilje.com/

Međutim, i Amerika ima svoju tamnu vrstu jabuka, pod nazivom Arkansas black. Piše da su tvrde i kisele a berba je u jesen, kao i sve ostale vrste jabuka. I tu se radi  o tamno ljubičastoj ili tamno crvenoj boji. Nalaze se u prodavnicama od kraja novembra do februara.

Foto: https://www.specialtyproduce.com/

Izvori: http://fruitwarehouse.blogspot.com/, https://www.atlasobscura.com/, https://www.today.com/

https://www.facebook.com/maj1823

Read More

Suncokretov med

Jedinstvena po lepoti, ova biljka podseća na sunce ali se isto tako i okreće ka njemu, poput religijskog osećaja da se ljudi okreću Bogu, ili poput popularne psihologije, da budemo okrenuti svetlosti. Ako nije reč o njegovoj lepoti, onda svi znamo da se koristi za ulje i ono "zarazno" grickanje semenki, naročito u zimskim danima. Međutim, nismo navikli da kupujemo med od suncokreta, koji je pravi dragoceni nektar za čovečiji organizam. Kada se košnica pčela postavi u polje suncokreta, pčele će sakupljati nektar sa ovih cvetova i neće se dati u potragu za drugim vrstama cveća. 

Suncokretov med ima blag ukus, svetlo žutu boju, dok na sobnoj temperaturi postaje kristalna tečnost. Stručnjaci tvrde da je dobar antimikrobni lek.

Ako smatrate da ovaj proizvod ne viđate na policama u marketima ili negde na pijačnim tezgama, imate priliku da naručite preko sajta  https://eparhija.com/index.php?route=common/home    sa imanja pčelara iz sela Botunje. S obzirom koliko su danas cene meda visoka, za ovaj se može reći da je povoljan jer ima težinu od 1,500gr.

Direktan link do kupovine meda:👇

https://eparhija.com/manastirski-proizvodi-suncokretov-med?tracking=SyXXozl0PXmZ80xKOMEgC1qurDq6j6GlMj2ZTURYAMPrdOOMxUMmLwJEKORCwava

Prijatno 😊☼

Read More

Priznanje

Svaki put kada pokušamo pobeći od pravih emocija, ne onih koje su nejasne i površne, već duboke i utiču na našu svakodnevnicu, mi pokušavamo pobeći sami od sebe. Onda nas to juri kao senka, i u snu i na javi, pa konačno nekad i negde, desi se da ne možemo više izdržati i pobediti sebe. Volimo nekoga i gušimo se u pitanju da li to treba reći ili dokazati. Možda je ta emocija rođena u nama da bi je otkrili, bez obzira šta će se dogoditi dalje.

Priznati iskrene emocije, posebno ako su nagomilane nakon dugog vremena, jeste veliko olakšanje.

Držati istinu zaključanu negde u srcu ili u predelu oko njega, opasno je, jer tamo gde struji život, nema mesta za takvu tegobu. U Novom zavetu piše "Istina oslobađa", što je potpuno tačno, jer onda otkrivate pravo lice i više se ne opterećujete pitanjima šta će i kako će biti ako nešto priznate. Bez obzira da li je u pitanju ljubav prema nekome, neslaganje sa okolinom,  da li je potreba da se negde i nekome kaže "ne" ili "dosta"... Sve dok smo pod strahom i stidom, ili smo pasivni a ne znamo zašto, bićemo sami svoji robovi. Često se plašimo da bi priznanje nečega dovelo do uzbune ili nekakvog haosa u životu, to ne mora biti tako, jer smo svi različiti.

Mi svi rođenjem dobijamo ono što nismo tražili: pripadnost određenoj veri i crkvi, pripadnost jednom narodu, jednoj kulturi, običajima, načinu življenja i vaspitavanja...Kada odrastemo i osetimo da želimo nešto drugačije, otrgnuti se od nametnutog, od stvari koje su nebitne ili komplikuju život. Pravilo da bi žensko trebalo kriti svoje emocije važilo je dugo. Nositi "masku na licu" i praviti se da ti nije ništa a sve ti je, kada je u pitanju neka muška osoba, predstavlja tegobu i stvara večito pitanje "šta bi bilo kad bi bilo?".

Priznati ljubav jako je teško, potrebno je dosta ili mnogo vremena. Potrebno je shvatiti da time nestaje onaj osećaj koji se zove "ponos", a gubi se i sigurnost u to da nam se neko neće podsmevati. To se danas može lako sprečiti, jer dovoljno se piše o ljubavi, više nego ikada. Čitajući članke od psihologije do religije ili ezoterije, shvatamo da osećaj nežnosti i topline prema nekome ne može biti stid i sram. Samim tim, ne gubi se ponos ni obraz, ne gubi se ugled i tlo pod nogama. Postajemo jači, bez obzira na dešavanja posle toga. Razlog: ljubav je svetinja i pobeđuje sve.

Ćutati mudro ili govoriti kako se osećamo - pitanje je na koje verovatno niko ne 

zna dovoljno dobro  odgovoriti. Situacije u životu nikada nisu iste a ni ljudi koji su deo njih.

Read More

Svetlo i tama

 

Nikada ništa nećemo uraditi kako treba ako to bude pod nečijim uticajem, gde je odsustvo naše volje isključeno.

Niko nam ne može reći šta "treba" da uradimo jer taj neko je različita osoba i ne nosi našu ličnost u sebi. Možemo poslušati kada tražimo savet.

Ne postoji vreme za male i velike odluke ako nije naše vreme.

Ne postoje godine za nešto, samo ograničenje, usađeno ili umišljeno.

Ne postoji ništa osim slobode koju najmanje koristimo jer su tuđe reči i misli nevidljiva prepreka koja najviše progoni.

Ne postoji mera tuđeg očaja u našoj nadi, jer tuđa iskustva nisu naša. Ako neko živi zbog materijalnog dobra i "sigurnosti", i u svemu tome nema zadovoljstva i nema sebe, ne mora da prosipa savete kako ne postoji ni ljubav, ni Bog, jer je istorija dokazala da se loše stvari dešavaju zbog crnila u ljudima.

Ratove i sukobe nisu nikada izazvali oni što imaju sebe već hoće tuđe. Zlo nikada nije poteklo od skromnog srca koje veruje u dobro, već od gorčine ograničenog.

Tako je od početka sveta i uvek će biti. Svetlo i tama, dan i noć u ljudima.

Read More

Mašina za putovanje kroz vreme u Plavoj jabuci

 Priča vremenskog putnika.

Alisa živi spokojno i uspešno, još je učenica koja izučava fiziku i uzgaja biljke, povrće i plave jabuke, u dvorištu svoje kuće gde živi sama. Po njenom dnevniku godina je 2060. i putovanje kroz vreme sasvim je normalno zanimanje i više nije nikakva tajna. Godine i dane više ne broje i ne obeležavaju kao što su to njihovi preci radili, sada priroda određuje koliko će trajati čas, obdanica, noć i godina. Ona u svom dobu ima devetnaest, dok bi u starom svetu imala trideset osam. Ima vremena za sve, priroda je udesila da ljudi više nikuda ne žure. Međutim, u njen život ušetao je Damjan, vremenski putnik, koji predlaže da zajedno putuju kroz vreme, i to na posebne zadatke, u godine koje su istorijski bitne. Prvi odlazak je u San Francisko, gde u 1967. godini, Alisa upoznaje Hipike i upoznaje i samu sebe. Zaljubljuje su u Damjana, o čemu nije razmišljala u svom dobu, jer tamo emocije još nisu došle u red, u skladu sa prirodom. I dok se među njima ne događa ništa osim saradnje i drugarstva, odlaze u Beograd, u daleku 1970. gde upoznaju najvažniju ličnost stare Jugoslavije, da bi mu preneli važnu poruku...Zatim se put nastavlja u 2018. pa u godinu gde se stari svet sasvim preobrazio u novi, u 2025. U Jerusalim, gde je ponovo nečemu došao kraj, ali i početak....

Odlomak ( San Francisko, 1967.)

Hejt - Ešburi,

„Alisa, Alisa, divno ime… Naša sestra… Lepa si…”, čula sam

njihove komentare. Plesali smo, šetali, pevali, dali su mi čokoladice i voće. Odbila sam travu koju su umotali i pušili, znala sam šta je to. Malo je falilo da izgubim kontrolu, ali nisam bila spremna da se osramotim. Oni su od njenog dejstva bili još luđi i raspoloženiji, mada su neki i popadali na zemlju kao da će zaspati na njoj. Miris dima stigao je do mojih nozdrva, privlačno i poželjno. Kao da sam zadrhtala i poželela da probam što i oni. Jedan je to primetio i ponudio mi zamotuljak, ali sam odbila. Nije navaljivao, smejao se dobroćudno, dok mu je plava duga kosa ličila na vilenjačku. Toliko sam volela bajke o vilama i vilenjacima, a on me je podsećao na njih. Obuhvatio me je oko struka i prislonio moj obraz uz svoj. Nije bilo nikakave bliskosti osim drugarske.

Zavrteli smo se ukrug, učio me je nekom novom plesu. Smejala sam se kao luda dok je potisnuta emocija, neka nejasna, nepoznata, izranjala iz površine i mutila mi raspoloženje. Desila se onda kada sam gledala kako devojke plešu oko Damjana.

Beograd, 1970.

„Izlazi, negde smo kod ulaza u Beograd. Tako bi trebalo da bude."

Sve je bilo previše slično onome što sam videla u San Francisku. Nalazili smo se na nekoj poljani, dovoljno daleko od grada, dok je zgrada bila ogromna i siva, zaštićena žičanom ogradom.

Videla sam kamione Jugoslovenske narodne armije, nekoliko uniformisanih vojnika i civila. Na jednom prozoru vijorila se zastava Jugoslavije. Prepoznala sam zvezdu petokraku, koja je bila jedan od najvažnijih simbola te države. Svidela mi se zastava, izgledala je lepo i pozitivno, podsećala na pobedu.

„Došli smo usred bela dana. Ovde je odmaklo i jutro. U San Francisku je bilo tek svanuće”, bilo je prvo što je neko od nas dvoje reklo.

„Neka smo, oni najbolje znaju da li nas neko vidi.”

„Sada će nam biti lakše, govorimo isti jezik.”

.....................................................

.

„Dobro nam došli! Ja sam Tamara”, prva nas je pozdravila ljubazna gospođa, naučnica, kako smo kasnije saznali. Srdačno je pužila ruku i upoznavanje je počelo.

„Ivan”, kratko se predstavio muškarac, sada malo ljubazniji.

Gledao nas je sa simpatijom koju smo stekli kada nas je dobro odmerio.

Krenuli smo za njima dok su vojnici lako i stručno preterali letilicu u dvorište, pa sa druge strane zgrade, u odaje spremne za leteće objekte.

„Znači, 2060. godina? Još nismo imali putnike iz tako daleke budućnosti”, obratio nam se Ivan.

Ćutala sam, nije bilo mesta za moje mišljenje, osim ako me nešto ne pitaju. Damjan je zadužen za razgovor.

„Tako je. Mi smo iz unutrašnjosti Srbije, 2060. Nismo iz Beograda jer su svi naučni instituti prebačeni u manje gradove. Fizičari su tražili da rade u miru i tišini. Ako se pitate za Beograd, da li postoji – da, postoji, i isto ime nosi. Ali su mnoga napuštena zemljišta i sela pretvorena u mirne i srednje ili male gradove.

Ova umetnička slika je pravi, čudesni znak u vezi Plave jabuke. U leto 2019. pisala sam na blogu priču u nastavcima, pod nazivom Priče vremenskog putnika. Bilo je to nešto lepo i opuštajuće, prvi put sam se upustila u naučnu fantastiku. Nije mi značila ništa posebno ali sam imala čudan predosećaj u vezi priče, kao da postoji nešto što ne znam i da će ipak da bude važno. Napisala sam deveti nastavak i otišla na odmor. Tamo me je, na zidu hotelske sobe, čekalo iznenađenje - slika koja mnogo podseća na poslednji događaj koji sam opisala u priči. Previše podseća na maslinjak u bojama, na nebo gde se smenjuju boje, kako na nebu, tako i na zemlji, gde i samo drveće počinje da izgleda neobično. Nakon godinu i po dana, rešila sam da napišem knjigu čija će podloga biti priča sa bloga, i to 27.01. 2021. Istog datuma, sledeće godine, dogovorila sam se sa izdavačem za štampu knjige. Sve je u krugu, sve je povezano, ponešto isplanirano za nas i kada to ne znamo. Krenula je u štampu, čuvenog datuma 22.02. 2022.

Imamo podršku, samo je treba oslušnuti, iznutra.

Odlomak (putovanje u 2025.)

Ceo maslinjak na Maslinskoj gori bio je prepun plodova raznih boja. Svako drvo i krug oko drveta, sve je bilo ispunjeno ogromnim plodovima masline. Bili smo jedni od mnogobrojnih koji su došli to da vide. Ljudi su kupili plodove sa zemlje i oduševljavali se koliko su ukusni.
„Masline kao jabuke, u raznim bojama. To je ono što je u našem vremenu normalno”, rekla sam dok sam osetila opojan miris nečeg nepoznatog.
„Znam, ali to je za njih čudo. Pogledaj koliko je rodilo, može se prehraniti pola grada.”
„Osećaš li miris? Kao med u vazduhu.”
„Osetio sam. Hajdemo bliže. Malo sam razočaran, ali ipak je ovo nešto istorijsko. Za njih je čudo ono što je nama normalno. Oni do sada nisu imali plavu maslinu.”
Poveo me je za ruku, imala sam osećaj da ulazimo u drugu dimenziju, u bajku. Ljudi su se radovali najnovijem daru prirode dok se na nebu stvorila duga prejakih boja.

Read More

Plava jabuka - priče vremenskog putnika

 Sada je uvek

Godina je 2060. Devetnaestogodišnja Alisa živi u svetu mira, obilja, tamo gde nema podela, bolesti, politike i netrpeljivosti. Njen svet već više od tri decenije uživa u blagodetima koje je donela Velika Promena izazvana dotadašnjom neumerenošću ljudi i njihovim pogrešnim izborima. Priroda se vratila svom praobliku ne ostavljajući ljudima drugog izbora osim da to prihvate, pružajući im tako mogućnost da žive lakše, lepše i mirnije. Ali ljudska priroda je ostala ista, a njegova potreba za novim spoznajama, istraživanjem i otkrivanjem nepoznatog u svim svetovima i svim vremenima stavlja ga u poziciju putnika-tragača. Tako se i mlada Alisa, zajedno sa svojim prijateljem, upušta u pustolovinu koja pomera granice pojavnog, postajući ono što je u njihovom svetu sasvim uobičajeno, a njoj oduvek privlačno – vremenski putnik.

Beležeći u svom dnevniku sve misli, opažanja i osećanja koja se javljaju na putovanjima u bližu ili dalju prošlost, Alisa ukazuje na sve razlike između ovovremenog i onovremenog, čime otvara pitanja ljudske prilagodljivosti, mogućnosti prihvatanja novog i neminovnog i njegove sposobnosti da uči. Najvažnije, Alisina priča ukazuje na ono što današnji čovek često zaboravlja, a u njenom svetu je gotovo imperativ – vreme ne postoji onako kako ga mi doživljavamo, i ne postoje prošlost i budućnost. Vreme nam je dato da bivamo u trenutku, da mu se predamo i ispunimo ga najbolje što možemo. Jer sve što je bilo, i sve što će biti, jednom je bilo sada. I čovek je, da bi spoznao sebe i dosegao sreću, dužan da shvati, i to snažno prigrli, da je samo sada važno i da je ono uvek.

                                                                    Tamara Đuran

                                                                    Nova POETIKA

Knjiga se može naručiti preko sajta izdavača: https://novapoetika.com/knjizara/plava-jabuka-slavica-mijatovic/

Read More

Princ spoznaje i proročanstvo Despota Stefana Lazarevića

 BESPLATNA ELEKTRONSKA VERZIJA KNJIGE

https://issuu.com/lazarjanic/docs/princ_spoznaje

(U svom romanu Princ spoznaje Slavica Mijatović iznosi intrigantne teze koje se kose sa istorijom i u sasvim novom svetlu predstavljaju srpsku srednjovekovnu vlastelu. Despot Stefan Lazarević imao je neobičan izgled i pogled - nasleđen od Sare, kćeri Isusa Hrista i Marije Magdalene i bio je - jedan od izabranih...
Da li je Stefan bio zadužen za očuvanje drevnog učenja i izvornih reči Sina Božijeg?!)

Odlomak

"Те ’’чаробне’’ 1408. позваше ме на двор код Жигмунда, да би се договорили о оснивању Реда Змаја. Краљ је те године по други пут ступио у брак, и то са петнаест година млађом, Барбаром Цељском. Моћна жена, која је подржала Жигмунда у свему, и помогла у оснивању Реда. Данас је позната по својој вештини бављења алхемијом. Из папиних одаја одјекнула је вест да је она зла магијашица, па је народ прозва ’’црна краљица“. Барбара носи црни огртач, јер је то плашт који на себи носе алхемичари. У замку Жигмундовом чекало ме изненађење, једно од најлепших које сам икада доживео. Очекивао сам да ћу бити једини гост, јер ми је познато да ће Ред званично бити основан пред крајmгодине.Ушао сам у салу за пријем гостију. Уместо самог краља и краљице, присутни су били најугледнији властелини из Угарске и суседних земаља. Многе од њих нисам познавао. Жигмунд и Барбара седели су у предњем челу, а ’’Змајеви“, десеторица са леве, и једанаесторица са десне стране стола. У трену када сам ушао устали су сви, и поклонили ми се. Застао сам и размишљао, можда се налазим у сну. Шта се

дешава? Гледали су ме са поштовањем и дивљењем. Очекивали моју реакцију на изненађење. Жигмунд ми је кренуо у сусрет, ширећи руке.

’’Стигао нам је двадесет други, а први међу витезовима!

Добро нам дошао, Стефане!“

’’Опростите ми... Шта се дешава данас?“

’’Објаснићемо ти.“

Повео ме је да седнем са његове десне стране, док је са леве седела Барбара. Млада, висока жена, гледала ме је радознало смеђим, крупним очима. Пружила ми је руку, и изговорила своје име. Носила је на себи зелену хаљину и преко ње црни огртач, преко којег се расула коса боја лешника. Краљ је поносно представио своју жену: ’’Моја госпа, на коју сам поносан. Најлепши део мене.“

’’Част ми је. Прави си срећник, краљу мој. Да ли је оснивање Реда данас?“
’’Управо ћу ти објаснити.“
Загонетно се осмехнуо и устао, поклонивши се господи испред себе.

’’Моја духовна браћо, данас је 22. март. Пролећна равнодневница, дан када природа васкршава и датум рођења наше Госпе Марије Магдалене. Датум рођења свих светих пророчица и Изабраних девојака које су потекле од свете лозе, и очувале учење кроз векове. Поштовани Стефане, двадесет два витеза које видиш пред собом, биће оснивачи и вође Реда. Ти си први и почасни, јер имаш свето порекло, и јер си Изабрани. Моја жена и ја имамо надмоћ над католичком црквом, и демонска инквизиција не може нам ништа. Због тога, бићемо пред светом оснивачи Реда, у циљу заштите нашег тајног рада. Овај састанак данас јесте оснивање Реда, али за остали свет, оснивање ће бити у децембру. Ми смо продужетак одметнутих Темплара који чуваше тајне свете, и дадоше за њих животе.Имамо међу собом светог човека, који ће међу нама бити као месец међу звездама. Његова духовна моћ биће нам од највеће помоћи. За јавност ми ћемо бити борци против јеретика и Турака, али истина је да ћемо се само против Турака борити, јер они су велика освајачка неман. Наш задатак биће чување наше духовне браће, заштита потомака из светих лоза, и чување светих списа. Наша духовна породица у Угарској чува одбачена јеванђеља од непроцењивог значаја. 

Из генерације у генерацију ризиковали су животе, чувајући светиње којих се Ватикан плаши. Штитићемо најстроже тајне, помагаћемо ширењу учења, а да нема настрадалих. Објавићемо да симбол змаја показује на злу аждају коју убијамо, али ми знамо да то није истина. Свако од нас имаће на својој територији или замку школу, у којој ће се тајно предавати учење Назарена. Сви ћете морати издржавати уметнике, које ће вам сам Бог послати. Наш задатак је и садашњост и будућност. За будућност остављамо поруку, када дође време слободе...“

https://novapoetika.com/knjizara/princ-spoznaje/

KO JE KO?

Prorocanstvo Despota Stefana Lazarevića

"U vinograd će uci vuk da ga kao čuva, a u stvari, teško tebi vinograde, jer ćeš nastradati dok berači ne dođu. Posle dolaska berača koji će oterati vuka, u vinograd će ući "ubožajši" Jovan čija glavna osobina biće skromnost u ophođenju i neveliko materijalno bogatstvo."

Read More