Možda većina ljudi na svetu, bez obzira na versku pripadnost i bez obzira na učenje crkve kojoj pripadaju, ipak veruje da pravi smak sveta neće biti strahota koju Bog šalje. U Otkrovenju nam se metaforično govori o najgorim danima za čovečanstvo, nakon čega sledi kraj sveta. I zar nije kroz istoriju, hiljadama godina unazad bilo neopisivo strašnije? Svi znamo da je istorija zabeležila koliko je svet u prošlosti bio krajnje surov. Otkrovenje je staro oko dve hiljade godina i svet je baš onakav oduvek bio. Danas ipak postoji mnogo više svetla nego ikada i sigurno se niko ne bi vratio u periode mračnih vekova unazad. I jedna stvar je sigurno tačna: sve loše je od ljudi. Trpe nevini, trpi priroda i životinje.
Zbog toga u knjizi "Plava jabuka", Alisa nam poručuje:"PRIRODA JE OPASAN OSVETNIK". I baš ta osveta prirode nisu bile užarene kugle sa neba, zemljotresi i potopi, već je čovek morao da se vrati svom izvornom dobru. Ljudima je zasmetala hrana životinjskog porekla, produžio se životni vek, tako da više nikada neće imati promašaje zbog nedostatka vremena. Bog je rešio da ljudi više ne znaju koliko će trajati dan i koliko noć, morali su da se pokoravaju višoj sili, a za uzvrat dobili su savršen svet. I tako se desilo da korenite promene stignu preko ljubavi, uzvišene ljubavi koja je stvorila čoveka. Ona ga je i vratila samom sebi.
Коментари
Постави коментар