Kiša u junu ume biti dosadna i tako uporna, kao da hoće uništiti deo leta. Ognjen je dovršio rad na kolekciji šolja za čaj i kafu, izgledalo je odlično. Njemu je rad na krovu predstavljao posebno zadovoljstvo, bez obzira na vremenske prilike. U maloj kućici bilo je dosta udobno, dušek je poslužio za odmor a bilo je i nešto hrane na polici. Njegovi proizvodi išarani raznim dezenima, stajali su na stolu i za koji dan biće spremni za prodaju.
Nadao se odmoru krajem avgusta, na nekoj mirnoj obali mora, samo da pronađe takvo mesto. Zamišljao je raj gde će slušati galebove i talase, bez gužve i dreke. Prošle godine je otišao sa bratom i njegovom porodicom na udarno turističko mesto, bilo je lepo i bučno, ali je nakon toga poželeo nešto mirnije i posetio planinu na nekoliko dana, samo da smiri misli. Ova godina donela mu je prelepo i uzbudljivo utočište. Posmatrao je kako sve tako lepo izgleda i pod kišom, tepih trava je dobijala svežiju boju, klupe su izgledale živahnije, cveće se blago povijalo...
Jedan papir je izleteo iz kućice, vetar ga poneo sa stola, Ognjen ustade da ga vrati. Bilo je tu dosta stavki, uglavnom podsetnici za neke sitnice koje bi mogao da zaboravi. Odjednom je imao osećaj da su se vrata krova otvorila i da je video nekoga. Isto tako, brzo su se zatvorila.
Pomislio je da je možda neko stidljivo dete iz zgrade, jer su deca najviše volela da mu dolaze gore. Otvorio je vrata sa osmehom i video devojku koju je juče sreo na stepenicama. Nosila je kantu i briska za ribanje. Imala je na sebi odsečene farmerice, iznošenu belu majicu i papuče. Uplašeno ga je pogledala i krenula dole.
- Izvinite, ja čistim, pa sam pomislila da ima nešto i gore.- zbunjeno je odgovorila na njegov upitni pogled i krenula.
- Dođite slobodno. Ne treba mi čišćenje, ali mislim da smo se sreli juče. Jeste vi nova stanarka?-
- Jesam, odmah ovamo na potkrovlju. Čistim preko jedne agencije, pa sam preuzela i ovde.-
Imao je osećaj da je otvorila vrata iz radoznalosti i nije se nadala da će je on videti. Morala malo i da se osmehne.
- Lepo je gore. Čula sam da je neko uredio krov...divno je.-
Sišao je tri stepenika do nje i pružio ruku.
- Ognjen. Ja sam taj čudak sa krova, uređujem gore svoju grnčariju. Trenutno ne radim ništa osim što posmatram kišu, pa sam pomislio da je neko dete krenulo kod mene i zbog toga sam otvorio vrata.-
- Drago mi je, Sara...Ostala sam bez posla tamo gde sam baš dugo radila i morala sam nekako da se snađem. -
- Lepo, važno je biti svoj. - izgovorio je to tako umirujuće i prijateljski, da je odmah osetila bliskost.-
- Da, to me vodi. Kada prestane kiša, ja ću doći gore da vidim kako je. Znate, bašte na krovovima zgrada, viđala sam samo na slikama.-
- Onda ste došli na pravo mesto. Slobodno, i kada nisam tu, vrata su otvorena.-Sara je pod velikim utiskom ušla u stan i smestila pribor za čišćenje u kupatilo. Pogledala se u ogledalo i osetila olakšanje što uopšte nije izgledala raščupano i zapušteno. Srećom, kosa je bila uvezana uredno, nije izgledala loše pred ovim čovekom koji kao da je pao sa neba ili došao niotkuda. Bio je toliko lep, bezazlenog ponašanja, srdačan...Otišla je pod tuš i sebe blago ošamarila da se ne bi počela zanositi. Život ju je naučio da nema zanosa i ništa više bez detaljnog razmišljanja. Presvukla se u svoju omiljenu, svetlo plavu haljinu, koja se lepršala do kolena i pila kafu na terasi, ali je žalila što ne može sa te strane videti krov. One tople oči i još lepše reči kao da su je opsedali.
Popodne je kiša prestala i sunce je ponovo ugrejalo, mirisao je dobro nakvašeni beton, vazduh sve topliji kao da tek svanjiva. Sara nije htela da bude napadna i odmah ode u posetu komšiji, ali jeste sutradan, posle podne kada se vratila s posla. Bilo je jako toplo, a na krovu verovatno preko trideset pet stepeni. Htela je da bude ljubazna i napravi limunadu u staklenom bokalu, pa kako bude. Ponekad se odrasli umeju ponašati smešnije od dece, pomislila je.
Gore je ostala zatečena lepotom krova koji je ličio na parkić. Po travi je bilo dosta grnčarskih proizvoda koji su se sušili nakon ulepšavanja. Sve je izgledalo čarobno i nestvarno. Još nije stigla da se osvrne na kućicu, razgledala je proizvode, dok je Ognjen posmatrao nju i topio se od miline. Zbunjena, slatka devojka u plavoj haljinici, držala je bokal u ruci i ponašala se kao da je Alisa u zemli čuda. Imala je bezazlenu dušu, poput blizanaca Petra i Sanje. Tiho ju je pozvao, da se ne bi uplašila.
- Tu sam, Saro!-
Iznenađeno se okrenula i tek tad shvatila da je prošla kraj kućice a da je skoro i ne primeti. Ognjen je sedeo nad knjigom, a pored njega je duvao ventilator na baterije.
- Izvini...ja sam se zanela. Prelepi su ti proizvodi.-
- Hvala. Izaberi jedan i nosi ga. -
Zbunjeno je ušla u kućicu u kojoj i nije bilo tako vrućina. On je pomerio ventilator u ćošak i namestio stolicu za nju. Sve je bilo uredno i čisto, svaka stvar na svome mestu.
- Ovo je sve tako savršeno...Evo, donela sam limunadu. -
- Hvala ti, i onako mi je ostala samo flaša vode. -
Nasuo je limunadu u dva lončeta od gline, bila su išarana crvenim cvetovima.
- Upeklo je dobro. Hteo sam otići kući ili negde na kupanje, ali mi je ostalo još posla. Sutra ću uzeti slobodan dan, samom sebi.-
- To ti je odlično, kada sve radiš za sebe.- rekla mu je iskreno dok se u njegovim očima ogledala toplina prijatelja.
Malo po malo, Sara mu je ispričala svoju dosadašnju sudbinu i borbu. Osetio je kako mu se stvara grč u stomaku od pomisli kroz kakve tuge je ova divna žena prošla. I on je njoj ispričao svašta o sebi. Imali su dosta sličnosti, odakle se stvorio utisak da se nisu sreli slučajno.
Nastaviće se...
