Svet je prirodno uređen kao mesto gde postoji sve potrebno životu. Onda su ljudi izmislili moć i novac, prirodne sposobnosti zamenili veštačkim i danas je gurnuto u stranu sve što najviše vredi, od početka. Planeta pripada svima ali svetom putuju samo oni koji imaju novca za to, kao što i svako ima dar u sebi, ali ga ne može iskoristiti bez novca, ugledne veze ili lude sreće.
Kiša je padala dok je Ognjen radio u svojoj radionici, kolekciju šolja za kafu, bokale i poslužavnike. Za koji dan i vreme će se prolepšati, pa će ponovo moći sedeti na krovu zgrade i sve to ulepšavati crtežima. Malo su mu misli bile skrenute prema stanarima zgrade i onome što mu se nije i što jeste svidelo. Davno je obećao sebi da više neće misliti o ljudskim osobinama jer je to uludo trošenje energije, ali s vremena na vreme nije mogao pobediti sebe. Srbija je pregrmela mnogo toga u poslednjih trideset godina ali neke osobine, neke strahote nisu ni promenjene niti ublažene. Dve porodice iz prizemlja, dva bračna para, zavađeni su oko toga čija se kćerka "bolje" udala i čije je zet bolji ili gori. Dve porodice iznad njih posvađani su zbog dečijih svađa, onaj na trećem spratu je muzičar i ne zanima ga da li beba u stanu pored njegovog može spavati od njegove svirke koja krši kućni red, dok se na četvrtom žale na ženu koja ima psa i dve mačke, bez obzira što životinje nisu uneredile nijedan stepenik ni hodnik, ni dvorište ispred zgrade. Mlade majke su posvađane oko nekih gluposti oko ručkova i tračeva, na predsednika stanara svi su ljuti šta god je rekao, predložio...Nikakvo čudo što se nisu dogovorili oko uređenja krova i što je Ognjen dobio prostor. Jedva su se složili da plaćaju ženu koja će čistiti zgradu. Kada su na jednom sastanku odlučili da to rade stanarke, nijedna nije ozbiljno shvatila svoju dužnost.
Petar i Sanja bili su iskreni u svakoj priči sa njim i priznali su mu da ga uglavnom komšije ogovaraju ali da je u pitanju čista ljubomora. Uradio je nešto lepo što oni nisu mogli ni za nekoliko godina. Gledao je svoja posla veoma uspešno dok je to njima bilo najteže. Ognjenu to nije smetalo, već odavno ne vodi računa šta misle drugi. Bio je opkoljen onima koji misle da je lud jer otvara grnčariju i rizikuje, onima koji bi da ga žene i nalaze devojke, koji su mu davali savete i verovali da je čudak, itd. Sada je i kiša bila lepa u njegovim očima, ništa mu nije smetalo kao nekada. Čovek misli da je niže biće samo dok sluša tuđa omalovažavanja. Kada ih "ugasi", čuje sebe i dolaze mu drugi dani i drugi ljudi. Prva devojka koju je voleo, pre petnaest godina, želela je da on bude intelektualac sa diplomom ili ništa od "ljubavi". Druga se pojavila pre sedam godina i nije razumela zašto nikada nije bučan, zašto nikada ne naručuje alkohol ako ga ona pije, i želela je život u centru grada.
Nakon najvećih poraza, prestao je razmišljati o svakoj temi koja načinje reč "sudbina" ili "sreća", predao je život u božije ruke jer je sreo prijatelja koji se na taj način promenio iz korena. Nije mu trebalo mnogo da shvati koliko je vredan i ako nije porodičan, ako još nema potomke, mnogo je čitao i učio. Sada je voleo da eksperimentiše, da usrećuje druge koji to zaslužuju ili trebaju pomoć. Postao je posmatrač gomile ljude, hipnotisane mase koja se takmiči jedni sa drugima i sami sa sobom. Gledao je porodice koje se raspadaju jer im nikada nije bilo dosta materijalne moći, jer nisu verovali jedni drugome ni u nešto više, jer nisu ulazili u brak iz ljubavi. Mnogi su živeli onako kako im je rečeno, po pravilu. Razboljevali su se jer nisu pomogli sebi. Mrzeli su sva godišnja doba i nisu primećivali ništa lepo.
A kiša je toliko lepo padala ovog popodneva. Jedva je čakao da odnese poklon novim prijateljima. Petar i Sanja su predivna deca koja će biti spremna za svaku oluju koju svet nudi jer su imali od koga da uče. Plavokosi blizanci sa kafenim očima i visokim mršavim telom, sa osmehom deteta i odraslog čoveka, bili su njegovo otkriće, koliko se i od mladih može naučiti.
Uveče je kiša prestala i on je poželeo da prespava na krovu kućice. Te večeri je nestalo struje, pa je pozvao Petra i Sanju da sede kod njega gore. Upalio je sveće u raznim bojama i pustio tihu muziku sa laptopa. Bili su mu zahvalni što im je pomogao da oteraju dosadu. Spremali su se te večeri da izađu, ali Sanja se nije mogla našminkati i doterati naspram svetlosti sveće, pa su je zbog toga zadirkivali. Svetlo i smeh su dopirali sa krova zgrade dok su oni dole doneli zaključak da su možda drogirani ili je Ognjen u sekti pa navraća onu naivnu decu bez roditelja. Pridružili su im se Zagorka i predsednik stanarske zajednice, Blagoje, fini čovek njenih godina, koji joj je bio najbolji prijatelj među susedima. Živeo je sam od kada je ostao bez supruge pre nekoliko godina, deca nisu bila u državi. Znali su da ih drugi zadirkuju kako se previše druže,ali dovoljno su omudrali kako bi im to bilo samo smešno. Nisu mogli skuvati kafu, ali su sedeli sa Ognjenom i decom, diveći se lepoti ove večeri, kada i ono što vas čini nervoznim, poput nestanka struje, možete iskoristiti na lepši način.
Nastavak sledi...
Коментари
Постави коментар