Sećanja

Sećaš li se onih godina, "Đžoni B." kada si bio najslađi i najluđi dečko, kada ti niko nije mogao ni sličan biti? Kada ti je osmeh bio nevin a srce neiskvareno, jer nisi znao da moraš steći mnogo mudrosti umesto gajiti cinizam. Godinama, cinizam i gorčina su te ispunjavali jer čovek koji ne veruje u dobro, ne može dobro ni pružiti. Sećaš li se koliko je tvoja reč derana bila uticajna i koliko je nasmejanih lica bilo zbog tebe? Vrati se unazad, "Đžoni", da bi se setio sebe. Jer tamo leži ključ za sve odgovore. Tvoj Godo kojeg si čekao, možda te je potražio a ti si ga oterao.

Jednom je neko rekao da si visok i plav, zelenih očiju i ja sam verovala. Kada sam ugledala totalnu suprotnost, nije smetalo, ja sam te volela.

Jednom je meni pamet rekla da si normalan, rekao si da nisi i ja sam poverovala, nije smetalo, jer sam volela.

Jednom sam bila sigurna da nisi kreten, rekao si da jesi i ja sam odmah poverovala, ali sam te volela, opet.

Jednom si rekao da sam lepa i verovala sam da tebi jesam. Jednom si rekao da misliš o mojoj gornjoj usni i poljupcima, verovala sam i smetalo je što previše pričaš jer ne činiš ništa.

Jednom sam verovala da si moj heroj, videla sam da si kukavica , i smetalo je, ali sam te volela.

Jednom sam, a posle i mnogo puta rekla da te volim.

Nije ti smetalo ali nisi verovao, da čak i tebe neko voli.