Svetlo sa krova zgrade ( Četvrti deo)

Maštala je da ode sama od sebe jer ni sa sobom nije uspela da se dogovori. Da li su joj dosadili ljudi ili mane koje nije uspela prevazići? Da li je bila okružena idiotima ili je možda baš ona baksuz? Možda je želela čarobna vrata kroz koja prolazi u drugi svet, možda joj fali malo ludila u glavi.

Došla je kao podstanar na potkrovlju stare zgrade, tačnije, imala je na raspolaganju dnevni boaravak sa kuhinjom i kupatilo. Ostale dve sobe bile su zaključane. Ponela je sa sobom dve putne torbe i umorno lice. Prošlost je izbrisana, danas je osvanuo novi dan u novom životu. Znala da je nema ništa i da je prvi put sasvim svoja. Sara je imala trideset pet godina, diplomu iz srednje škole, dokument o razvodu braka koji je mogao biti sve što nije želela. Na pragu tridesete, u selu gde je živela, bilo je strašno ako si neudata, pa je umesto slobode, pala na čari jednog seoskog učitelja, koji je zaista izgledao kao san svake devojke. Prva godina braka bila je mirna, protekla u zaljubljenosti, mirnom bračnom životu, dok je jedina briga bila da li da prave kuću u selu ili će on dobiti posao u nekom gradu. Problem je bio taj što je menjao učiteljicu koja je na porodiljskom i živi u selu, tako da je ta  očigledno imala prednost. Ali kako je škola osmogodišnja, nadao se da će moći da predaje neki drugi predmet. Međutim, Sara je dobila ponudu za dobro plaćen posao, u proizvodnji slatkiša, dvadesetak kilometara od sela, i to baš kad su njenom suprugu saopštili da više nema radnog mesta za njega. Ućiteljica se vratila i on je morao da ide iz škole. U gradu je predavao privatne časove engleskog i održavao kurseve u školama za odrasle. Život je mogao biti miran sa finansijske strane, Sara je bila skromna i zadovoljna, ali njemu je počelo smetati sve. Nije imao stalni posao, nisu bili na putu da postanu roditelji ni posle godinu i po dana braka, a nisu imali ni svoj stan ili kuću. Predlagao je da se vrate kod njegovih roditelja, jer se sestra udala i oni su ostali sami na imanju u Vojvodini. Sara nije imala problem ni sa tim predlogom, jer je volela njegove roditelje, a sviđalo joj se selo sa vinogradima i plodnim njivama, njihova dugačka, prizemna kuća, sa velikim sobama gde je bilo mesta za sve. Pretpostavljala je da će se to jednog dana desiti, tako da ga je podržala u ideji za povratak. I desilo se da je život bio divan, lepši nego ikada do tada. Ispunili su ih poslovi u vinogradu, mnogo toga su naučili u vezi poljoprivrede, Sara je uzgajala ruže po dvorištu, preuzela na sebe mnoge ženske poslove. Prošla je još jedna godina, a od potomstva ništa. Išli su na preglede, ispostavilo se da ona jako teško može zatrudneti. Ceo svet se srušio, sramota, potištenost...Njegovi roditelji nisu hteli da priznaju koliko im sve to smeta, ali Sara je osetila da postaje smetnja. Polako se pripremala da ga napusti. On se nije složio sa  tim, ali vremenom postojala je otuđenost, više njihov odnos nije mogao biti isti, kao i uopšteno život u kući. Dani su proticali napeto. Sve dok jednog dana, njen muž nije saopštio jezivu istinu koja je i nju ujedno oslobodila braka, u kojem više nije bila srećna. Priznao je da je u trenucima slabosti vodio ljubav sa nekom devojkom iz sela i da je ta zatrudnela. Poželela mu je sreću i pozdravila se sa svima...Posramljena i srećna u isto vreme, jer je shvatala da je ova ljubav ipak prošla, vratila se u onu istu fabriku i počela ponovo da radi, ovaj put samo za sebe. Kući je odlazila ponekad, oba brata su već imali porodice, dok se na nju posmatralo sa žaljenjem i pomalo besom. Nije shvatala roditelje, niti ih je pitala šta je to ona trebala da uradi. Naravno, očekivali su da se ubrzo uda za nekog drugog i ne gubi vreme. Za nju je to bilo nepoželjno posle neuspelog trogodišnjeg braka. Ostala je pri tome da živi za sebe, stekla je nekoliko dobrih prijatelja sa kojima se družila, i to je trenutno bilo dovoljno. Ali nakon dve godine, fabrika slatkiša je počela da gubi na prometu, dok nisu morali da otpuste sve radnike osim onih koji su tu bili od otvaranja. Sara je bila pomalo u panici, imala je tu jednu platu dok se ne snađe dalje. Javljala se na mnoge oglase za posao i nigde je nisu zvali da počne da radi. Trenutno je imala samo jedno rešenje, javila se u agenciju za čišćenje. Bio je to opuštajući posao i nije joj bilo mrsko da čisti kancelarije, lokale ili neke bogataške kuće..Tako se desilo da je morala promeniti stan, kako ne bi putovala do agencije. 

Bila je ljubazno dočekana od predsednika stanara, dobila je ključ od njega i sve informacije u vezi stana. Mnogo joj se svidelo mesto ispod samog krova zgrade, a naročito uzbuđenje donelo je saznanje da na krovu ponekad stanuje i radi jedan grnčar. Sara je izrazila želju da vidi taj uređeni krov, jer je bašte na krovovima viđala uglavnom na fotografijama preko interneta. Dobri čovek je odgovorio da će je upoznati sa Ognjenom ili će je odvesti gore i dok Ognjen nije tu. Bila je zahvalna Bogu na novim uslovima života, ipak ju je promena dovela na zanimljivo mesto. Osetila je dobrodošlicu i toplinu, radost...Prvo jutro u ovoj zgradi donelo je susret sa Ognjenom. Sreli su se na stepenicama, radoznalo gledajući jedno u drugo. Njemu nije bilo jasno da li je ona novi stanar ili nečiji gost, a ona se pitala u sebi da li je on taj sa krova zgrade. Nisu se javili , prošli su jedno pored drugoga nemo, dok su oboje priznali da je ovo prijatan susret....

Nastavak sledi...