Životinju je Bog stvorio da bi svaki čovek dobio priliku da upozna bezazleno prijateljstvo. Da shvati koliko je lepo brinuti o nekome bezuslovno, a taj neko će uzvratiti mnogo ljubavi. Oni nemaju inteligenciju kao mi, imaju toplinu i dobrotu koja nam je potrebna. Mi nemamo toliko bezazlenosti, dok su oni sasvim bezazleni. Duhovno se sa njima dopunjujemo, razumemo se, shvatamo lepotu prijateljstva svih živih bića. Mi smo u njihovim očima kao bogovi, ali oni nas umeju savršeno proceniti i shvatiti kakvi smo iznutra. Voleti životinju i pružati joj dobrotu, odlika je dobrog čoveka koji ne zna biti sebičan i okrutan.
Lepota prirode jeste upozorenje da postoji Tvorac i da ništa nije samo od sebe nastalo. Ne može lepota cveta biti sama od sebe takva kakva jeste, ne može mirisati priroda sama od sebe, niti pahulja, koja se istopi za sekundu, imati savršen oblik, simetrije kakve samo mogu biti nečije delo.
Postanak leptira, kada gusenica koju niko ne voli ni videti, prelazi u svoj konačni, prelepi oblik, dostiže vrhunac razvoja i lepote. Ta lepota je izašla iz prelaznog dela, iz čaure, u kojoj se krio put do cilja, poput zasađenog semena koje će izrasti iz zemlje. Leptir je veseo, prekrasan i svi ga vole. Tvorac je stvorio iz gusenice leptira, da bi pokazao razvoj svakog od nas koji možemo doživeti ako se upustimo u taj put.
Sve je podređeno čoveku koji ne bi trebao ništa zloupotrebiti. Čovek je i sam postao kreator i umetnik, da bi time dokazao poreklo od svog Tvorca. Svet je podeljen na ljude koji su ovoga svesni i koji ne vide ništa dalje od tame. Mi smo tu da budemo svetlo u tami.
