Koliko vredi sloboda?

Može biti besplatna kada je izaberemo na vreme. Skupa kada previše razmišljamo šta bismo trebali da uradimo, pa je ugrozimo i potom je želimo natrag. Kada shvatimo da sebe najbolje poznajemo. 

Hladnoća u plućima ako nema slobode.

Toplina kada se opušteno diše. 

Deo nas umire kada je izgubimo, sve oživljava kada je imamo. 

Vezivanje iz ljubavi prema nečemu ili nekome nije gubitak slobode. To je sreća. Gubitak je kada padamo pod uticaj. Niko nas ne može poznavati tako dobro kao što mi poznajemo sebe. Niko ne može da zna šta zaista možemo a šta ne. 

Sloboda kako se oblačimo, šta radimo, čime se bavimo, šta izgovaramo, šta volimo, šta hoćemo, šta nećemo. Najveća prednost i preduslov za sve. Ili si slobodan ili nisi.

https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Slični se ipak privlače

Možda nije tačna  priča da se suprotnosti privlače. 

To može biti samo ako su suprotnosti spolja, tj. ako neko od to dvoje ne izražava sebe dovoljno. Slični ljudi mogu davati utisak suprotnosti  a da su iznutra potpuno slični. Pimer: On voli da konzumira alkohol i cigarete, probao je i neku vrstu droge u mladosti, ona je neko ko nikada nije probao ništa od toga. Međutim, oni imaju sasvim iste ili slične poglede na život, iste hobije, iste navike, isto ponašanje u društvu. I mnogo raznih sitnica ih spaja. Za okolinu to dvoje biće suprotnosti koje se privlače jer je to samo za prvi, spoljašnji utisak. Istina je da su oni srodne duše itekako.

Potpuno različite osobe ne mogu imati ni srećnu vezu ni dugo prijateljstvo. Jer je suprotnost nešto što ne može spojiti dvoje ljudi. Osoba koja voli životinje, teško da može biti sa nekim ko ih mrzi. Isto tako, devojka koja sluša stranu pop muziku i čita knjige, ne može doživeti da je privuče muškarac koji je vezan za narodnu, kafansku muziku, uz koju pada u trans i razbija čaše. Isto tako, njemu može biti odbojna žena koja će želeti da ode u pozorište i na književno veče. 

Suprotnost naizgled, nisu suprotnosti. Sličan se sličnom raduje, tu izreku smo mnogo puta čuli u životu. Svaka suprotnost, i ako je na početku privlačna, za kratko vreme će prestati to da bude.  https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Raspad ljušture čovekove

Raspadne se i živ čovek. Zanimljivo je da to bude i dok niko ne vidi. Dok sluša kako stotine komadića zvecka kao da se razbila skupocena figura u nekom dvorcu, ne zna za druge zvuke. Jer zvuk raspadanja iznutra je najglasniji. A spolja čuje se zvuk njegovog smeha. Jer, tako treba. Šta, u stvari, trebamo? Šta je istina?

Pribegavamo religiji, okrećemo se raznim vrstama ućenja, slušamo i pokušavamo - dok se raspadamo. I niko ne vidi sve dok se ne sastavimo iznova. I nije važno šta drugi vide, zaista nije. Ali je važno šta prenesemo na druge. Da li smo na nekoga preneli delić tegobe dok nestajemo, dok sebi ličimo na senku, jesmo li zagadili one sa kojima je sve u redu?

Šta smo sebi, šta drugima? Šta je obris u ogledalu? Iskupljamo komadiće jer ne znamo šta bi drugo, prekrivamo podočnjake, krijemo se, izlazimo iz kuće dok će uvek neko očekivati da se smeškamo. Možemo li nekako znati kako sprečiti tamne dane zlo što donosi, kako učiniti nepostojećim ono što nazivaju sudbinom? Dok spada ljuštura, oklop koji nismo mi, izvire život, izvire pravi lik, ono što jeste. Raspadne se živ čovek da bi video ko je i da bi živeo. https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Ništa jače od...

 

Ništa jako kao želja za ljubavlju koja se čini nedostižnom.

Ništa jače od ljubavi koja je bar na jedan dan ispunjena.

Ništa jače od osećaja lepote kada je proleće tu, ni lepše topline kada se u sivilu novembra posmatra sunčan dan.

Ništa jače od želje za promenom i od  energije kada se promena desila i dobra je.

Kada ne ostajemo u pitanju i krenemo u rešenje.

Ništa jače od koraka koji je od teškog postao lagan.

https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Pomračenje sunca iz mog ugla

 Oktobar je, dvadeset peti, divan dan, sunčan, lepši ne može biti u to doba godine. U mojoj bašti sve se žuti od lišća koje pada oko klupe na kojoj sedim, u miru i tišini. Dopisujem se sa drugaricom oko utisaka u vezi Sajma knjiga dva dana ranije i hvalim se kako sam došla do trenutka da čitam ono što sam kupila. Opisujem joj knjigu "Rukopis otkriven u Akri", fascinirana Koeljom koji moj um odvede na puteve lepote gde sve ima smisla. 

Još nekome sam napisala citat iz knjige, da bi i on pročitao nešto lepo u svojoj sumornoj svakodnevnici. Primetila sam da je malo svežije nego trenutak ranije, odjednom je  oblačno, kao da će se vreme promeniti. Premestila sam klupu tamo gde je manje duvao sveži vetrić. Ubrzo je i to prošlo, sunce je ponovo jako grejalo, da je meni opet bila potrebna hladovina. 

Predveče sam saznala da je u to doba bilo pomračenje sunca i da su ljudi čekali te minute, da bi posmatrali sunce i snimali. Malo mi je bilo krivo što mi je promaklo ali sam se smejala samoj  sebi. Bile su mi važne moje lepe sitnice, moji utisci lepih stvari, moja hvala nečijem pisanu delu. Nisam podigla glavu ka nebu jer nisam očekivala ništa specijalno. A možda je lepši onaj spontani osećaj događaja, sveži povetarac, oblačno, sunce, toplo, hladno, toplo.Osetiti a ne videti...

"Doći će trenutak kada će svi teški trenuci postati samo deo priče koju će pripovedati, ponosni, onima koji budu hteli da je slušaju. I svi će ih slušati uz poštovanje i naučiti tri važne stvari:

Da strpljivo sačekaju pravi trenutak za delanje.

Da budu mudri i ne dozvole sledećoj prilici da propadne.

I da budu ponosni na svoje ožiljke.  https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Imati sebe

 Kažu : "Budi dobra!" Ali, ne savetuju za koga.  Zato, biću sebi najbolja. I naravno, nikome to neće smetati ko razume šta znači imati sebe. To je ujedno i poštovanje drugih. Kada imaš sebe u rukama, ne interesuje te tuđi život. 

Setila sam se kuda ću onda kada nikoga nije bilo da mi to kaže. I čula sam svoj glas u glavi kada su drugi konačno o meni zaćutali. 

Setih se, ja sam pisac, ja sam stvaralac, dajem najbolje od sebe i ne očekujem ništa. Moje stvaranje jeste radost, čista i jednostavna, bez vezivanja i ambicija. 

Ja mora da sam Ljubav jer sam se opredelila da pišem za Ljubav. Moje srce je zadovoljno jer sam se izborila za njegov izbor.

Read More

Skidač farbe za kosu - i to sasvim!

 Odstranjivač farbe sa kose COLOR PEEL PROSALON - 100g x 2kom.

Proizvod za potpuno uklanjanje boje sa farbane kose. Čuva prirodni pigment kose. Može se koristiti za korekciju ili dekolorizaciju. Neposredno nakon tretmana kosa se može ponovi farbati. Neće da šteti kosi jer ne sadrži amonijak. Preparat se rastvara u razmeri 1:1. Jedan set je dovoljan za tretman kose srednje dužine.

http://www.kozmo.rs/odstranjivac-farbe-sa-kose-color-peel-prosalon-100g-x-2kom?tracking=62ca944991819 

Pre deset godina, uporno sam se farbala u crveno i ako sam znala da ću je se teško otarasiti kada poželim neku drugu boju. Crveno je bila i prva boja u koju sam se ofarbala u sedamnaestoj godini, pa sam je koristila vrlo često, i u dvadesetim i tridesetim. Odlična je i daje samopouzdanje, kao da sam  sela na tron! Tako sam se osećala. Ali žensko se zasiti jednog izgleda i hoće iznova nešto drugo, zavisno od raspoloženja i životne situacije. Sećam se, skidač farbe sam koristila prvi put u životu, za sada  i jedini. Skinula sam crvenu i ofarbala se u čokoladnu, da bih tako lakše povratila svoju prirodnu smeđu. Kada sam pričala nekim ženama, nisu mi verovale da to može bez frizera. Naravno da može. Sada sam se toga setila kada sam videla ovaj odstranjivač farbe, koji je sigurno još bolji i kvalitetniji od onoga koji sam ja upotrebila. Nema rizika, nema oštećenja kose. Uzmite ovaj mali problem u svoje ruke. 

Možda bi vam poneki frizer pametovao šta bi trebalo uraditi, ali možete upotrebiti lakši put - iskoristiti proizvod. Mnogo je lakše nego što možda mislite. 

Read More

Knjige su za celu godinu

 

Oktobar je i konačno Sajam knjiga u Beogradu, nakon dve godine pauze. Kao  i uvek, dok traje taj veličanstveni događaj, govoriće se o knjigama, autorima, kako domaćim tako i stranim, mediji će izveštavati o hiljadama posetilaca... I naravno, to je jedina sedmica u godini kada je knjiga u žiži interesovanja. 

Ne znam kod drugih naroda, ali znam da je kod nas i dalje čitanje knjige nešto što mnogi u širokom krugu izbegavaju. Uglavnom je to nešto za štrebere, dosadnjakoviće, povučene, lude i čudne.Znam da je tako u provinciji, jer živim u manjem gradu. Znam da se knjige nazivaju "knjižurinama" i da ljudi koji uživaju u čitanju, uglavnom nailaze na primitivna pitanja, poput: "Kako imaš vremena"?  "Kako ti ne dosade te knjige"?"I ti bacaš pare na to?" Starije gospođe oduševiće se kada čuju da čitamo ljubavne romane, dok je sve ostalo "nepotrebno i ludačko".

Međutim, kada je u pitanju čitanje dnevne štampe, prelistavanja tuđih profila, to nije ni gubljenje vremena niti dosadno. Mnogi smatraju da je moderno i kul, u skladu sa vremenom, biti prost. Srbija je i dalje ispunjena "kulturom"  razbijanja čaša uz hitove od pre pola veka ili uz one patetične balade, nove hitove koje bivaju zabOravljeni za nekoliko meseci, dok ne stigne nešto sasvim slično. Tačno tako, knjiga i film, kvalitetna muzika, zamenjeni su prostatlukom koji je posejan devedesetih godina. Zaostalost i površnost...

I bez obzira na sve, gde je tama, tu je i svetlo. Ima nas, nismo izumrli, uporni smo. Pun je internet kreativnih ljudi, kvalitet postoji, samo se ne potuca po medijima. Nema veze, jednom će se gadosti i prostatluci obrušiti sami u sebe. Predugo traju ali nisu večni.

Knjige su za celu godinu, za ceo život zadovoljstvo, ne samo za oktobar.

https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Šta je iluzija, šta je stvarnost?

Vrlo često pomislim da je sve laž i da ne postoji ništa, da se učinim i sama sebi. Možda i ja ne postojim.

Potreba za samoćom javi se onda kada drugi traže ili očekuju previše, nameću priče i savete, dok ne primećuju sami sebe i svoje praznine. Kada buka pređe granice i prisustvo okoline izgubi svaku svrhu. Ima dana kada je svega previše. U samoći, čini mi se, sve postoji. I misao i dah, i planovi i želje, pauza i želja za nastavkom. 

Program za ljude, koji govori da smo pripadnici određenih vera, jeste program iluzije i varke. Svi pripadamo Jednom i duhovno ne možemo biti podeljeni.

Program da  nam treba samo ono što moramo i da nam ne treba ništa za sreću, sve je nametnuta iluzija. Ne postoji moranje, samo nepostojeće pravilo iz glave u glavu. 

Nema ničega osim onoga što uradimo iz srca.

Read More

Priča jedne duše - sve je igra

Šta se to desilo nekada davno?

Poželeli smo da živimo u telesnom obliku. Razlog je planeta koja je najlepša i najbogatija u Svemiru. Bilo nam je dosadno. Mi ne osećamo ništa osim ljubavi i radosti postojanja. Gradili smo raj za rajem, razne svetove. Onda smo primetili Nju - Zemlju. Tvorac je ovaj put prevazišao i sebe. Rešili smo da od tog tla napravimo sebi tela i uskočimo u njih. Da budemo materijalna bića sa svim iskustvima, da pijemo vodu, jedemo svo to prekrasno voće, da osetimo još jednu vrstu ljubavi - telesnu. Dobili smo upozorenje od Tvorca da ćemo u tim figurama doživeti ono za šta nismo znali da postoji. Ali nije nam zabranio jer nas je stvorio kao slobodna bića. I tako je nastao svet pun patnje. Od tada naša misija jeste pobeda svetla, preobražaj tame u svetlo.

Šta ste prvo učinili, pre nego što ste prisvojili Zemlju?

Uništili smo dinosauruse i zmajeve. Ta bića su postojala i nismo se u ljudskim telima mogli nastaniti dok njih ne uništimo. I u životinjama su nastanjene duše, vrsta drugačija od nas, energije koje su izabrale da se rađaju u drugom obliku. Sklopili smo sa njima dogovor i uništili sve opasne zveri. Ali kada nas je prevario ljudski um koji smo potcenili, ono što ljudi zovu Ego, desilo se i da su životinje postale neprijatelji sebi i ljudima. Pojavila se tamna materija na koju nas je Tvorac upozorio. I od tada, rađamo se iz života u život na Zemlji, kako bi pobedili tamu Ega, a da bi je pobedili moramo prvo zaboraviti da smo svetlosna bića. Buđenje je onda kada se čovek seti da je svetlosno biće u zemaljskom telu. I to je pobeda. Kao i svaka pobeda dobra nad lošim. Malobrojni su izabrani da se rode bez Ega, od njih je Isus najpoznatiji. Svojom voljom je pristao na raspeće kako bi dokazao moć vere i da će onaj unutar njega oživeti telo.

 Postoji li Pakao i Raj?

Svet sačinjen od čiste energije jeste Raj. Pakao je kada materijalni um pobeđuje dušu dok ona spava. Ali u svakom materijalnom životu kad tad počinju da se dešavaju stvari koje teraju na buđenje. Pakao je kada se duša dobrovoljno rodi da bi otplatila greške iz prošlog života, da bi došlo do ravnoteže u Univerzumu. Ali Pakao koji je opisan u nekim religijama, kao i te tamne sile sa oblikom i razumom, đavo, demoni, to ne postoji. Sve je samo manifestacija Ega koji caruje Zemljom. Naša volja da se rodimo u fizičkim telima i prizemimo se u ljudske emocije, naša volja da kreiramo čoveka, to je silazak iz Raja, ono što se u religijama govori kao i o padu iz Raja.

Znači, sve je igra?

Sve je igra, ovaj svet je manifestacija nefizičkog, predstava, dogovor, potrebno iskustvo. Zato vas Isus uči da budete kao deca i ne brinete. Zato je Budina Nirvana put do svoje unutrašnje istine. Svako ima deo Oca u sebi. Ako budete bezbrižni i osetite radost postojanja, duša će se probuditi i neometano odraditi svoj plan a to je ono što se zove sudbina ljudska. A to je ono najteže, ljudski um bi stalno da se plaši i da ima molitvu bez vere, religije koje ne razume.

Šta je sa lošim ljudima?

Spavači. U njima caruje prolazni, fizički um, ono što je prividno, što smo kreirali, pa nas je prevarilo. U svakom lošem čoveku duša spava i ne budi se jer je on previše na niskim vibracijama. Umesto što se borite protiv njih, shvatite da je sve iluzija i da je unutar tog tela svetlosno biće koje nije uspelo doći do izražaja. Svojim lepim mislima, možete ga probuditi. Šta mislite, na šta se odnosi učenje ko tebe kamenom ti njega hlebom? Shvatate li zašto je to rečeno ?

Podelili ste se, svako na dva dela? Twin Flames?

Morali smo, radi postojanja dve vrste ljudi, da bi se sami razmnožavali. Svako od nas podelio se na muško i žensko, na Adama i Evu. Problem za Ego je nastao što ne prihvata različitosti. Ženska strana je povukla energiju iz Raja, muška energiju Zemlje. Tako da pri susretu sa samim sobom u drugom telu, čovek ne može da se obuzda. Žena hoće odmah Kući tako što žuri da se poveže sa drugim sobom, ali muškarac je u tamnoj energija i plaši se da će ga svetlo progutati.

Šta je rešenje?

Na to ne postoji jedan odgovor, jer svako je za sebe jedinstven. Samo vam možemo poručiti da treba ići putem intuicije i putem srca. Obratite se unutrašnjem biću u tom telu, jer tako ga budite. Setite se da je iza svega svetlo koje čeka svoj trenutak. I ti, koji postavljaš ova pitanja, i ti si svetlo, na putu da se setiš sebe.

Knjiga koja nosi tajnu kako da se setimo sebe👇👇

https://www.facebook.com/maj1823/

Read More

Avgust - septembar

Druga polovina avgusta uglavnom podseća i na kraj i na početak nečega...Odjednom shvatimo da je vreme "proletelo", jer kao da je juče bio maj i "eto nam zime". Kao da kiša spere i proleće i leto i sve misli, pa nastupi tišina. Neka barem donese predah... I nešto novo...

Lično mislim da je septembar na neki način početak u godini a ne januar. I da će mi jesen biti bogata a zima "topla" ako donesem odluke koje želim i započnem što sam nekada htela. Jer ti "zlatni" dani toliko su prijatni da mozak i srce konačno mogu biti u ravnoteži. Kao da nam daju šansu i snagu, spokoj koji postoji samo u septembru i oktobru. Makar se ogradila od celoga sveta i postala namćor, makar učila nešto novo i prikovala se za stolicu, bolje i tako nego gledati žuto lišće i misliti kako se bliži zima. Jesen je za planove, ciljeve, ispunjenje...Sedativ koji priroda daruje i time nas podstiče da se setimo šta smo to želeli a konačno je stiglo na red. Svako svojim zlatnim putem.

Read More

Najnovija iz naučne fantastike

 Knjiga koja je naučna fantastika sa dušom

Vodi vas kroz vremensko putovanje ali sa višom svrhom. 

Motiviše vas da razmislite koliko je čovečanstvo  u zabludi verujući da ovaj svet mora imati svoj kraj na stradajući način.

Bićete u velikoj prednosti ako pročitate knjigu koja će vam obasjati dušu.

Ja nudim deo svoje duše koji će i u vama probuditi uspavane instikte.

Shvatićete da će u "zadnjim vremenima" svoje ruke umešati sila koja je sve stvorila.

Alisa i Damjan žive u savršenom svetu, 2060. i sve je dobro zahvaljujući ruci koja je sve i započela.

Koliko puta ste poverovali da se ipak sve kreće skalom nabolje i da svet nikako ne može biti gori već bolji?

Krenite za mnom u novu nadu. 

https://www.facebook.com/maj1823

 

 

 

 

Read More

Višak misli

 

Takva je noć...Mnogo puta sam u ranu zoru sebi rekla: "Samo kad svanu!" Šta će mi sve proleteti kroz misli a da ništa pametno ni korisno od toga nemam, to ne bi čarobnjak odmrsio. Da bar mogu pomoći, menjati svet...Ništa osim da se nerviram. Setim se napuštenih životinja u noćima nevremena, mraza, snega, oluje...Onda izustim božije ime i setim se molitve, da ne bude spominjanje Imena uzalud. Setim se ljudi koji ispaštaju u ratu a meni je najveći stres hoće li mi doći kontrola na radno mesto. Srušeni gradovi i zapaljene kuće Ukrajine, dok se mi ovde pitamo hoće li nestašica šećera i mleka potarajati. Nerviram se što nema struje, treba skuvati kafu, napuniti telefon, neko je rekao glupost od koje se stresiram...sve ludo do luđeg. A sadašnji trenutak je postojanje koje doziva da se ogradim  od sebe, u cilju da budem normalnija, živa... I onda, kao slučajno izađe u pretrazi film koji upravo sve ovo govori. Teško je upotrebiti savet i doterati sebe ovako, ali naiđu dani kada moraš, i to je to.

       

                                      

Read More