JUČE 13
"Dragi dnevniče, ja volim tu osobu i ne znam šta mi je. Meni srce ubrzano radi dok slušam kako
priča. Hoću li nekoga voleti kao njega? "
"Juče sam osetila da ga još više volim. Ovo nije moguće...nikome ne smem reći. Skakutala sam od
sreće... dok sam ga slušala kako priča..."
" Možda ću mu jednom i reći..."
"Ali, zašto ga ovoliko volim? Može li se u trinaestoj osetiti velika ljubav?"
"On je moja radost. Menjala bih ceo svet za njega."
....14
" Dragi dnevniče, četrnaesti rođendan mi je. Nesrećna sam, a nikome reći ne smem. Svake noći
jastuk mi je natopljen suzama. Naučila sam molitvu, da bih se molila za njegov život. Ne znam gde
je...samo želim da je živ. Kakvo je zlo ušlo u ljude? Do juče je sve bilo lepo. Nedostaje mi...Može
li se umreti od tuge?"
"Žao mi je što mu nikada nisam rekla da ga beskrajno volim."
" Sve će ovo jednom proći. I ja ću ga pronaći. Gde god bila i šta god radila, ja ću ga pronaći."
"Juče sam ozbiljno osetila kao da ću umreti. Ja njegovo ime vidim i u laticama ruže."
"Niko ne zna šta mi je."
"Stalno mi je u glavi pesma koju on voli..."
...17
" Čujem danas, zlo se završilo... Nisam zaboravila jedno ime...Još ga krijem u sebi. "
"Nisam više dete, ali osećam neki nemir. Nešto me izjeda. Obećanje dato sebi."
" Istina, to je glupost. Ne mogu ga nikada pronaći. Mostovi između nas zauvek su srušeni. Dva smo
sveta i sve je gorčina."
" A gde li je? Osećam da je živ."
"Sećam se pesme koju je voleo...Uz istu pesmu ja sam mnogo puta plakala..."
...32
" Život me dobro išibao. Od onih godina zla, samo za muku znam. Ali nešto mi se desilo danas...
Čudno, skoro neverovatno. Mislim da sam saznala nešto....o njemu. Ne znam kako je ovo moguće...
Pomislih da je greška, možda mi se čini. Dok sam sumnjala, negde sam čula onu pesmu... Sve ove godine podsećala me na njega..."
"Jeste, on je! Bog postoji! Čuo je moje molitve u onim noćima, kada mi je jastuk bio natopljen suzama...Prve moja reakcija bila je "živ je!"
" Ne, ovo je glupo! Postidela sam se sama sebe. Volela sam ja tu osobu, najviše na svetu, ne poričem. Danas je danas, juče je prošlost. Nemam više trinaest. Neću da mislim o njemu."
"Neću ga tražiti, stid me je."
...36
"Posvetila sam se nečemu što se zove spoznaja sebe. "
"Ja sam pisac koji pokušava drugima preneti nešto lepo i duhovno, a ne znam sebe do kraja.
Nešto mi smeta. Kao da me guši, kao da mi je odelo tesno i svakog momenta ću eksplodirati."
"Čitam Robina Šarmu, dosta pomaže. Prvi put u životu osetila sam radost u srcu, i to bez razloga, niotkuda. Možda će mi doći ona spoznaja, koju tražim godinama. On tvrdi da će nam se otvoriti naša unutrašnjost, ako pokucamo na ta vrata."
" Mislim da znam šta je u pitanju... Šta me guši... Jedno ime, već dvadeset četiri godine, zagonetno čuči u ćošku moje duše. Vrlo često znalo je da bljesne ispred očiju."
"Pronašla sam ga! Uplašila sam se da to možda neću preživeti, lik da mu vidim..."
" Stid me je. Ja sam u zrelim godinama, a ono dete od trinaest pobunilo se. Kaže da je najveći greh
poricati ljubav."
" Niko me nije privukao kao on sada. Sramota me je, nikome ovo ne smem reći. Nije normalno ovo osećanje. Gledala sam njegove slike i poludela od plakanja. Da li je ovo radost ili tuga? Ko sam ja i ko je on u mom životu?"
" Dosta mi je svega, dosta društvene mreže i gledanja u slike...Ispuniću obećanje sebi, pa neka je ludo."
...37
"Delić istine je otkriven. Čuda su ipak moguća. Pronašla sam ga...Na neki način deo sam njegove stvarnosti."
" Ne znam kako da mu bilo šta objasnim a da ne izgleda glupo. Čini mi se da je svaki moj pokušaj do njega , propraćen mukom. Strah me je šta misli o meni. "
" Pokušala sam da mu objasnim, da je on moja radost...i da ništa neću od njega. Ovo je bezuslovno,
čudnovato, ali i pravo. "
"Znam da je zbunjen. Ko zna šta misli o meni..."
" Mnogo plačem u poslednjem vreme. Kada bih mu rekla, odgovor bi bio da sam luda."
" Ja volim tu osobu. To je cela istina, ma koliko nestvarno zvučalo."
" Stidim se, kao da mi je trinaest. Možda zbog čistote ovih osećanja. Sve je oživelo, izronilo iz podsvesti. Više se boriti protiv sebe ne mogu."
"Shvatila sam da je postao neko ko sumnja u sve što je lepo, ko ne veruje da ga neko može voleti."
" Da li je moguće, da je ovoliko ispunjen gorčinom i crnilom? Kako da mu obasjam dušu i sve ovo
objasnim? "
Juče trinaest, danas trideset sedam...svejedno je. Ista sam ja i volim njega. Ponovo ili neprekidno...
Svejedno je."
