Prvi deo Biblije, ili onaj najvažniji koji i danas jeste najveća zagonetka, može se protumačiti kao neka greška ili ponavljanje istog, ali može dovesti do totalne zabune. Možda je ono što buni čitaoca, u isto vreme i odgovor. Pred sobom imam Stari zavet koji je preveo Đura Daničić, 1865. godine. Ako ga čitam kao vernik, neću zaključiti ništa drugo osim toga da je ljudski rod baksuzan od samog početka. Čitanje iz drugog ugla, potpuno neutralne osobe, koja nije religiozna niti bukvalno shvata ovu priču, odvelo me je do osećaja da je Stari zavet dokument ravan današnjem scenariju za naučnu fantastiku. Pravi dokument zapisan od jedne vrste ljudi koja je sve odgovore znala.
Dva postanja
Ako pročitate Prvu knjigu Mojsijevu, Postanje, i to prvih 6 poglavlja u njoj, dobijate utisak da su se na ovoj planeti odigrala dva stvaranja ljudskih bića, i da nije postojao samo jedan Tvorac.
U prvom delu Postanja, jasno piše da je um pod imenom Bog stvorio: nebo i zemlju, stvorio svetlost, razdvojio dan od noći, kopno od vode, travu i druge biljke, mesec i sunce, životinje. Čoveka je stvorio šestoga dana. Zapisano je :"Da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih... I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih... Rađajte se i množite se, i napunite zemlju...Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu..."
Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče, bi jutro, dan šesti."
Šta drugo zaključiti iz ovoga, osim da je sve išlo po redu i da je sve stvoreno za čoveka? I da sigurno nisu stvorena samo dva ljudska bića, već mnogo više, jer On od njih traže da se množe.
Jasno piše i to da životinje imaju dušu i da su plodovi koji rastu iz zemlje stvoreni da ih čovek jede. Navedeno je i to da je trava hrana životinjama. Ni za njih nije "planiran" lanac ishrane. Ali ono što najviše upada u oči jeste to da je Bog stvorio muško i žensko po svom obličju. Još je zapisano da se obratio nekome, da ih načinimo po obličju svome. Šta drugo reći, osim toga da je postojao tekst koji je izbrisan, ali nije izbrisan njegov trag? Tekst o postojanju Boginje.
U ovom delu Postanja Bog ne traži od ljudi ništa osim da produžavaju svoju vrstu i hrane se biljkama.
Ne spominje se nikakvo drvo jabuke, Adamovo rebro ili zmija.
Drugi deo Postanja nadovezuje priču o dobrom Tvorcu koji se i dalje zove Bog, i da je zadovoljan svojim stvaranjem, odmarao sedmog dana.
Na scenu stupa drugi Tvorac, još jedno stvaranje čoveka
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2. 3.4.
Odjednom se pojavljuje drugo ime, Gospod Bog. Više nema ni reči o Tvorcu koji je sve stvorio za 6 dana, već Gospod Bog stvara čoveka Adama, jer je počela padati kiša, pa nije bilo čoveka da obrađuje zemlju. Navodi se i to da se podizala para i natopila svu zemlju. Stvorio je čoveka od praha zemaljskoga, ne spominje se to da je po svom obličju, ali je stvorio vrt u Edemu na istoku, mnogo drveća u njemu. Uslov za Adamovu "sreću" bilo je čuveno drvo jabuke, da ne jede njene plodove. Nakon toga, stvara ženu od Adamovog rebra i dovodi životinje Adamu, kako bi on svaku životinju imenovao. Kada je stvorena Eva, bili su oboje nagi, a to je, po ovom dokumentu, "trebalo da bude tako i sasvim normalno".
Ako se uporede ova dva teksta, jedan sa drugim, onaj prvi zvuči pozitivno i može da probudi u čoveku osećaj da nas je stvorio izvor svega što je dobro, i da on ne može imati ništa sa ovozemaljskim zlom koje su ljudi stvorili svojom voljom.
Onaj drugi liči na pokušaj nekog nižeg božanstva da na Zemlji stvori i drugu rasu ljudi, kako bi se stopili sa onim prvobitnim i tako će i on kroz ljude vladati. Adam i Eva u vrtu, sami i nagi, pod pretnjom da ne jedu plod sa jednog drveta...Ovo podseća na priču o dva zamorčeta u nekoj laboratoriji. Njihov stvoritelj nije poput onog prvog, deluje kao neko ko nema dovoljno moći, gnevan je i proklinje.
Šta bi mogla biti zmija koja je nagovorila Evu da proba zabranjenu jabuku?
Pre svega, zmija je donela saznanje ljudima. Adam i Eva nisu znali šta je dobro a šta zlo, nisu shvatali da su goli poput životinja, a možda nisu znali ni to, da osim njih postoje i drugi ljudi. Ta jabuka, nije mogla biti pravo drvo, jer bi jednostavno bila sklonjena od njih, već je bila njihova uspavana podsvest. Bez obzira što ih je stvorilo niže božanstvo, oni su, kao i sva druga živa bića, nosili deo Univerzuma u sebi. Zmija nije morala postojati, već se desilo njihovo buđenje. Zmija je mogla biti i neko drugo biće u obliku životinje, koje je poslao pravi Bog, da donese znanje i svetlost začetnicima druge vrste ljudi. Šta bismo pomislili da je umesto zmije sleteo golub na drvo jabuke?
Divovi
Prva knjiga Mojsijeva gl. 6.
Ovde jasno piše da su postojale dve rase ljudskih bića, ili je jedna bila neljudska. Jedni su bili "božiji", drugi "čovečiji". Jedino tumačenje koje danas postoji jeste to da su "pali anđeli" zavodili žene, a one im rađale ljude-divove, što je razgnevilo Boga, ili da su to bili vanzemaljci. Ali ako se poveže sa ona dva Postanja, moglo bi se reći da su to dve rase ljude, stvorene na različit način i ne od istog Tvorca.
" Videvši sinovi Božiji kćeri čovečije, kako su lepe, uzimaše ih za žene, koje hteše."
U nastavku, kroz sve vekove i razvoj čovečanstva, postoje zao i dobar Bog, što i danas danju zbunjuje mnoge vernike, jer odgovor na to ne postoji... Sve je pod "možda", jer mi zaista istinu ne znamo ili i ne treba da je saznamo.
Коментари
Постави коментар