Priznati - Jeretici
Jednom se nešto desilo- u današnjem Izraelu, pre više od 2000 godina.
Pojavio se Isus i njegovi sledbenici, najznačajniji i najmisteriozniji pokret u čovečanstvu. Ne zbog same religije što je nastala, već zbog pitanja koje se još uvek nameće: "Šta je istina?" Još od onih dana, kada je on jednostavno nestao, njegovi sledbenici podelili su se u dva tabora i tako je ostalo i do danas. A nama, hrišćanima, ostala su dva učenja, dve tvrdnje, "dva" Isusa, i čuveno pitanje...
Šta je istina?
Da se ne zamaramo istorijom, samo bih spomenula da je "pobedila" moćna struja, kao i u politici. Isus je glasanjem proglašen Sinom Božijim, a dobro poznati car Konstantin smirio je strasti između hrišćana i pagana, tako što je priznao hrišćanstvo 313. godine. I njega su proglasili svetim, ali ona druga, poražena strana, ne misli tako.
Hrišćani i jeretički hrišćani - razlike
Jedno učenje, Pavlovo, priznato je, drugo je proglašeno otpadom.
Priznati kažu: Isus Hrist je božiji sin, rođen od device, devojke koja nije imala muškarca nikada.
Jeretici: Isusa je rodila žena, on je čovek, ali savršen čovek koji je rođen po božijoj volji da ljudima otkrije duhovne istine i tako ih spase.
Priznati: Isus je razapet da bi iskupio naše grehe i vaskrsnuo da bi pobedio smrt.
Jeretici. Isus je preživeo raspeće a raspet je svojom voljom, da bi se ispunilo proročanstvo. Ako je umro, onda je bitno da se pokazao duhom, jer je važnija duša od tela, i samim tim, duša pobeđuje smrt, besmrtna je.
Priznati: U Judu Iskariota ušao je đavo i on je izdao Hrista.
Jeretici: Juda je bio najbliskiji apostol, jer je njemu poveren najteži zadatak, da navodno izda Isusa. On je na sebe preuzeo najteži teret.
Priznati: Isus nije bio oženjen jer je bog.
Jeretici: Isus jeste bio oženjen, i to Marijom Magdalenom, koja je nastavila njegovo pravo učenje.
Priznati: Bog na onom svetu nagrađuje patnju i trpljenje, vrlina su siromaštvo i žrtvovanje.
Jeretici: Isus i Jovan su učili da je božije carstvo u nama, govorili su o našim moćima da živimo u radosti, i zbog toga smo ovde rođeni. Nije potrebno biti siromašan i mučiti se, da bi te bog voleo.
Priznati: Apostol Pavle je svetac i njemu se javio Isus.
Jeretici: Pavle je poslat iz Rima da podeli hrišćane i da pravo Hristovo učenje pretvori u pagansku veru o bogu Mitri.
Priznati: Isus je radio kao stolar između svoje 12 i 30 godine.
Jeretici: Isus je ovo vreme provodio u Indiji i u Kumranu, gde su ga obučavali Eseni, monasi koji su poznavali duhovnu nauku i astrologiju.
Priznati: Bog je jedan i on je muško. Isus je njegovo drugo lice. Sveti duh je muškog roda.
Jeretici: Bog nije sam stvarao svet i ljude, postoji i Boginja. Sveti duh je ženskog roda.
Priznati: Moraš se moliti u hramu i sveštenik je predstavnik na ovom svetu, učitelj koji će ti biti most do Isusa.
Jeretici: Možeš se moliti bilo gde, hram nije potreban a ni sveštenik, jer je dovoljno Hristovo učenje.
Prosudite sami...
Odlomak iz romana "Elez"
Rešio je da započne pisanje nečega što bi moglo ličiti na roman.
Beležiće događaje, kako minule, tako i buduće, možda to bude uzbudljiva
ispovest. Beležiće svoja tumačenja, očekivanja, zaključke...Na prvoj
strani dokumenta ukucao je pitanje, na koje još nije dobio odgovor: ''
Zašto ja i ko sam ? ''
''Pitali su me, jesam li potomak Stefana Lazarevića? Kako to da znam? Roditelji mi rekoše da nisam. Jeste, ličim na Stefana, a i na Rastka. Ličim na njihov rod. Taj lik mi je na oca, možda on ima neke gene, a da ne zna ništa. Možda krije nešto otac, možda i brat... Kada sam rekao šta će pod mojim imenom biti objavljeno, bili su radoznali, ne razočarani i ljuti kao i mnogi drugi iz branše. Vera je vera, istorijske činjenice ne mogu srušiti čovekov odnos prema Tvorcu. Može postojati samo ono što jeste bilo. A samo istina može osloboditi čoveka njegovih okova, a okove su nametnuli drugi ljudi. Skoro svi ljudi žive na nametnut način, samo onako kako navodno mora, a život kraj njih prolazi. Osetim to na svojoj koži, mnogo puta. Čekam dan da mi prođe, da bi onaj sutra opet ličio na ovaj današnji, pa opet isto, sve isto... Moraš ovo, moraš ono... I onda, pojavi se niotkuda neko ko mi govori da je na našim prostorima tajna, i to možda tajna nad tajnama. Nije smak sveta kraj planete Zemlje, neće se tresti gore i mora, samo će se promeniti čovekova svest. A nešto je mora probuditi, nečija ruka će biti okidač... Zar ima većeg zemljotresa od preobražaja unutar čoveka? To je kraj ovakvog sveta, kada broj belih aura bude u većini i kada uspeš da se pomoliš i na livadi bez ikakvog hrama u blizini, a sunce obasja kada poželiš i kiša padne samo kada je potrebna zemlji. Sve je to u nama i na sve to su nas podsetili učitelji, bilo ih je dovoljno, ali careva, imperatora, ''duhovnika'' i lakoumnog naroda, bilo je mnogo više. Oktavijan Avgust je pobednik, (za sada, u poslednjih dvadeset vekova), njega slave i ovi i oni hrišćani, a prognali bi me na drugu planetu kada bi im ovo sasuo u lice. Taj rimski imperator proglasio je sebe Sinom Boga, i to onda, kada je jedini pravi čovek pokušao da nas podseti koliko smo božiji. Rekao bih narodu da se plašim od pomisli, koga mi u stvari slavimo na najveće praznike i šta slavimo. Ako je bitno da životinja strada, onda smo prineli žrtvu rimskim bogovima, Mojsijevom gospodaru ili ko zna kojoj višoj sili koja se krije iza toga. Gde je Hristova reč u svemu tome? Kažete, farbate jaja na uskrs, jer jedna legenda govori da su kokoške pronele šarena jaja na taj dan, a Magdalena ih pokazala onima koji u to nisu verovali. Jadan narod, lakomisleni... Nisu kokoši pronele šareno, već je ova žena imala u svojoj utrobi novi život. Čitate Sveto pismo, a u njemu Njegov pozdrav glasi '' Ja sada idem, jer knez ovoga sveta dolazi i ja nemam ništa sa njim.'' I šta je onda sveto a šta lažno? Sve je obrnuto. Knez ovoga sveta odlično je odigrao svoju igru...Može ga zaustaviti samo ruka onoga, za kojeg tvrde da je sve oko sebe učio a da ništa nije napisao. Lažu.''
http://www.delfi.rs/knjige/81363_elez_knjiga_delfi_knjizare.html
''Pitali su me, jesam li potomak Stefana Lazarevića? Kako to da znam? Roditelji mi rekoše da nisam. Jeste, ličim na Stefana, a i na Rastka. Ličim na njihov rod. Taj lik mi je na oca, možda on ima neke gene, a da ne zna ništa. Možda krije nešto otac, možda i brat... Kada sam rekao šta će pod mojim imenom biti objavljeno, bili su radoznali, ne razočarani i ljuti kao i mnogi drugi iz branše. Vera je vera, istorijske činjenice ne mogu srušiti čovekov odnos prema Tvorcu. Može postojati samo ono što jeste bilo. A samo istina može osloboditi čoveka njegovih okova, a okove su nametnuli drugi ljudi. Skoro svi ljudi žive na nametnut način, samo onako kako navodno mora, a život kraj njih prolazi. Osetim to na svojoj koži, mnogo puta. Čekam dan da mi prođe, da bi onaj sutra opet ličio na ovaj današnji, pa opet isto, sve isto... Moraš ovo, moraš ono... I onda, pojavi se niotkuda neko ko mi govori da je na našim prostorima tajna, i to možda tajna nad tajnama. Nije smak sveta kraj planete Zemlje, neće se tresti gore i mora, samo će se promeniti čovekova svest. A nešto je mora probuditi, nečija ruka će biti okidač... Zar ima većeg zemljotresa od preobražaja unutar čoveka? To je kraj ovakvog sveta, kada broj belih aura bude u većini i kada uspeš da se pomoliš i na livadi bez ikakvog hrama u blizini, a sunce obasja kada poželiš i kiša padne samo kada je potrebna zemlji. Sve je to u nama i na sve to su nas podsetili učitelji, bilo ih je dovoljno, ali careva, imperatora, ''duhovnika'' i lakoumnog naroda, bilo je mnogo više. Oktavijan Avgust je pobednik, (za sada, u poslednjih dvadeset vekova), njega slave i ovi i oni hrišćani, a prognali bi me na drugu planetu kada bi im ovo sasuo u lice. Taj rimski imperator proglasio je sebe Sinom Boga, i to onda, kada je jedini pravi čovek pokušao da nas podseti koliko smo božiji. Rekao bih narodu da se plašim od pomisli, koga mi u stvari slavimo na najveće praznike i šta slavimo. Ako je bitno da životinja strada, onda smo prineli žrtvu rimskim bogovima, Mojsijevom gospodaru ili ko zna kojoj višoj sili koja se krije iza toga. Gde je Hristova reč u svemu tome? Kažete, farbate jaja na uskrs, jer jedna legenda govori da su kokoške pronele šarena jaja na taj dan, a Magdalena ih pokazala onima koji u to nisu verovali. Jadan narod, lakomisleni... Nisu kokoši pronele šareno, već je ova žena imala u svojoj utrobi novi život. Čitate Sveto pismo, a u njemu Njegov pozdrav glasi '' Ja sada idem, jer knez ovoga sveta dolazi i ja nemam ništa sa njim.'' I šta je onda sveto a šta lažno? Sve je obrnuto. Knez ovoga sveta odlično je odigrao svoju igru...Može ga zaustaviti samo ruka onoga, za kojeg tvrde da je sve oko sebe učio a da ništa nije napisao. Lažu.''
http://www.delfi.rs/knjige/81363_elez_knjiga_delfi_knjizare.html
Коментари
Постави коментар