Deo jedanaesti
Nastade kratko zatišje. Majda je htela da kaže svom prijatelju da je to sve što je imala reći i da je vreme da on njoj kaže šta ima. Čekala je odgovor zašto je ovde sa njim. Svejedno, ćutala ili pitala glasno, on je znao koje su joj misli. Prišao je bliže i pružio joj ruku.
"Idemo dalje."
"Kuda?"
" Po odgovore i zaključke.Ono što čekaš".
Lako je ustala i pružila mu šaku, dok je strujanje ispunjavalo celo telo.
"Kako vibriraš! A što mogu da osetim tvoju ruku ako nisi materijalan?"
"Zato što si i ti nefizičko biće u materiji. Tvoja svetlost oseća moju. Vodim te da nešto vidiš."
Pritisnuo je dlan svoj desnice na njeno čelo.
"Ovo činim da te oslobodim treme i prevelikog uzbuđenja."
Nije stigla ni da progovori, njegov dodir je proizveo ponovo onu istu plavo belu svetlost, samo što je ovaj put ostala bez emocija. Toliku ravnodušnost nije nikada upoznala. Nije mogla ni razmišljati, baš ništa osim da gleda u svetlost. Putovanje je trajalo sve dok je osećala i strujanje po čelu, i dok nije ponovo videla anđela pred sobom. Ovaj put su se nalazili na ogromnom, belom prostranstvu, kao na oblacima, prazan prostor. Nije mogla da zaključi jesu li na zemlji ili na nebu, ali je i dalje ostala onako ravnodušna.
"Ko zna šta će mi pokazati, kada me je ovako paralizovao da se ne uplašim."
"Morao sam.- reče on kada je čuo njeno razmišljanje. Sada ti pokazujem Izvor, pogledaj gore."
Iznad njih, poput planine, podizala se svetlost u svim postojećim bojama, i sve je u njoj svetlucalo i kretalo su u krug, u smeru kazaljki na satu. Bez ikakve buke, pojavilo se nešto ispred čega bi Majda pala u nesvest da je nije oslobodio emocija. Posmatrala je igru boja i linija koje prave krug, nestaju i ponovo se pojavljuju."
"Jesi li me doveo pred Mlečni put?"
" Ne, ovo je Izvor, za sve vas koji ste sišli dole. Deo Univerzuma koji radi po vašem naređenju, onaj tvoj glupi sluga, ili kako su ga nazvali Zakon privlačnosti. Ovo je krivac za sve. Povezan sa svim stanovnicima Zemlje, potvrdno odgovara na sve vaše misli praćene emocijama. Ovo je taj što ti po tvojoj veri daje, sve automatski, dar koji vam je Tvorac ostavio. Vaša osećanja su magnet koja naruče ono što će vam on isporučiti. "
"Znači, bila sam u pravu. Sve je igra."
" I tu igru shvatite tek kada nam se vratite. Ova energija ne zna šta je dobro a šta loše, samo daje i daje, ono što iskreno osećaš i očekuješ. "
"Postoji li uopšte Raj i Pakao?"
"Pakao ne, a Raj, to je nefizički svet iz kog ste potekli i sišli dole. Pakao je sve loše što je čovek proizveo i ono na šta osudi sam sebe. Ili kazni. Kada završite jedan zemaljski život, vratite se kući shvatite šta ste se sve pogrešno učinili. Ničija duša nije loša, već tamna materijalna svest, to bi mogao da bude taj vaš demon o kojem raspredate priče vekovima. I kada duša shvati sve pogrešno što je učinila, izbira mesto i vreme gde će se ponovo roditi i koje lekcije naučiti. Da bi u novom ljudskom telu sama sebi platila sve loše učinjeno. A ništa od toga ne morate, toliko ste zakomplikovali. "
"Ko su bića Abraham?"
"Anđeli, poput mene. Posmatraju vas preko onog ekrana i pomažu vam koliko im je dozvoljeno. Kada ste vi, koji se zovete Božijom decom, počeli da silazite dole i gradite materijalni Svet, ovaj svet je neprestano sa vama. Poslali smo vam mnogo učitelja, mnogi su pokušali da vam objasne..."
" Razumem sve , osim jednog. Zašto je sve to tako? Zašto nam je dozvoljeno da privlačimo loše, da se u igri više pojavi loših igrača?"
"To ne možeš da znaš dok si još čovek. Tajnu svog postojanja ljudi ne smeju da znaju. Sva ostala znanja su dozvoljena. Toliko hiljada godina i toliko religija, toliko naših ukazanja i mešanja, ništa niste shvatili. Dobili ste Zemlju i sišli dole da kreirate, da osetite zadovoljstva materijalna i duhovna, spojena u jedno, da stvarate ljubavlju, kako je i Tvorac sve nas, uz ljubav stvorio. I onda su prvi ljudi napravili grešku. Počeli su ubijati životinje i hraniti se njima, i tako je krenulo sve ono što je zlo. I to postoji samo dole, ovde nikakvo zlo ne postoji. U nefizičkom svetu samo je svetlost. A zašto vam je sve to dozvoljeno, ne pitaj me."
Majda je posmatrala ispred sebe beskrajan vrtlog boja, sve je bilo živo i pokretno, od Postanja do danas. Dok su ga ljudi shvatali, živeli su normalno, kada su zaboravili da on postoji, shvatili su loša osećanja kao stvarnost i takvu stvarnost su dobili. U ovom krugu svih mogućih boja, sve je treperilo, vibriralo, vrtelo se istom brzinom, neumorno, neuništivo. Tu su bili svi životi stanovnika Zemlje, sva osećanja koja su kreirala događaja, sva istorija, sve što su ljudi tražili i dobili. I sada, dok je gledala to čudo, krug je ispunjavao zapovesti svojih gospodara, nesvesnih, koji su zaboravili i sebe i njega. Svaka loša misao morala se ispuniti, svaki strah, svako iščekivanje, svaka radost, svaka ljubav ili tuga. Svaki očaj morao je biti materijalizovan, svaka snaga, radost, apsolutno sve...
Po veri tvojoj biće ti.
Traži i dobićeš.
Što seješ to ćeš i požnjeti.
Kako su sada ove reči bile savršeno jasne!
Tajna je istina. Ono što se zbilo i što jeste, a nisu čule svačije uši. Original koji se kopira i "premazuje" na razne načine, u svim bojama i u bezbroj reči. Tajna je ono pravo što se krije, a krije se jer bi stvarnost uništila svu lažnu dramu. Sve lažne dobročinitelje i prosvetitelje, sve je tajna, jer prava drama"treba" da ostane iza zavese, da se kontrolišu događaji i ljudski umovi.
Tajna je da čovek treba biti srećan.
Tajna je da svi imamo isti potencijal u sebi, samo je razlika u načinu življenja.
Tajna je da "čudo" ne postoji kao čudo, već je to najobičnija stvarnost. "Čudo" je ono što bismo sve mogli učiniti, da nije u tajnosti znanje, koje ne bi trebalo biti "tajna".
Tajna je da nas lažu i kriju "tajne" od nas.
"Nije za obične ljude da znaju sve."
"Neke tajne moraju ostati tajne".
Nastaviće se..
Коментари
Постави коментар