Deo dvanaesti
Posmatrala je istinu i uzrok svega, setila se i svih svojih promašaja. Lakše je i njoj, kao i milionima stanovnika Zemlje, da zatraži poraz. Očekivala je da nema sreće ni u čemu, i to je Izvor i poslao. Ne smeš se ni odupirati nečemu,jer tako pojačavaš emocije koje ti to iznova šalju. Životi su igrice misli, sve je misao. Sve je u toj magnetičnosti, što su religije uporno pokušavale da objasne.
" Tačno misliš. Sve je misao. Kada su Abraham odlučili da vam pomognu, potrudili su se da vam sve objasne na što lakši način. Imate fizičare koji će sve više potvrđivati ovu istinu. Što u religiji zvuči glupo i nestvarno, to će nauka razjasniti. Kada se to dvoje spoje, konačno možete biti sigurni da znate istinu i svrhu svog postojanja. "
" A šta je sa drugim ključem? Na majici devojka drži dva ključa?"
" Znaš i sama, prvi ključ pronašla si u Abrahamovom učenju. Više se nisi pitala: Da li ću ga videti? Već si razmišljala: Idem da ga vidim. I posle si opet pala u ono što zovete depresijom, a ja ti kažem, pala si ponovo na nižu skalu, dok ti se nije pojavio novi učitelj. Idemo, pokret!"
Ponovo je prislonio dlan na njeno čelo i tako joj povratio emocije.
Nema sumnje, došao je trenutak da čuje zašto je ovde i čemu su poslužili svi razgovori. Ubrzo su stigli na ono prvo mesto, istim putem, kroz plavu svetlost. Sedeli su na klupi pored jezera, a tu se opet nalazio beli ekran. Majda oseti nelagodnost.
"Imam utisak da je bajka prošla i da ću tek da poludim."
" Nećeš. Prvo da se prisetimo, kako si pred kraj prošle jeseni saznala drugu stranu priče o blizancima. Prošla si kroz sav taj bol i onda si saznala da tako treba da bude!"
" Našla sam se na putu bez kraja i početka. Ili je i jedno i drugo. Bila sam deo igre,koju obično ljudsko oko ne vidi. Jedne oktobarske večeri, ponovo sam osetila beskonačnu gorčinu i nemoć, jer smo opet prekinuli kontakt i ja sam srušila svoj plan, da tamo opet odem. Nisam smela. Kako ću kada mi se ne javlja, neću i ne želim više biti budala. I opet želja da me nema...Progonilo me to što osećam da smo blizanačke duše, jer baš to ne bi trebalo da mi dopusti da odustanem. Prelistavala sam po Fejsbuk grupi koja se bavi time i pronađem prevod jednog stranca ezoteriste, koji objašnjava o kakvom odnosu se radi, šta to može doneti. Reč je o "Beguncu" i "Gonitelju". Ko se prvi rodio, taj će da beži, ono drugo će ga juriti. Opisana je patnja kakva je moja i njegovo bekstvo, sve kako jeste. Po njemu, mnogi ljudi u današnje vreme doživljavaju isto, jer se nalazimo u vremenu za koje je prorečeno da će se mnoge blizanačke duše sresti, mnogo veći broj nego što je ikada do sada. I da u tom odnosu oboje beže. Gonitelj juri za njim i beži od sebe, Begunac isto tako beži od sebe. Bol Gonitelja je nepodnošljiva, osećaj je strašan i odražava se na psihu i sve organe u telu. Jedino rešenje jeste prestati sa jurnjavom i samo voleti. Samo čista ljubav može isceliti patnju i privući blizanca da nam se približi. Mislim da sam te noći imala košmare, deo istine je pukao pred očima. Sutradan, dok još se nisam povratila od utiska, pojavio mi se drugi učitelj. Ona divna žena koja se bavi rekonekcijom i problemom između duhovnih blizanaca. Slušala sam snimak koji je tek objavila i upravo o tome govori, o jurnjavi i bekstvu, ali je doživela isto, tako da je istraživanjem stigla do svrhe i odgovora. Kada se blizanačke duše sretnu, događa se taj blizanački plamen, za koji meni nije do sada bilo jasno ni šta je. Svetlost koja ti dopre do podsvesti, osvetli tvoju unutrašnjost, da počinješ prepoznavati pravog sebe i krećeš putem kojim do sada nisi išao. Menjaš se, u stvari, vraćas se sebi, shvataš i ljubav, šta jeste a šta nije, a u isto vreme, prosto te je strah dok gledaš u tu osobu, jer ona osvetljava tvoju podsvest i jer se plašiš da će ti pobeći To je sećanje na prvo razdvajanje. I problem je u tome, što je muškarac sklon logičnom razmišljanju, žena srcu. Od svega ovoga on će imati strah, počeće da se povlači a ona će da juri za njim. I za vreme te jurnjave, čini nešto vredno, preobražava se i koristi sav svoj prirodni dar. Dolazi do ovih istina i prenosi ih drugima, na razne načine, bilo da je umetnik, predavač, pisac...Dok sam slušala Svetlanu, plakala sam i osećala kako mi se koža ježi, i samo teme kao da mi je utrnulo. Slušala sam priču o sebi i njemu, posle toliko vremena i mučenja. I ona daje isti odgovor, da je ključ za sve ljubav, ali i ljubav prema sebi. Ako prihvatiš sve svoje emocije i oslobodiš se patnje, moraš ga ponovo sresti, jer to je plan Univerzuma?"
"A drugi plan?"
"Misliš na plan između duša dok se nisu rodili? Ne mogu da verujem,sebi sam ovako presudila."
" To i jeste krajnji odgovor na sve. Ljudi ne osećaju bol kada se oslobode tela i vrate se kući. Ali ih muči ona drama koju su dole započeli. Dve duše, nastale od jedne, žele se roditi dole da bi doprinele duhovnoj evoluciji čovečanstva. Za vašu planetu je postojao plan da bude savršenstvo, sklad materije i energije. Da se ljubav i u materiji oživi. Kada ste pogrešili i stvorili druge osećaje, koji su ovde bili nepoznati, mnogi od nas dobili su zadatak da vam pomažu. Ta harmonija materije i energije nije baš tako lako izvodljiva, kako je naš Tvorac zamislio. Vi, njegova deca, morali ste da ispravljate greške. A spoznali ste da se čovek kroz patnju najviše ohrabri. A jedna od najdubljih patnji jeste ako ti blizanac beži, ljubav čoveka natera da prevrne i nebo i zemlju. I to je tako. Dvoje izaberu gde će se roditi i kada, i ko će koju misiju imati. A sada ste u dobu koje nazivate Vodolijom i pogodno je da se ljudi osvešćuju. Rekao sam ti, dok ste ovde, ne osećate patnju, i onda se rodite i zaboravite na sve. Sretnete blizanca, shvatite da je on vaša jedina želja i on se približi vama, potom se povuče. Nastaje jurnjava po planu, a nijedno toga nije svesno. Jer duša pokreće telo i krije se iz svega. Ispod svesti, ono što zovete podsvest. I ja sam tebe ovamo doveo, da bi ti o svemu ovome pisala i govorila. Nebitno što su se pre tebe pojavili i drugi, i ti si jedna od njih. Nastavi, nisi završila. Tvoje je da dopreš do ljudi."
"Hoćeš reći, njegovo je da i dalje beži? A ja bol osećam i dalje?! I u svemu tome, postoji nešto mnogo smešno, bar meni ljudskom biću, ako nije tebi. Davor ni u šta od ovoga ne veruje. Ili krije da veruje?!"
"To nije važno, već nešto drugo, nisam završio. Ako se umiriš i shvatiš, da ti sve ovo voliš, sve što ti se izdešavalo da nije tvoja propast već radost, možeš da preokreneš sve. Tvoja duša će osetiti dobre vibracije i ublažiće plan. Razumeš li me?"
"Ne znam. I ne znam u šta da verujem."
Pogledaj u ekran.
"Beo je. Ne vidim ništa."
" Na tome zahvali sebi. Nisi samo izabrala plan, već i da nemaš sudbinu. Izabrala si put kroz koji ćeš učiti i odlučivati. To je tačno i veruj meni, jer i ja sam deo Abraham porodice! Samo osećaj ono što želiš, to si izabrala. Njegovo bekstvo te je preobrazilo i samo ti je ostalo da o razgovoru sa mnom napišeš poruku ljudima. Onda si slobodna. Sretali su ljudi svoje blizance i u prošlim vekovima na Zemlji, ali nisu imali od koga da prime znanje. Umirali su od patnje, oduzimali sebi život i vraćali se, da bi se stvorio plan za duhovnu evoluciju. Trenutno ste u vremenu kada ste mnogo jači."
Svaki put kada pokušamo pobeći od pravih emocija, ne onih koje su nejasne i površne, već duboke i utiču na našu svakodnevnicu, mi pokušavamo pobeći sami od sebe. Onda nas to juri kao senka, i u snu i na javi, pa konačno nekad i negde, desi se da ne možemo više izdržati i pobediti sebe. Volimo nekoga i gušimo se u pitanju da li to treba reći ili dokazati. Možda je ta emocija rođena u nama da bi je otkrili, bez obzira šta će se dogoditi dalje. (Jul, 2016.)
Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište. Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vrata koja su se sama otvorila. Osećaš se plemenito, kao da ti oreol obasjava glavu. I ništa ne očekuješ, osim da to biće koje voliš bude srećno, i da toplina, koja se stvara od te ljubavi, potraje. I opet za sebe ne postojiš, već postoji samo taj neko drugi. Bezuslovna ljubav te menja, nije ti jasna, odakle se i kako stvorila, zašto je to tako, ali je osećaj ravan povratku u žive. Ta osoba postaje tvoja inspiracija i psihička snaga, jer si srećan što ipak postoji neko koga voliš. I želiš mu to reći, samo ne znaš kako, kroz koje reči i pokušaje. (Maj, 2015.)
" A šta je sa drugim ključem? Na majici devojka drži dva ključa?"
" Znaš i sama, prvi ključ pronašla si u Abrahamovom učenju. Više se nisi pitala: Da li ću ga videti? Već si razmišljala: Idem da ga vidim. I posle si opet pala u ono što zovete depresijom, a ja ti kažem, pala si ponovo na nižu skalu, dok ti se nije pojavio novi učitelj. Idemo, pokret!"
Ponovo je prislonio dlan na njeno čelo i tako joj povratio emocije.
Nema sumnje, došao je trenutak da čuje zašto je ovde i čemu su poslužili svi razgovori. Ubrzo su stigli na ono prvo mesto, istim putem, kroz plavu svetlost. Sedeli su na klupi pored jezera, a tu se opet nalazio beli ekran. Majda oseti nelagodnost.
"Imam utisak da je bajka prošla i da ću tek da poludim."
" Nećeš. Prvo da se prisetimo, kako si pred kraj prošle jeseni saznala drugu stranu priče o blizancima. Prošla si kroz sav taj bol i onda si saznala da tako treba da bude!"
" Našla sam se na putu bez kraja i početka. Ili je i jedno i drugo. Bila sam deo igre,koju obično ljudsko oko ne vidi. Jedne oktobarske večeri, ponovo sam osetila beskonačnu gorčinu i nemoć, jer smo opet prekinuli kontakt i ja sam srušila svoj plan, da tamo opet odem. Nisam smela. Kako ću kada mi se ne javlja, neću i ne želim više biti budala. I opet želja da me nema...Progonilo me to što osećam da smo blizanačke duše, jer baš to ne bi trebalo da mi dopusti da odustanem. Prelistavala sam po Fejsbuk grupi koja se bavi time i pronađem prevod jednog stranca ezoteriste, koji objašnjava o kakvom odnosu se radi, šta to može doneti. Reč je o "Beguncu" i "Gonitelju". Ko se prvi rodio, taj će da beži, ono drugo će ga juriti. Opisana je patnja kakva je moja i njegovo bekstvo, sve kako jeste. Po njemu, mnogi ljudi u današnje vreme doživljavaju isto, jer se nalazimo u vremenu za koje je prorečeno da će se mnoge blizanačke duše sresti, mnogo veći broj nego što je ikada do sada. I da u tom odnosu oboje beže. Gonitelj juri za njim i beži od sebe, Begunac isto tako beži od sebe. Bol Gonitelja je nepodnošljiva, osećaj je strašan i odražava se na psihu i sve organe u telu. Jedino rešenje jeste prestati sa jurnjavom i samo voleti. Samo čista ljubav može isceliti patnju i privući blizanca da nam se približi. Mislim da sam te noći imala košmare, deo istine je pukao pred očima. Sutradan, dok još se nisam povratila od utiska, pojavio mi se drugi učitelj. Ona divna žena koja se bavi rekonekcijom i problemom između duhovnih blizanaca. Slušala sam snimak koji je tek objavila i upravo o tome govori, o jurnjavi i bekstvu, ali je doživela isto, tako da je istraživanjem stigla do svrhe i odgovora. Kada se blizanačke duše sretnu, događa se taj blizanački plamen, za koji meni nije do sada bilo jasno ni šta je. Svetlost koja ti dopre do podsvesti, osvetli tvoju unutrašnjost, da počinješ prepoznavati pravog sebe i krećeš putem kojim do sada nisi išao. Menjaš se, u stvari, vraćas se sebi, shvataš i ljubav, šta jeste a šta nije, a u isto vreme, prosto te je strah dok gledaš u tu osobu, jer ona osvetljava tvoju podsvest i jer se plašiš da će ti pobeći To je sećanje na prvo razdvajanje. I problem je u tome, što je muškarac sklon logičnom razmišljanju, žena srcu. Od svega ovoga on će imati strah, počeće da se povlači a ona će da juri za njim. I za vreme te jurnjave, čini nešto vredno, preobražava se i koristi sav svoj prirodni dar. Dolazi do ovih istina i prenosi ih drugima, na razne načine, bilo da je umetnik, predavač, pisac...Dok sam slušala Svetlanu, plakala sam i osećala kako mi se koža ježi, i samo teme kao da mi je utrnulo. Slušala sam priču o sebi i njemu, posle toliko vremena i mučenja. I ona daje isti odgovor, da je ključ za sve ljubav, ali i ljubav prema sebi. Ako prihvatiš sve svoje emocije i oslobodiš se patnje, moraš ga ponovo sresti, jer to je plan Univerzuma?"
"A drugi plan?"
"Misliš na plan između duša dok se nisu rodili? Ne mogu da verujem,sebi sam ovako presudila."
" To i jeste krajnji odgovor na sve. Ljudi ne osećaju bol kada se oslobode tela i vrate se kući. Ali ih muči ona drama koju su dole započeli. Dve duše, nastale od jedne, žele se roditi dole da bi doprinele duhovnoj evoluciji čovečanstva. Za vašu planetu je postojao plan da bude savršenstvo, sklad materije i energije. Da se ljubav i u materiji oživi. Kada ste pogrešili i stvorili druge osećaje, koji su ovde bili nepoznati, mnogi od nas dobili su zadatak da vam pomažu. Ta harmonija materije i energije nije baš tako lako izvodljiva, kako je naš Tvorac zamislio. Vi, njegova deca, morali ste da ispravljate greške. A spoznali ste da se čovek kroz patnju najviše ohrabri. A jedna od najdubljih patnji jeste ako ti blizanac beži, ljubav čoveka natera da prevrne i nebo i zemlju. I to je tako. Dvoje izaberu gde će se roditi i kada, i ko će koju misiju imati. A sada ste u dobu koje nazivate Vodolijom i pogodno je da se ljudi osvešćuju. Rekao sam ti, dok ste ovde, ne osećate patnju, i onda se rodite i zaboravite na sve. Sretnete blizanca, shvatite da je on vaša jedina želja i on se približi vama, potom se povuče. Nastaje jurnjava po planu, a nijedno toga nije svesno. Jer duša pokreće telo i krije se iz svega. Ispod svesti, ono što zovete podsvest. I ja sam tebe ovamo doveo, da bi ti o svemu ovome pisala i govorila. Nebitno što su se pre tebe pojavili i drugi, i ti si jedna od njih. Nastavi, nisi završila. Tvoje je da dopreš do ljudi."
"Hoćeš reći, njegovo je da i dalje beži? A ja bol osećam i dalje?! I u svemu tome, postoji nešto mnogo smešno, bar meni ljudskom biću, ako nije tebi. Davor ni u šta od ovoga ne veruje. Ili krije da veruje?!"
"To nije važno, već nešto drugo, nisam završio. Ako se umiriš i shvatiš, da ti sve ovo voliš, sve što ti se izdešavalo da nije tvoja propast već radost, možeš da preokreneš sve. Tvoja duša će osetiti dobre vibracije i ublažiće plan. Razumeš li me?"
"Ne znam. I ne znam u šta da verujem."
Pogledaj u ekran.
"Beo je. Ne vidim ništa."
" Na tome zahvali sebi. Nisi samo izabrala plan, već i da nemaš sudbinu. Izabrala si put kroz koji ćeš učiti i odlučivati. To je tačno i veruj meni, jer i ja sam deo Abraham porodice! Samo osećaj ono što želiš, to si izabrala. Njegovo bekstvo te je preobrazilo i samo ti je ostalo da o razgovoru sa mnom napišeš poruku ljudima. Onda si slobodna. Sretali su ljudi svoje blizance i u prošlim vekovima na Zemlji, ali nisu imali od koga da prime znanje. Umirali su od patnje, oduzimali sebi život i vraćali se, da bi se stvorio plan za duhovnu evoluciju. Trenutno ste u vremenu kada ste mnogo jači."
Svaki put kada pokušamo pobeći od pravih emocija, ne onih koje su nejasne i površne, već duboke i utiču na našu svakodnevnicu, mi pokušavamo pobeći sami od sebe. Onda nas to juri kao senka, i u snu i na javi, pa konačno nekad i negde, desi se da ne možemo više izdržati i pobediti sebe. Volimo nekoga i gušimo se u pitanju da li to treba reći ili dokazati. Možda je ta emocija rođena u nama da bi je otkrili, bez obzira šta će se dogoditi dalje. (Jul, 2016.)
Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište. Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vrata koja su se sama otvorila. Osećaš se plemenito, kao da ti oreol obasjava glavu. I ništa ne očekuješ, osim da to biće koje voliš bude srećno, i da toplina, koja se stvara od te ljubavi, potraje. I opet za sebe ne postojiš, već postoji samo taj neko drugi. Bezuslovna ljubav te menja, nije ti jasna, odakle se i kako stvorila, zašto je to tako, ali je osećaj ravan povratku u žive. Ta osoba postaje tvoja inspiracija i psihička snaga, jer si srećan što ipak postoji neko koga voliš. I želiš mu to reći, samo ne znaš kako, kroz koje reči i pokušaje. (Maj, 2015.)
Nastaviće se ...
Коментари
Постави коментар