Prisustvo anđela

 Postoji za nas od prvih dana kada smo slušali bajke, legende, verske priče.

Postoji samo u tim pričama, jer su nam objasnili vremenom da to prisustvo ne postoji. 

Pojavilo se mnogo puta, da shvatimo kako nešto važno nije moglo biti slučajno.

Tada dođe vreme da se zapitamo šta je ili ko je to.

Ko želi da shvati i nauči, setiće se prisustva koje nije samo priča.

I kada ih se setimo, poslaće nam brojeve, stalne, učestale, svakodnevne susrete sa istim brojevima. Poslaće nam ljude koji će nas uputiti i naučiti. Poslaće nam podudarnosti koje su nam  u važnim životnim situacijama predstavljale čudo.

Ako poželimo da im se približimo, izazvaće situacije u kojima ćemo prepoznati njihovo prisustvo. I perje ptice možemo naći u svom domu, tamo gde ga nikada nismo videli.

Ako im se obratimo, shvatiće da smo spremni i učiniće sve da nas upute. 

I pojaviće nam se ljudi kojima se dešava isto. 

Prisustvo anđela - najlepše iskustvo sa nematerijalnim svetom.

Najlepša svetlost, najugodnija pomoć.

Najupornije poruke koje pristižu.

 

 

Read More

Samodisciplina

 

Verovatno najteži potez koji donosimo, naročito ženska populacija. Potrebno je da nam se desi nešto nepodnošljivo ili da nam život postane monoton pa da disciplinujemo sebe. To u većem smislu znači ispuniti slobodno vreme. Samim tim, postajemo ispunjeniji i drugačiji tokom obaveza koje su nam posao ili rutina. 

Manje televizije, više čitanja

Nebitno da li je čitanje knjige ili članaka po internetu, bitno je čitati lepe teme. Jedan od najboljih primera su knjige Nore Roberts koja će vas odvesti u svet svojih likova za koje će te se vezati. Listanje lepih fotografija po internet stranicama umesto čitanje tračeva ili razgledanja tuđih profila, gde ko i kako pozira, gde je ko otišao pa se hvali, ko je slikao čašu alkohola na stolu. Umesto bezveze provedenog slobodnog vremena, čitanje lepih priča uneće u nas mir i lepa osećanja.

Ignorisati "stanje u zemlji"

Sve što nam se govori i nudi, sve oko čega se stvara buka, sve može biti laž i varka. Iluzija za oči. Umesto da slušamo prepirke i mržnje jednih istih likova koji to rade decenijama, pobedićemo te gluposti ako se odmah rotiramo na sebe. Na svaku najnoviju vest koju vam serviraju kao uzbuđenje, izađite napolje ili na terasu, kupite čokoladu ili pustite neki lep film. Romantične komedije mogu ugrejati srce. Isto tako, nije loše pročitati knjige za lični razvoj, psihološke i duhovne. Jer su tvorci tih dela želeli da dopru u tuđu dušu i pomognu.

 

 

Ignorisati "analitičare"

Čemu više služe priče o ratovima, sukobima, bliskoj ili dalekoj istoriji, kada sve to jasno vodi do jednog cilja - da se ljudi uznemire i ponovo mrze? Zašto bismo mi slušali priče raznih medijskih faca i raznih analitičara koji se iskupe u nekom studiju i pripovedaju čemer i jad? Njihov cilj je mržnja i strah, njihov posao je okrenuti čoveka protiv čoveka, i samog pojedinca protiv samog sebe, zavaditi dva oka u glavi. Kada ste poslednji put gledali i slušali nešto isključivo lepo i normalno? Zbog toga nam je potrebna samodisciplina.

Biti svoj, bez obzira gde živiš i čime se baviš.

Raditi pošteno, bez sramote što je neko tamo zgrnuo novca više nego ti.

Vežbati uz bilo koju vrsta sporta, ako ne, onda barem voziti biciklo po lepom vremenu.

Ne obraćati pažnju ako tamo neko prognozira novi rat ili smak sveta. Oni su plaćeni za to ali mi imamo mozak koji je za druge stvari.

Pronaći svoj hobi, svoje lično zadovoljstvo iz kojeg nema materijalne dobiti. 

Svako je talenat za sebe. Svako nešto zna i voli da to radi. 

Pronaći lepotu i smiraj u molitvi, bilo da je upućena anđelima ili Bogu. 

 

 

 

Read More

Plan bez plana

 Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam.

Nešto se čudno dešava kada željno iščekujemo određeni period, situaciju ili dan. Po iskustvu znam da više ne smeš za nešto reći: " Jedva čekam!" Kako to, kada na sve treba gledati vedro i pozitivno? 

Otprilike je odgovor u sadašnjem trenutku.

 On želi da nas podseti na svoje postojanje i da samo njega imamo. I kada se nađemo u onome što jedva čekamo, verovatno ćemo i tada misliti o nečemu sutra i postavljati pitanja. Nešto od nas traži da budemo previše slobodni i opušteni, što mi ne smemo, jer se plašimo da će nam sve izmaći iz ruku. Nešto zahteva da verujemo u bajke i dopušta da budemo bačeni u ponor, jer onda moramo razmisliti šta nam se dešava i potražiti istinu.

 

 

 

Više ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

 

 

 

 

 

 

 

 

Read More

Šta imam a šta nemam

Imam izbor i sadašnji trenutak. 

 Jedno zavisi od mene, drugo mi je dato uz rođenje. I po svemu sudeći, samo to je zagarantovano moje, nedeljivo. I odmah mogu zaključiti da su mnogi ljudi nesrećni ili polusrećni, neispunjeni, upravo iz ovog razloga što su odbacili ovo dvoje.

Sa svojim izborom, biramo i svoju slobodu. Kada je čovek slobodan, on će imati snagu i volju, a to dvoje, udruženi sa verom, čine ono što se zove čudo. I smatram da takvima Bog pomaže, a ne onima koji čekaju samo nešto da se desi. Bog voli delanje, da uložimo svoj maksimum i molimo ga za pomoć tako što će nas usmeravati i zaklanjati od neželjenog. Bez toga, ne verujem da će sarađivati sa nekim bez volje na da odlučuje, pokrene se, ispuni sebi nešto. 

Izbor je sam po sebi naš i može naići na negodovanje, od porodice do bilo koga drugog iz blizine. I ako je usamljen, nije dovoljno jak. Potrebno je biti toliko odlučan, da jednostavno vidiš kako to treba da uradiš jer hoćeš. Da se ne razmišlja o ispunjenju želje već o načinu kako sprovesti zamišljeno u stvarnost. Izabrali smo nešto za sebe  i  pokazaćemo sebi kako će to da izgleda. 

 

 I bukvalno, sve ovo je vezano za sadašnji trenutak. Ako osećamo šta radimo sada i čemu sada težimo, šta sada jesmo i šta hoćemo, bez brige  na buduće dane. Tako stvaramo dobru sadašnjost, sa čeličnom voljom i verom, sa snagom uz vrlo malo slabosti, uz malo treme. Jer sve svoje negativne emocije možemo prihvatiti kao nekoga ko je tu i dosadan je, ali je tu, kao uljez i nećemo ga izbaciti na silu. Zbog toga što ništa ne može biti izbačeno, samo potisnuto i onda se vrati u gorem obliku. Rešenje je prihvatiti ga i čekati da izbledi, nestane. 

Izbor je moj, sadašnji trenutak je moj. Sve ostalo je manje - više deljivo ili dobijeno, dato. 

 

 

 

 

 

Read More

Prisustvo

 

 Postoji Prisustvo lepše od svakog postojanja i događaja, iznad uma i sveta.

Prisustvo je osećaj i ne mogu opisati, toplinu i smiraj, ljubav i radost. Prisustvo me grli, ispod kože osećam dodir, oko srca je toplo, a srce je spokojno i ne skače od uzbuđenja. 

Mirno je Prisustvo i moćno, drago, milo i sjajno. Voli me bezuslovno i ne nalazi mi mane. Ne pita me ništa i samo me voli. Prisustvo se stapa sa suncem i oživljava kamen, diše kroz vazduh i pomera drveće. 

Osećam kako je svuda oko mene i vidim nevidljivi sjaj. Ova ljubav je mirna i osmehuje se, isceljuje i pokreće. Apsolutna ljubav koja je uvek tu i ne nestaje.

 

Read More

Bez očekivanja

Otresla sa sebe očekivanja. Goreg neprijatelja nema, veće zablude i uništenja. Očekivanje stvara prisilne misli, nervozu, tugu unapred, maštu, lažni podsticaj da očekujemo dobro. Ne treba nama da čekamo dobro. Ne treba nam da se radujemo unapred. Najbolje da ne vidimo ništa unapred. Jer nikada zlo ne spava. Uvek se nakači  za našu radost, za dobre misli, za očekivanje i nadu.

Ne treba nada, ne treba vera. Samo postojanje. Možda je ključ u tome. Pratiti emociju postojanja. Šta sam, ko sam, šta mogu, šta hoću. Ne šta želim, jer se zlo istog momenta kači za želju. Onaj ko želi nije oprezan. Zaboravlja da iza ćoška uvek tama čeka.

Nemoj želeti, samo uključi postojanje. Možda je u tome ključ. Osetiti postojanje i svoje sposobnosti. Voleti hobi više od posla, voleti ono što je lepo više od svega što je potrebno. Osvrnuti se na disanje i otkucaje srca kada smo oslobođeni želje. Iz te slobode trebalo bi staza života da se otvori, ona koja nije prisilna. Staza koja jeste naša i koja nam treba. Svetlost bez mraka, radost bez iskušenja, stvaranje bez rušenja.

 

Read More

Slovo M kroz istoriju

 Slovo M je savršenstvo koje podseća na broj 11.

M je sastavljeno od 2 jednake celine , kao da su se 2 jedinice okrenule jedna drugoj i spojile se. One su dve jedinke spojene u jednu. Slovo M može podsećati i na 2 osobe koje se drže za ruku, na jednakost i harmoniju. Na slici Tajna večera, Isus i Magdalena sede u položaju koji ocrtava slovo M. Oni su harmonija iako se oko njih dešava haos.

 

Na planeti sigurno postoji mnogo sličnih mesta, bilo da bukvalno liče ili sa sličnom istorijom. Istorija nikada nije sasvim detaljna i ne zalazi duboko u sve, ali ponekad i ono što imamo zapisano, može malo pomoći.

 

Istorija pod slovom M

 

 

 

 

Na fotografijama je zamak Montsegur, ( u sredini selo u Montseguru) pripada Francuskoj, u blizini Pirineja. Visina 1200 m. Poznato kao uporište Katara, koji su posle devetomesečne opsade od strane kraljevske vojske, pali i uništeni kao narod. To se desilo 1244. godine. Istrebljeni su zbog svoje drugačije verzije hrišćanstva i verovatno su imali nešto veoma bitno kod sebe, dokumenta ili relikviju, jer nisu smeli dalje postojati. Ako je bilo moguće, pre opsade, ili za vreme tih 9 meseci, da neko od njih pobegne, onda je učenje nastavljeno dalje, a podudara se sa učenjem Bogumila. (Današnji Bogumili iz Hrvatske smatraju da je to isto.)

S obzirom da su Katari bili progonjeni od Vatikana i pre opsade Montsegura, bilo bi logično da su sklonili bilo šta od vrednih stvari koje su imali, i da to nije bilo na dohvat ruke strancima.

 

Mileševac - Hisardžik

 

 

 

 

 

Mileševac mnogo liči na Montsegur.

Pripada opštini Prijepolje, a na mnogim portalima piše da je prosečna nadmorska visina teritorije opštine Prijepolje 1200m.

Tvrđava smeštena na strmoj litici na izlazu iz kanjona Mileševke, viševekovni je čuvar nemanjićke zadužbine manastira Mileševe. Ne zna se tačno ko je podigao grad, ali se pretpostavlja da je izgrađen odmah posle zidanja Mileševe 1219. godine. Prema pisanju putopisca Evlije Čelebije, tvrđava je imala 12 kula i njen osnovni cilj je bio zaštita manastira i karavanskog puta koji je povezivao Prijepolje i Sjenicu. U ranom srednjem veku bio je u sastavu srpske države, a posle 1373. godine, kada su posedi Nikole Altromanovića podeljeni između kneza Lazara i bosanskog bana Tvrtka, Mileševac je došao u sastav bosanske države. http://rtosandzak.org/place/srednovekovni-grad-milesevac/

U to vreme u Bosni je postojala Bosanska crkva, koja je, po mnogim zapisima, bila jeretička, bogumilska, i da su mnogi jeretici tamo našli utočište. To je dugo trajalo, od 12. veka od kada je vladao Kulin Ban pa do 1463.

Tvrđava Mileševac, posle 1373. godine, u sastavu bosanske tvrđave, mogla je postati nešto slično kao Montsegur. Sa pogledom na pravoslavni manastir, pod sličnim imenom Mileševa.

 

 

 

Ako ćemo o neobičnosti, ima ih dosta. Ne može biti neobično verniku koji se samo divi Belom anđelu, ali svako zagledanje u sliku donosi novo pitanje.

Krila su u pokretu. Krila su u obliku slova M. Krila su crno bela ili crno plavičasta. Otkuda anđelu krila koja nisu sasvim bela? Čovek je crno beo, energija i materija, anđeli su samo energija. Da li je zbog toga ova freska bila prekrečena, skrivena 400 godina? Vrhunsko delo nepoznatog umetnika iz Grčke, bilo je prekrečeno od 16. do 20. veka. Neko je video ili znao da ova freska nije sasvim obična i naredio da se zakloni. 

 

Anđeo na kamenu

Gledajući fresku, dolazim do zaključka da ima dvojno značenje. To jeste vaskršnja nedelja. Isto tako, može imati i drugo značenje. Kada se duboko posmatrač zagleda, ne zna se tačno šta je u pitanju. Zbog toga što ovakav prikaz nisam pronašla nigde. Bar ne na internetu, tragajući na više jezika. Kockasti crveni kamen ne podseća ni malo na kamen koji pokriva ulaz u bilo koju stenu, grobnicu. Podseća na kamen za pisanje, a sasvim je nejasno zašto je crvena boja. Sličan kamen postoji na  Tronu Svetog Petra u Veneciji. 

 

 

 

 

 

 

Na stranici https://www.venetoinside.com/en/news-and-curiosities/st-peters-throne-in-the-cathedral-of-castello     postoji kratka istorija o kamenom tronu ali je zanimljivo sledeće: U stvarnosti, tron ​​nema kršćansko porijeklo, jer je njegova podloga izgrađena od drevnog islamskog pogrebnog kamena sa arapskim ukrasima i ugraviranim kufskim stihovima iz Kurana.

 

 Podudarnosti znaju da zadive, čak i da nemaju veze sa stvarnošću. Oduvek me fascinirao Hisardžik koji se beli ispod Mileševca. Po istoričaru Evlije Čelebije, tamo se čuvao najstariji primerak Kurana. Moglo bi se reći da džamija sasvim sigurno mesto i za hrišćansku relikviju ili dokument, jer to je mesto gde je neće niko tražiti. Kao da je Anđeo dobio dvojnu funkciju. Vest o Hristovom vaskrsnuću i vest o nečemu što se nalazi iznad manastira. I sam naziv Beli anđeo, kao da ukazuje na belinu koja nije samo u haljini.

 

 

 

Čovek u belom

 Jedina sličnost Belom anđelu koju sam našla, jeste  delo Dve Marije na grobu, 1613. Bartolomeo Schedoni. Ovde anđeo ima potpuno crna krila, dok je njegovo, posve ljudsko telo, prekriveno belim ogrtačem. Isto može imati dvojno značenje. Vaskrsnuće, anđeo koji objavljuje vest, ali može biti i čovek. Njegovo telo isuviše liči na ljudsko, naročito beli čaršaf ili haljina koja klizi sa tela. To nije blještava odeća anđela. Likom dosta podseća na Gabrijela iz Mileševe, ali je potpuno prirodan i sve na njemu je ljudsko. Moglo bi se reći da sedi na otvorenom grobu, tako da naš Beli anđeo, ostaje i dalje jedinstven po svom kamenu. Postoji jedna zanimljiva priča u Novom, Jevanđelje po Marku, 14.51. gde se navodi da je tokom Isusovog hapšenja, postojao mladić ogrnut platnom po golom telu. Učenici su se razbežali a on je išao za Isusom. I kada su ga uhvatili, uspeo je da se otme i pobegne od njih bez platna. Neverovatno koliko je ovaj momak jak, da je uspeo da se otme i pobegne vojnicima, ali je potpuna zagonetka ko je on. Prikaz ovog anđela, podseća na njega. Da li je moguče da je anđeo bio fizički prisutan u Getsimanskom vrtu ili je u pitanju Esen koji nije poznat kao učenik, pitanje je bez odgovora. Da li je ovaj momak na kraju objavio vest da Isus nije među mrtvima?

 

 

 

Četiri  verzije anđela na grobu, po Novom zavetu

Matej – 1 anđeo

Marko – 1 mladić

Luka – 2 čoveka

Jovan – 2 anđela

 

 

Na kraju svega opet slovo M 

 

 

 Manasija sa svojih 11 kula.  Ako je u svoje vreme Despot Stefan poznavao koliko je za ezoteriju i numerologiju bitan broj 11, onda je imao uvid u sve. Ovo je nešto kao pečat njegovog znanja i poklon za sva vremena, poruka koja bi se trebala dešifrovati. Možda je u Manasiji skup svega što se dešavalo u srednjovekovnoj Srbiji, poruka objedinjena u jedan prsten koji čine 11 kula. Kao i u samom imenu Manasija i u simbolu Lazarevića. 

 

Manasija je ime poznato u Starom Zavetu po jednom judejskom kralju koji je u dvanaestoj godini počeo vladati, pa je moguće da je Despot video sebe u njemu, s obzirom da je ostao bez oca u tim godinama. Ali je zanimljivo da je taj kralj jedno vreme bio jeretik koji je navodno činio zlo pred Jahvom, pa je kažnjen i na kraju se vratio veri koju Jahve zahteva. Sa druge strane, i ovo ime može imati dvojno značenje. Mana Sija – podseća na nebesku hranu koju je Bog dao Izrelu za njihovo preživljavanje u pustinji.

U tajnama Srbije ništa nije prepušteno slučaju.

 

 

Read More