Misli iz napornih dana

 

Osećanje radosti - mnogi od nas dožive radost i onda se sećaju kako je ranije bilo teško. Time izazovemo rušenje sreće pa nam se čini da je sve bilo kao kula od karata. Radost je sadašnji trenutak koji ne treba mešati ni sa brigom ni sećanjem..

Možda osećanje tuge ima osobinu nevremena - pustiš ga da se istutnji, i moraće da prođe.

U međuvremenu...

Dešavaju se slične stvari u svetu poput onih u Plavoj jabuci. Alisa je u svom dnevniku zapisala o klimatskim promenama 2024. i 2025. godine. Toliko je sve bilo nepredvidivo da ljudi više nisu očekivali nijedno godišnje doba. I svi ljudi na planeti prešli su na vegeterijsnku ishranu jer su jednostavno počeli da oboljevaju i umiru od životinjskog mesa.

Nastavak ćemo videti u stvarnosti...

Read More

Cilj je potreban

 

Svakome je potrebno "gorivo", s vemena na vreme. Svetlost prema kojoj će se okrenuti, novo uzbuđenje, radosno iščekivanje. Kada kažemo "Samo to me drži", mi potvrđujemo koliko nam je potrebna potpora, cilj koji će doneti radost. Bilo da je to sitnica, iščekivanje dana koji može nešto promeniti, dobit kojim zadovoljavamo neki hir. Dodatak je uvek potreban ako svakodnevnica postane nemoguća i neizdrživa. Ako postoji cilj onda se menja sve.

Read More

Lakši put

 

Ako je neko pomešao babe i žabe u svojoj veri, to su Srbi. U crkvama izgovaraju molitvu "Verujem u jednoga Boga, Tvorca neba i zemlje"... A zatim se nadovezuju na pagansku veru od pre najmanje sto godina. Priče, poput one : "Ne kupaj se na Ognjenu Mariju, ni na Svetog Iliju, ne radi ništa na Prokop , zbog zmija, ( Sveti Prokopije), itd. To jesu hrišćanski sveci ali je verovanje zamenjeno sa nekim što veze nema sa hrišćanskim.

Nijedan svetac ne može da bude strašni i opasni, da na njegov dan smeš ili ne smeš nešto. Na taj način su poštovani paganski bogovi. Za hrišćanina postoji Bog i to je to. U Srbiji se i dalje mešaju babe i žabe, da bi se poštovala volja predaka koji nisu ni imali prilike da čitaju Bibliju. Međutim, nisu ni znali, kao što se ni danas ne razmišlja o tome, da su ova verovanja opasna. U Novom Zavetu piše: "Biraj kome ćeš služiti, ili Bogu ili Đavolu, trećeg puta nema."

Kada čovek malo bolje razmisli, ti strahovi od "opasnih svetaca koji su poput bogova moćni", to nije baš onaj pravi put...Ali narod voli da odabere lakši put. Između Boga i Đavola. Uz prezir onih koji to ne žele.

Read More

Julska razmišljanja

 

Ne leči vreme ništa, samo nas uobličava. Ako preživiš mračnu noć duše, postaješ original, ono što jesi.

Pisac kada stvara priču, ne zna da li je ona možda već negde ispričana, samo čeka svoje vreme. Mnogi su napisali ono što se kasnije zaista dogodilo. Proteklo proleće imalo je klimatske promene koje podsećaju na one iz Plave jabuke. Ako bi se i druge stvari dogodile kao u priči, bilo bi savršeno. Da ljudima jednostavno dosadi ono što je loše. I da Bog i priroda preuzmu stvar u svoje ruke.

Kada vidiš čoveka da stvara lepotu, to je svetinja. Veza između umetnika i Boga jaka je i očigledna. Toliko bitna, da umetnik često mora biti otuđen od sveta fizički, kako bi ga posmatrao i video u pravom svetlu...

Budi kralj životinjama i imaćeš večno prijateljstvo anđela i bezuslovne ljubavi. Ta ljubav ne gleda ko si već kakav si, ne zanim je šta si postigao materijalno več koliko si dobra probudio u sebi.

Matriks postoji u nekom obliku, ali utiče samo na onaj narod koji ga prihvata kao neminovnost,kao sudbinu. Isto kao pozorišna predstava - gledaj i prihvati kao izrežiranu dramu  ili poveruj da je istina koja je i tvoja. 

Imati period samoće, dobra je prilika za razvoj ličnosti. Iz tog ugla mnogo se vidi, mnogo nauči, ako prihvatiš kao dar, ne kao tugu. Nakon spoznaje samog sebe, lakše ćeš proći kroz vrata koja se otvaraju sama. A duhovnost može biti na poslednjoj lestvici, gde ćeš i ostati.

Ako ti ništa nije jasno kod ljudi, to je normalno jer moramo da budemo različiti. Ali ako su dešavanja izmakla kontroli i nisu normalna, ignoriši, sve je nečiji plan i predstava. Ljudi se često primaju na udarne vesti, bombastične naslove, na govore i navodna iznenađenja. Kada se ne primaš više ni na jednu vest, onda postaješ zdrav posmatrač bolesnog sveta.

Read More

Krenemo prema sebi

Dođe čovek  sam sebi. I tako krene. Shvati šta želi jer to ga progoni sa osećajem koji se ne može pobediti. Uzlupa se srce, adrenalin krene, ništa ne prihvata odbijanje. Kažu da to je naše Biće. Naravno, to jesmo  mi. I sigurno, ako nismo to nešto  uradili prošle godine, a želeli  smo nešto mnogo, mnogo, tražili izgovore da zaobiđemo poduhvat, uradićemo to sledeće godine. 

Sigurno je tačna tvrdnja da bolesti nastaju zbog neusklađenosti sa sobom. Ne može čovek da radi za druge a da ne vidi sebe. 

Ne možemo da nekoga postavimo ispred sebe ako nismo sobom zadovoljni. Ne možemo biti pobožni ako sebe zapostavljamo.  Jer mi smo božija deca i Torac ne voli da njegovu tvorevinu zapustimo. Koliko činimo drugima dobro, tako moramo sebi i prvo sebi. Da bi se naši postupci ogledali i uzvraćali kroz Istinu koja se zove Zakon privlačnosti.  Poštovati dobru emociju, inuticiju i znakove pored puta. 

Read More

Kišna priča

Kucala je bezveze. Ni reči ni rečenice, samo slova, bez cilja. Nije gledala u tastaturu i ekran, već joj je pogled odlutao na puža koji je uživao u kiši. Bilo je to pravo uživanje u daru života. Ona na terasi, on u travi. Ona nemirna i bezvoljna, on spokojan i srećan. U čemu je stvar? 

-A šta je njemu potrebno? On je u svom raju iz kog nije proteran. - postavila je sebi realno pitanje i odmah odgovorila. 

Zveckala je kašičicom po tacni. Kafa je ispijena, a mogla bi još jednu skuvati. Potrebno je napisati lepu priču, inspirativnu, izazovnu, poučnu... I nije nešto išlo od ruke tog podneva. Radije bi se izležavala i gledala film. Ili u kišu koja je sve na zemlji porosila. Sve je mirisalo. Ali, kiše je i previše bilo. Polovina jula, još uvek bez prave letnje klime. 

Težila je savršenstvu a znala je da to ne postoji u ljudskoj glavi.  Savršenstvo je sve oko nas, ono što nismo stvorili. I naše je da se divimo, da očuvamo i poštujemo. 

Ponovila je kuvanje kafe i ponovo sela za laptop na terasi, dok je iz komšijske kuće jasno čula ženske glasove kako svi u isto vreme govore. Iskupile su se na podnevnoj pauzi da svaka svoju priču ispriča, uglavnom su to bile diskusije na račun onih koji nisu u blizini. Posle će nastaviti sa svojim dnevnim obavezama  dok će im iz dnevnog boravka, televizor širiti buku koja često tako daleko odzvanja, da se jasno zna kako je u pitanju rijaliti šou. Tu je i baka koja se večito ljuti na muža i unuke koji su pristigli u selo na letnji raspust. Naravno i komšija koji će svake nedelje trimerom kositi dvorište i oko dvorišta. Tek da se zna da niko ne sme imati mira, pa i nedeljom. 

Danas nije nedelja, a i buke je manje dok pada kiša. Odjednom je osetila zahvalnost zbog toga. Do juče je bila ljuta na vreme jer je već iskupila stvari za bazen  u gradu. Međutim, ima nečega u svemu  ovome. Bašte i njive svakog leta usijane su od otrova. Priča se da u nekim selima više nema pesme ptica jer su ptice uginule. Možda se i preselile tamo gde je manje zatrovano. Možda će ova kiša da spere otrove koji bi usmrtili nedužnog psa i mačku, spalili cvet...Možda onaj puž zna zašto je priroda takva kakva je. 

Naše je da proučavamo svoju, ljudsku prirodu i da je preobražavamo. Bez bacanja energije na savršenstvo i na nemire čiji uzrok od sebe krijemo. 

Read More

Kišno doba

Nije vreme krivo za nervozu, već praznina u srcima ljudi dolazi do izražaja. Nije uticaj planeta, već je unutrašnjost podlegla svemu što ne valja i postala zavisna od svega što je raduje.

Nešto nas "drži" i kada nas napusti, tonemo.

Čekamo nešto da prođe a posle toga iznova čekamo.

Iščekujemo one kojima se radujemo jer sami sebi nedostajemo.

U lavirintu tražimo Izvor i odgovore kojih nema. U lavirintu stižemo do sebe gde se moramo suočiti sa odrazom u ogledalu.

Dosadno, surovo, depresivno, voda se sliva odozgo, kao da nam nije dosta...Spira otrove po zemlji, po njivama i voćnjacima, u vazduhu, spira naše misli i dovodi do pitanja na koje nemamo odgovore.

Read More

Rekli su o mudrosti

Mudrost je neprestani proces učenja, samospoznaje i rasta, a može nas voditi ka sreći, razumevanju i ispunjenom životu.

Evo nekih citata o mudrosti koji se mogu naći na internetu:

1. Mudrost nije samo znanje koje posedujemo, već u načinu na koji primenjujemo to znanje u svakodnevnom životu. - Dalaj Lama

2. Mudrost je sposobnost da prepoznamo šta je važno, da donesemo prave odluke i da živimo sa suštinskim razumevanjem.- Paulo Koeljo

3. Mudrost dolazi iz iskustva. Da bismo postali mudri, moramo biti spremni da učimo iz svojih grešaka, i da rastemo kao osobe. - Nelson Medela

4. Prava mudrost je svesnost sopstvenog neznanja. Kada shvatimo koliko malo znamo, otvaramo vrata beskrajnom učenju i razvoju. - Sokrat

5. Mudrost je kombinacija saosećanja, razuma i iskustva. To je  sposobnost da vidimo širu sliku, da sagledamo posledice svojih dela, i da delujemo sa blagošću i saznanjem. - Jack Kornfield

6. Mudrost je miran glas koji nam dolazi iz dubine našeg bića. Slušajmo tu tišinu i pratimo njeno vođstvo. - Lao Ce

7. Mudrost nije samo sticanje znanja, već i njegova primena u službi dobra. Mudar čovek koristi svoju mudrost za blagostanje sveta oko sebe. - Albert Ajnštajn

Read More

Mračna noć duše

Toliko puta sam čitala savete na datu temu, da više nisam sigurna jesu li svakome pomogli. Nisu sva psihička raspadanja ista. Postoje i ona koja više liče na depresiju ili mračnu noć duše. Uglavnom se mnogi slažu kada je u pitanju par stavki, a naročito je fascinantna ona o povezanosti sa samim sobom. 

Kada se osećamo slomljeno i prazno, valjda je potrebno prvo prihvatiti to stanje. Otprilike je isto kao vreme ili pojave u prirodi. Kiša će padati dok se ne ispada dovoljno, vetar će duvati dok mu je to potrebno, poplave će trajati dok se voda sama ne povuče...Noć neće prestati pre jutarnjih časova. 

Možda je ona povezanost sa sobom, u stvari, pružanje sebi podršku. 

1. Prihvatiti trenutno osećanje, čekati da prođe. Kada shvatimo prolaznost, onda u nećemo više toliko značaja dati.

2. Pronaći ili stvoriti svoje mirne trenutke gde možemo istražiti šta se to dešava u nama.

3. Kažu da je vođenje dnevnika dobro. Verovatno se tako oslobađamo emocija koje nas pritiskaju i ugrožavaju. Kada zapisujemo svoje osećaje, onda ih se i oslobađamo, bar jednim delom. Kroz pisanje razumemo sebe.

4. Dobro je razgovarati sa bliskim osobama, tražiti podršku tako što će nas jednostavno saslušati. 

5. Vežbanje, sport, čitanje, molitva. Čitanje i afirmacija moglo bi u nekim slučajevima pomoći.

6. Ako ništa - odlazak psihologu trebao bi da urodi plodom. 

Mračna noć duše

Pojam koji se uglavnom pominje u duhovnosti i misticizmu. To je najteži deo u životu pojedinca koji doživljava i najteži duhovni period. 

Mračna noć duše je duboka duhovna kriza, osećaj gubitka smisla, unutražnja praznina i tuga. Osoba se oseća udaljenom od Boga i svog duhovnog puta, napuštena od svega u životu, bez trunke radosti. Celo biće je prožeto unutrašnjim konfliktima, sumnjama u sve oko sebe, izloženo traumama. 

U isto vreme, ova faza može biti deo procesa duhovnog rasta i transformacije, gde preispitujemo svoja uverenja i vrednosti, kako bi na dubljem nivou razumeli svoje mesto u ovom svetu. Uglavnom podseća na agoniju koju je Isus prolazio u sedmici raspeća i vaskrsnuća. Ako razumemo smisao svega i pronađemo pravog sebe, ova strašna faza biće nam most ili odskočna daska do istinske sreće. 

Posetite moj sajt  https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Jedinstven u pisanju

Jedinstven si? A želiš pisati?

To je sjajno! Biti jedinstven i održati svoju individualnost je izuzetno važno u kreativnim profesijama kao što je pisanje. Kao stvaralac, važno je da iskoristiš svoje jedinstvene ideje i perspektive kako bi stvorio nešto originalno i autentično.

Pisanje je moćan alat koji ti omogućava da izraziš svoju kreativnost i da podeliš svoje misli sa svetom. Bez obzira na to da li pišeš fikciju ili nefikciju, tvoja  jedinstvenost i autentičnost će pomoći da tvoje reči imaju veći uticaj na čitaoce.

Kao pisac, možeš pronaći inspiraciju u svojim ličnim iskustvima i emocijama.Tvoja jedinstvena perspektiva i stil pisanja će pomoći da  čitaoci osete  autentičnost i otkriju nešto novo i zanimljivo.

Važno je da ne pokušavaš da se prilagodiš drugima i da ne pokušavaš imitirati druge pisce. 

Ostani veran sebi i svojoj autentičnosti kao pisac. Iskoristi svoje jedinstvene ideje i perspektive da kreiraš nešto novo i originalno. Tvoja jedinstvenost će ti pomoći da se istakneš u svetu pisanja i da ostvariš uspeh kao stvaralac.

Read More

Mir u duši

Dok sam bila dete, to je moglo biti nešto strašno i  ludo, nepoznato. Nikome nije bio potreban mir u duši jer su se ljudi slabo bavili dušom. Takve priče uglavnom su bile  ravne fantaziji, pripadale čudacima. Ko je imao znanje i osećaj, ćutao je, jer se nije mogao uklopiti drugačije. A nazovi "vernici", smatrali su za obavezu da upale sveće u crkvi, celivaju ikone i proslave krsnu slavu. I za lečenje psihe niko nije smeo spomenuti, to je značilo da si lud. Psihijatar i psiholog važili su za "čiku" koji treba neke tablete da prepiše.

Kako god bilo, devedesetih se ispostavilo da su narodu potrebne i religija i psihologija sa sve psihijatrijom. Sve što je bilo potrebno a nije se htelo i smelo, nije posejano i zalivano, sve je falilo. Ignorisanje pozadine života dovelo je do naplate.

Danas je sve drugačije. Tražimo, trudimo se, pronalazimo ga, neko s vremena na vreme, nekome se posreći da zauvek pronađe mir u duši.

On je stanje unutrašnje harmonije i ravnoteže koju bi svako mogao postići kroz različite prakse i metode. Stručnjaci i duhovnici smatraju da mir u duši ne bi trebao da zavisi od spoljašnjih okolnosti, već se nalazi u srcu svakog pojednica. 

Jedna od najvažnijih  stvari u postizanju unutrašnjeg mira je učenje kako kontrolisati svoje misli i emocije. Biti vladar samom sebi.

Mnogi ljudi se suočavaju sa nesanicom, zbog stresa i brige u vezi problema koji se tiču celog sveta ili njih samih. Postoje i brige u vezi onoga što se i ne dogodi. Ali, kada naučimo kontrolisati misli i emocije, možemo osetiti duboki mir i harmoniju. 

Najstarija i najvažnija metoda za mir u duši jeste molitva. Predaja brige Bogu i povezanost sa njim koji će nam pomoći da sagledamo stvari drugim očima, iz onog svetlijeg ugla.

Upravo to se nadovezuje na pozitivne misli i emocije. One ne mogu doći same. Moliti se i naučiti kako biti zahvalan za ono dobro što imamo. Lično nisam uspela sa metodom zahvalnosti, bar ne još, ali iskustvo mudrih govori da će nam život uzvratiti sa još mnogo toga na čemu ćemo biti zahvalni. 

Mir u duši može se dostići i meditacijom i vežbanjem, normalnim fizičkim aktivnostima. Kažem, normalnim, jer u Srbiji danas mnogi rade previše i ostavljaju na svojim radnim mestima svu telesnu snagu. Meditacijom ne može se baviti onaj ko živi u nemirnoj porodici, bučnoj okolini, ulici.

Šetnja prirodom može pomoći u oslobađanju negativne energije i stvaranju pozitivne ravnoteže u telu i umu. 

Možda je važno kako pojedinac pristupa svojoj unutrašnjoj harmoniji. Za svakoga postoje prakse i metode koje će lakše savladati od drugih. I sigurno je potrebno stprljenja dok isprobavamo nove načine za postizanje mira.  Meni je lakše moliti se i nadati se nego meditirati. Blago onome ko može da meditira, sigurno je u velikoj prednosti.

I na kraju, možda mir dođe sam. Kada se zasitimo svih pokušaja  i prekinemo potragu.

Read More

Post o "veri"

Reč "vera" poistovećuje se sa religijom , da je to ono u šta verujete. I tako je vekovima. Ljudi je mehanički izgovaraju, a oni koji posećuju hramove imaju zajedničko ime, vernici . Podrazumevano je to, ako veruješ u Boga, da si "vernik", što i nije baš dovoljno definisano, jer čemu to, ako samo veruješ da božanstvo postoji?

Zato što vera nije samo smatrati da bogovi postoje, to je više shvatanje  i mišljenje. Ova reč ima značenje samo ako si nešto naumio, a to nije lako i potrebna ti je pomoć. I to ne ljudska, već ona nevidljiva, bilo da si je zatražio od Boga, svetitelja, anđela, ili od samog Univerzuma. 

Ukoliko si poverovao da te je to čulo, odmah ćeš početi da dobijaš razne poruke kroz simbole, znakove ili snove, razgovore... To što te je čulo, unapred zna da li je tvoja želja ili namera dobra za tebe. Ako nešto nije dobro, poslaće ti lošu intuiciju, prepreke, blokade koje nećeš moći preći. U tom slučaju, bolje odustati i sačekati da stvari krenu na bolje. 

Ako si na dobrom putu, toliko će te podržati, da ti neće dati mira.

Otvori neku knjigu, pročitaćeš rečenicu koja ima veze sa ispunjenjem tvoje želje, upali radio, čućeš pesmu koja te podseća na ono što hoćeš, ili ćeš je čuti negde kao "slučajno", sanjaćeš snove koji ti šalju putokaze, a neki tvoji sagovornici, izgovaraće reči koje kao da nisu iz njihove glave, već tvoj nevidljivi pomoćnik govori kroz njih. Ako si sujeveran i veruješ da pauk donosi sreću, biće na tvojoj ruci ili glavi, ako veruješ da plakanje u snu predskazuje radost, plakaćeš u snovima...Sa svih strane stizaće ohrabrenje...Oslušni onaj osećaj u stomaku i osetićeš samo prijatnost. Knjige koje će te obučavati, "same" će doći pred tvoje oči. To je to.

To, kome ili čemu si se obratio za pomoć, podržava te i očekuje od tebe da kreneš u akciju, da preuzmeš odgovornost. I tu dolazi do vere. Krenuti putem koji ti se ukazuje, verujući da je to dobro, bez obzira na strah ili mišljenje porodice, okoline.

Vera je "hodanje po žaru" uz osmeh.

Vera je kao hodanje kroz maglu, uz ignorisanje straha, jer znaš da stižeš gde si naumio. 

Vera je ignorisanje ovozemaljskih činjenica.

Prolaz kroz "vrata" iz nemogućeg u moguće. 

Vera je kada si hrabar i pored osećaja straha.

Kada veruješ da si dobio pomoć koju si tražio i kreneš.

https://slavicamijatovicpisac.rs/

Read More

Čekajući sunce

Vaskršnje je vreme.

Proleće se pokazalo u punom sjaju onda kada je kalendarski stiglo. Zatim je zahladnelo i pao je sneg. Svuda se šareni a ne možemo da uživamo u tome. Gledamo i  čekamo, dok ponovo oblačimo zimsku jaknu.

Robovi smo. Sve je očiglednije. Sve jasnije.

Radimo, ali rad uzima danak, mnogo više nego što daje.

Žao mi je što nemam nade. Za decu koja odrastaju ima je sigurno. Ali za nas koji smo odrasli u vremenima zla, nema je više. Robovi smo i uvek višak u svojoj zemlji. Od kada sam počela odrastati mislim da sam višak u Srbiji. 

Ko će se izvući? Samo onaj ko započne neki svoj posao i onaj ko ima debele živce, koga nije briga šta se dešava. Blago ljudima koji se umeju snaći. Ja sam u grupi koja robovski, odgovorno radi. 

Čekajući sunce i čekajući proleće. 

 

Read More