Kucala je bezveze. Ni reči ni rečenice, samo slova, bez cilja. Nije gledala u tastaturu i ekran, već joj je pogled odlutao na puža koji je uživao u kiši. Bilo je to pravo uživanje u daru života. Ona na terasi, on u travi. Ona nemirna i bezvoljna, on spokojan i srećan. U čemu je stvar?
-A šta je njemu potrebno? On je u svom raju iz kog nije proteran. - postavila je sebi realno pitanje i odmah odgovorila. Zveckala je kašičicom po tacni. Kafa je ispijena, a mogla bi još jednu skuvati. Potrebno je napisati lepu priču, inspirativnu, izazovnu, poučnu... I nije nešto išlo od ruke tog podneva. Radije bi se izležavala i gledala film. Ili u kišu koja je sve na zemlji porosila. Sve je mirisalo. Ali, kiše je i previše bilo. Polovina jula, još uvek bez prave letnje klime.
Težila je savršenstvu a znala je da to ne postoji u ljudskoj glavi. Savršenstvo je sve oko nas, ono što nismo stvorili. I naše je da se divimo, da očuvamo i poštujemo.
Ponovila je kuvanje kafe i ponovo sela za laptop na terasi, dok je iz komšijske kuće jasno čula ženske glasove kako svi u isto vreme govore. Iskupile su se na podnevnoj pauzi da svaka svoju priču ispriča, uglavnom su to bile diskusije na račun onih koji nisu u blizini. Posle će nastaviti sa svojim dnevnim obavezama dok će im iz dnevnog boravka, televizor širiti buku koja često tako daleko odzvanja, da se jasno zna kako je u pitanju rijaliti šou. Tu je i baka koja se večito ljuti na muža i unuke koji su pristigli u selo na letnji raspust. Naravno i komšija koji će svake nedelje trimerom kositi dvorište i oko dvorišta. Tek da se zna da niko ne sme imati mira, pa i nedeljom.
Danas nije nedelja, a i buke je manje dok pada kiša. Odjednom je osetila zahvalnost zbog toga. Do juče je bila ljuta na vreme jer je već iskupila stvari za bazen u gradu. Međutim, ima nečega u svemu ovome. Bašte i njive svakog leta usijane su od otrova. Priča se da u nekim selima više nema pesme ptica jer su ptice uginule. Možda se i preselile tamo gde je manje zatrovano. Možda će ova kiša da spere otrove koji bi usmrtili nedužnog psa i mačku, spalili cvet...Možda onaj puž zna zašto je priroda takva kakva je.
Naše je da proučavamo svoju, ljudsku prirodu i da je preobražavamo. Bez bacanja energije na savršenstvo i na nemire čiji uzrok od sebe krijemo.
Коментари
Постави коментар