Krenemo prema sebi

Dođe čovek  sam sebi. I tako krene. Shvati šta želi jer to ga progoni sa osećajem koji se ne može pobediti. Uzlupa se srce, adrenalin krene, ništa ne prihvata odbijanje. Kažu da to je naše Biće. Naravno, to jesmo  mi. I sigurno, ako nismo to nešto  uradili prošle godine, a želeli  smo nešto mnogo, mnogo, tražili izgovore da zaobiđemo poduhvat, uradićemo to sledeće godine. 

Sigurno je tačna tvrdnja da bolesti nastaju zbog neusklađenosti sa sobom. Ne može čovek da radi za druge a da ne vidi sebe. 

Ne možemo da nekoga postavimo ispred sebe ako nismo sobom zadovoljni. Ne možemo biti pobožni ako sebe zapostavljamo.  Jer mi smo božija deca i Torac ne voli da njegovu tvorevinu zapustimo. Koliko činimo drugima dobro, tako moramo sebi i prvo sebi. Da bi se naši postupci ogledali i uzvraćali kroz Istinu koja se zove Zakon privlačnosti.  Poštovati dobru emociju, inuticiju i znakove pored puta.