Abraham Hiks

"Zovemo se Abraham i obraćamo vam se iz Ne-Fizičke dimenzije. Razume se , morate da shvatite da ste i vi potekli iz te dimenzije, tako da se i ne razlikujemo baš mnogo. Vaš fizički svet nastaje kao projekcija Ne-Fizičkog. Vi i vaš fizički svet ste u stvari produžeci Ne-Fizičke Energije Izvora. Abraham je porodica Ne-Fizičkih bića, prirodno okupljenih oko svoje snažne želje da podsete vas, svoje fizičke produžetke, na Zakone Univerzuma koji upravljaju svim stvarima..."

      Stvari koje znamo, koje ste možda zaboravili, a važno je da ih se             setite.

"Ako želite nešto što trenutno nemate, potrebno je samo da usmerite svoju pažnju na to, i prema Zakonu privlačnosti, to će vam doći, jer dok razmišljate o toj stvari ili iskustvu koje priželjkujete, emitujete vibraciju, a tada prema Zakonu, ta stvar ili iskustvo moraju da vam krenu u susret.

Međutim, ako želite nešto što trenutno nemate, a vi pažnju usmeravate upravo na to stanje nemanja, tada će Zakon privlačnosti tražiti podudarnu vibraciju nemanja i vi ćete nastaviti da nemate ono što želite. To je Zakon. "

"Svaka misao koju ste ikada pomislili još uvek postoji i kad god se usredsredite na neku misao, aktivirate vibraciju te misli koja je u vama. Stoga, bilo šta čemu trenutno poklanjate pažnju jeste aktivirana misao. Ali kada prebacite svoju pažnju s te misli, ona postaje neaktivna. Jedini način da svesno deaktivirate misao jeste da aktivirate drugu. "

"Naučite da obraćate pažnju na svoja osećanja. Kada su emocije jake - bilo da se osećate dobro ili loše- jaka je i vaša želja. Kad su emocije slabašne, znači da vaša želja i nije tako jaka. Kad su emocije prijatne - bilo da su jake ili slabe - omogućavate ostvarenje svoje želje."

"Kad očekujete nešto, to je na putu ka vama. Kad verujete u nešto, to je na putu ka vama."
  

Za sve nas koji tragamo za istinom, zašto nam se sve događa nekontrolisano, dovoljno je pročitati knjige koje je objavio ovaj bračni par. Možete biti vernik ili skeptik, ili neutralan, ali ono što su izneli  jeste apsolutna istina, treba samo pročitati i spoznaćete sebe. Radi se o tome, da je Ester medijum, osoba kroz koju govore nefizički entiteti, nešto poput anđela koji nas posmatraju i žele nam pomoći. Sve je toliko jednostavno, da vam ne treba niko od predavača o Zakonu privlačnosti, dovoljno je to što oni nude: ključ za sve, zašto i zbog čega. Kroz Ester mi smo dobili poruku da je SVE MISAO. Da je ta misao emocija, ne reč i afirmacija, već emocija, sve je u misli koja izaziva osećaj. Kada mislimo o nečemu što želimo, potrebno je samo usmeriti energiju da to želimo i zbog čega, ali nipošto ne smemo misliti kako to nemamo i da smo tužni zbog nemanja, jer privlačimo nemanje. Naša osećanja emituju vibracije na koje Zakon privlačnosti odgovara. Nije potrebno čistiti bilo kakve račune iz prošlosti, a loše iz prošlosti će se ponoviti ako mislimo o prošlosti. Uspeh leži u neprestanom rotiranju misli, tako što ćemo svaku lošu misao zameniti dobrom, jer ništa nam se nije desilo a da to nismo privukli. Ako ne možemo osetiti zadovoljstvo dok nešto želimo, dovoljno je setiti se šta bi nam odgovaralo ako nam se želja ispuni. Pronaći tačku osećaja koji izaziva zadovoljstvo, imati dobar osećaj. Sve je u tome, nema potrebe uplaćivati novac na račun raznih predavača, jer je potrebno pročitati ovu knjigu i pogledati video snimke kojih ima dovoljno na internetu.

Read More

Sara i Juda

Opet isti san, isti neuspeli pokušaj. Pružao je ruku koju nije  mogla  da  dohvati.  Njegova  desnica   tražila  je  spas, toliko  malo  je  falilo  da  se  šake  spoje...  Uvek  ista  scena, bez novog detalja, iuvek pred zoru. Pustinja, čovek stoji nedaleko od nje, pruža joj ruku, ali ona je paralizovana,
ne  može  ni  korak  dalje.  Želi  da  mu  pomogne,  oseća njegovu  patnju  u  sebi,  svesna je da nešto  od  nje  zavisi. Isto  tako,  svesna  je  i  ko  je  on.  Gledala  je  u  nesrećnog, lepog čoveka, obučenog u tamno braon tuniku, kao da je navukao vreću na sebe. Na nogama je imao jednostavne
sandale,  ona  obuća  koja  je  danas  poznata  kao  „Rimljanke“ ,  bio  je  tamnoput,  visok,  snažne  građe.  Crna  kosa padala  mu je na ramena, bila je prava i tanka, oči krupne i tamne, obrve izrazito guste i crne, usne razvučene, kao da se smeška,  ali to je samo prividno. Njegove  usne bile su skamenjene u duševnom bolu, a duguljasto lice nosilo je po koju urezanu crtu. Iznenada je počeo da joj dolazi u san i ništa nije govorio. Jedina komunikacija među njima bila  je  mislima.  Sara  bi  svaki  put  u  sebi  rekla:  „ Ti  si Juda... “  Njegov  pogled  postajao  je  još  nesrećniji  pri spominjanju  tog  imena.  Pružao  je  ruku  koju  nije  mogla da dohvati, oboje su bili paralizovani u svetu snova, dok ih je delilo vreme od preko dve hiljade godina.

    https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280

Čitala je o Judi Iskariotskom,  dosta godina ranije, bila je upoznata sa time da je pronađeno Jevanđelje po Judi i da je to objavio Herbert Krozni. Po tom dokumentu, koji je prevođen od 2001. do2006. Juda je najbliskiji apostol i prijatelj Isusa Hrista. Njegova nesreća je u tome što ga je Hristi zabrao za najgoru ulogu tokom svoje misije, da ga navodno  izda.  Juda  je  preuzeo  na  sebe  žrtvu  koja  je najveća posle Hristove.Da li je san samo deo njene podsvesti ili nešto mnogo ozbiljnije, tonije mogla sebi odgovoriti. Toliko je učestao da se odražavao  na psihu i unutrašnji mir koji je stekla od kada je postala svoja i nezavisna. Njegov pogled izazivao je u njoj patnju i nesavladivu tugu, plakala je zbog njega i svoje nemoći da mu pomogne. Svaki put kada bi se našla u  pustinji  pred  njim,  ulagala  je  beskonačno  mnogo  napora, ali nije vredelo. Nije mogla ni korak dalje. Zašto je to  tako  i  da  li  od  nje  zavisi,  postalo  je  glavno  pitanje  u njenoj svakodnevnici.

Read More

Prvi i trinaesti ( Elektronska knjiga)

https://www.joomag.com/magazine/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short  (besplatna digitalna knjiga)

Svako vreme ima svog izdajnika. On je čvrst „oslonac“
narodu i vođama, da bi iza njegovog lika sakrili sve što
ne valja.
Priča stvorena iz večitog pitanja: zašto se ovako
moralo desiti i koja se to sila poigra sa nama dok ...
osećamo duševni bol? I šta je to čudesno osećanje koje
se zove „ljubav” .
( Leto 2016.)

Previše emocija na stotinak strana...Sara je devojka kojoj u san dolazi Juda Iskariot i u njenu svest ubacuje priču svog detinjstva i mladosti...Nakon toga, Sara odlazi na Radan planinu i tamo prolazi kroz kapiju u paralelni svet. Saznaje da je to pravi svet i da je ovaj naš kopija, ali to savršenstvo ostavlja zbog ljubavi. Vraća se kući zbog jedine istine koja nas obavija - božanskih osećanja u čoveku.

Read More

Izvor u srcu

Drevna indijska priča

U svom romanu "Ko će suze da ti briše, kada te ne bude više?", Robin Šarma objavio je predivnu priču koja nosi veliku pouku i šalje značajnu poruku ljudima.

"Pre više hiljada godina smatralo se da je svako ko hoda zemljom bog. Međutim, ljudska rasa je zloupotrebila svoje neograničene moći, te je vrhovni bog odlučio da suštinu božanske moći sakrije tamo gde niko neće moći da je pronađe. Postavilo se pitanje - koje bi to mesto bilo? Njegov prvi savetnik je predložio mesto duboko pod zemljom. Na to, vrhovni bog je rekao: " Ne, naposletku će neko ipak kopati toliko duboko i pronaći će je."  Drugi savetnik predložio je sledeće: "A da suštinu božanske moći smestimo na dno najdubljeg okeana?". Vrhovni bog je na to rekao: "Ne, na kraju će neko zaroniti toliko duboko i pronaći je." Treći savetnik je potom rekao: " A zašto je ne bismo sakrili na vrh najviše planine?" Vrhovni bog je na to rekao: "Ne, siguran sam da će na kraju neko ipak uspeti da se popne na najviši vrh i pronađe je."

Pošto je neko vreme razmišljao o tome, vrhovni bog je pronašao rešenje: " Postaviću izvor ljudske moći, potencijala i smisla, u srce svakog čoveka, žene i deteta na planeti, jer se nikada neće setiti da ga tamo potraže."

Read More

Neobjašnjivo

Postoje događaji o kojima često razgovaramo sa prijateljima i za koje smatramo da su sitnice, ali možda bi im trebali posvetiti više pažnje, jer ako se nešto dešava a nema objašnjenje, ne mora da znači da nema ni uzrok.

Ponavljanje istog sna

Mnogi od nas imali su ovo iskustvo. Sanjaš jedno isto mesto, i to  po ko zna koji put, u snu ga se odlično sećaš, ali kada se probudiš ništa ti nije poznato. U snu ćeš reći: "Evo me, opet sam ovde!". Iste ulice, isti grad, ista raskrsnica, isti trotoar, isti park, ista planina, hotel, pešačke staze... Može nam se desiti da se setimo svakog detalja iz tog okruženja, ali ne znamo gde je to. Ako bi se desilo da jednog dana i u stvarnosti stignemo na jedno od tih mesta, onda bi takav san bio proročki, podsvest je videla gde ćemo stići i šta nam sleduje. U protivnom, nema objašnjenja.

Paraliza sna

Ovu neprijatnu pojavu pobeđujemo, mada je bolje nikada je ne doživeti. Telo se toliko opusti, kao da je obamrlo, onda se čovek nađe negde između jave i sna, pa ne može telo pomeriti, ne može podići glavu odmah, već posle više pokušaja. Za to kratko vreme, nastaje panika zbog nemoći, kroz misli ti prođe pitanje, šta ako ne možeš podići glavu...Ovo je nešto najstrašnije što se u snu čoveku može dogoditi. Nauka je navodno došla do nekih zaključaka, ali ne zvuče tako ubedljivo. Niko nije doneo ključ za rešenje, kako se osloboditi ove napasti.

Lucidni san

Ovo nije neprijatno, naprotiv, savršeno je i može nam pomoći da istražimo stvari koje nas interesuju. Sanjaš, i onda se i odjednom setiš da si u snu. Ako sanjaš nešto ružno, odmah ćeš to i pobediti, ako je san lep, možeš ga pretvoriti u događaj koji želiš. Samo je poteško ostati dugo u lucidnom snu, jer se lako probudimo kada se setimo gde smo.

Već viđeno

Nikada rešeno pitanje, bez obzira što su se mnogi trudili da ponude odgovor, od naučnika do ezoteriste. U krajnje bezazlenim situacijama, desi nam se da se identičan događaj već odigrao, prosto nam je poznato šta će naš sagovornik reći, ko će kakav pokret učiniti, ko će pored nas proći...I to nas toliko zbuni, da svaki put doživljavamo "već viđeno", sa istim uzbuđenjem kao da nam je prvi put.

Što je zapisano, desilo se

Imamo mnogo primera i dokaza, da ono što se napiše, ili snimi kao film, da se dogodi u stvarnosti. Mnogim piscima, dogodilo se ono o čemu su ranije pisali, desila im se sudbina njihovih glavnih junaka. Toliko je filmova snimljeno o događajim koji su se zaista dogodili. Setimo se "Top Liste Nadrealista" i njihove neslane šale koja nas je zabavljala, o podeli Sarajeva, i to neposredno pred sami rat.Postoje zastrašujući dokazi za nesvesna "predviđanja" i o rušenju kula u Njujorku.

Nikakvo čudo što se internetom sve više širi učenje o "zapisivanju ciljeva" ili onoga što želimo da nam se dogodi. Može se desiti da predvidimo nešto, ali nesvesno, može biti da nam se dogodi što zapišemo kao tvrdnju. Zvuči kao magija, ali nije bajka o pojavi "čarobni štapić" tek tako nastala. Taj čarobni štapić sigurno krije objašnenje koliko možemo biti kreatori, ali i opasni. Kolektivna vera u nešto, može dovesti i do katastrofe. Ako ćemo masovno iščekivati zemljotrese, poplave, Treći svetski rat, smak sveta, udar nebeskog tela u Zemlju...bolje zaboraviti na to.

Predosećaj u stomaku

Ovo može biti nepogrešivo. Često nam se desi da kažemo nekome, ili čujemo da nam neko uzbuđeno kaže "Imao/la sam osećaj u stomaku". Toliko sam puta bila ljuta na sebe jer sam tačno predosetila da se neke željene stvari neće odigrati, ali isto tako, taj predosećaj u stomaku dobro me može smiriti, kada osetim da je strah od nečega bezrazložan, ili kada osetim radost i podršku dobrog predosećaja.

Pričaš o nekome ili nečemu...

I taj neko se pojavi nakon dužeg vremena. Setimo se drage ili nedrage osobe koju nismo dugo vremena sreli i desi se iznenađenje- vidimo ga ili nas nazove, pošalje poruku. Setimo se nekog filma koji nismo odavno gledali i onda ga na nekoj tv stanici emituju, ili se prisetimo pesme koju smo nekada voleli i čujemo je na radiju, "ničim izazvana", pojavila se tek tako... Ili kažemo nekome:"Šta misliš kad bi...A kako bi bilo da...." I to se desi nakon što smo zaboravili šta smo bezveze rekli.

   

Read More

Tuđinska opasnost

U ovoj priči postoji "naopački" svet, tamo gde vlada večita tama i đžinovski demon koji je uspeo otvoriti kapiju u naš svet, tako što je zloupotrebio radoznale naučnike jedne laboratorije, a koji su zloupotrebljavali devojčicu čiji mozak je potpuno u funkciji. Ona može sve svojim mislima, savršeno koristi sav ljudski potencijal, i naučnici je šalju u tamni svet, gde postoji sve kao i ovde, isti prostor, kuće, šume, jezero....samo ne postoji niko osim demona. Sve se razotkriva zbog nestanka jednog dečaka koji je preživeo, ali se javljao majci iz onog sveta, kao da je duh, tako da je majčina upornost dovela do istine, bez obzira što su je proglasili ludom. Na kraju prve sezone, devojčica usmerava svoje moći kako bi uništila demona i spasla dečake koji su je sve vreme krili dok je bežala iz tamnice. Krajnje zanimljiva serija od koje nećete odustati dok ne pogledate celu prvu sezonu, dok je druga sezona tek u najavi. Ne samo da se radi o misteriji koja je oduvek veliko pitanje među ljudima, već je prikazana velika dečija ljubav, drugarstvo, bezazlenost, dečija hrabrost, požrtvovanost jedne majke koja ide do kraja. Prvu sezonu, i to sa prevodom, možete pogledati na sajtu:

http://www.vojvodinanet.com/publ/strane_serije/stranger_things/stranger_things_s01s01_2016/494-1-0-42885

Read More

Kada nam je neko drag i poznat pri prvom susretu

Prva teorija koja se javlja u vezi ovoga jeste mogućnost postojanja prošlog života. Iste ljude upoznajemo, bili su nam dragi ili ne, pa smo ih se setili. Drugo, može biti sličnost između duša, prepoznamo ko nam je na istim talasnim dužinama. 

Postoji jedna mogućnost, koja nije dokazana, ali može se učiniti tačnom. Ako ne postoji vreme i sve je u "sada", onda je to naše prisećanje, ništa drugo do naše znanje iz podsvesti, na sve što je "bilo" i "biće". Podsvest sve zna, ako je sve u istoj ravni, seća se i onoga što ćemo tek doživeti. Možda je ceo život u jednoj vreći, i kada nešto navodno predosetimo, mi smo se samo setili šta nam je predodređeno. Podsvest je oduvek znala svu skupinu ljudi i događaja, kojima ćemo biti okruženi, pa šalje signal : "Ovog si voleo i voliš ga i sutra, onaj ti doneo sutra neprilike, ne voliš ga..."

 

Šta nije predodređeno

Teško je poverovati da je bukvalno sve predodređeno, u tom slučaju ne bi trebalo ni živeti. Sve religije preporučuju molitvu, što znači da ta prastara učenja nisu bajke i gluposti, već imaju ključ kako izbeći surovosti. Dešava nam se, i to vrlo često, da stojimo na raskršću pred odlukama, a da ne znamo koja je prava, jer su  nam strah i surova logika pomutili pamet. Ono što neće pogrešiti jeste predosećanje u stomaku. To čudo kojeg je svestan svaki čovek, jeste najbolji pokazatelj da možemo sami doneti odluke za ono što nije karmički predodređeno. Potrebno je osetiti, jer ako samo misliš, doneće zabunu tolike misli, nijedna misao ne dolazi sama. Koliko puta pogrešimo, pa nakon toga kažemo " Tačno sam predosećao/la da će tako biti!" Što znači, bez obzira ko je nešto predodređeno, za mnoge događaje postoje dva puta, ili više, svi su za nas, samo je na nama da rešimo kojim ćemo krenuti. Ne razmišljanjem, nego osećajem.

Read More

Ponavljanje istoga

Najbolje učenje je ono kada se doživi, iskusi o čemu si čitao i razmišljao. Stalno ponavljani film, iz godine u godinu, pokazuje nam da imamo podršku, ali moramo shvatiti što nam se isto ponavlja. Očigledno je da to ponavljanje događaja  ponovna šansa ili upozorenje, da moramo promeniti taktiku i spoznati prvo sebe, zatim druge, pa događaje i ono što nas podržava, ali ga ne vidimo. Najvažnije od svega jeste shvatiti da je sve u laganim emocijama i tehnikama. Neshvatljivo je zašto velike emocije nisu poželjne u postizanju ciljeva i zašto želju treba odbaciti čim se oseti, pa je onda doživljavati kao nešto što nije "želim" već "hoću".

1.Strpljenje

2.Blago ponašanje prema sebi, ne dozvoliti da emocije vladaju 

3.Šta nije bilo rešenje, to ne ponavljati. Ako nema drugog izbora, promeniti taktiku

4.Ne maštati  površno, sa očekivanjem da tako mora biti, onako i u vreme kada smo to očekivali

5.Obratiti se za pomoć, ako verujemo da postoji um iznad nas ( Bog, Univerzum, anđeli)
6.Ako je molba ili zahtev uslišen, krenuće znaci podrške, ili obrnuto, ako želja ili namera nije dobra

7.Pošto za Univerzum ne postoji vreme, sve je u "sada", treba zamišljati ili osećati da se nešto ostvaruje, upravo "sada", ali bez opterećenja kada i kako

8.Kada, kako i sve brige prepustiti sili kojoj smo se obratili

9.Kada se oseti čežnja, samo reći: "U ovom trenutku, Univerzum ( ili Bog), rešava sve moje probleme....Doneće mi sve što mi treba, u pravo vreme za mene, na najbolji način..."

10. Svaki put kada tuga ponese, pustiti je da prođe, ne potiskivati, ali shvatiti da je to smetnja i da nema potrebe za tim

11.Izbaciti ružne reči i nemir. Ako imamo želje i ciljeve za koje smo se obratili za pomoć, dovoljno je setiti se da taj Izvor što nas vodi, jeste prečist i da ćemo biti deo njega ako smo što čistiji

12.Ogorčenje pobediti bilo kakvim uživanjem u sadašnjem treunutku

Foto: FB stranica Stazama snova

Read More

Dva Postanja - pretpostavka ili istina?

Prvi deo Biblije, ili onaj najvažniji koji i danas jeste najveća zagonetka, može se protumačiti kao neka greška ili ponavljanje istog, ali može dovesti do totalne zabune. Možda je ono što buni čitaoca, u isto vreme i odgovor. Pred sobom imam Stari zavet koji je  preveo Đura Daničić, 1865. godine. Ako ga čitam kao vernik, neću zaključiti ništa drugo osim toga da je ljudski rod baksuzan od samog početka. Čitanje iz drugog ugla, potpuno neutralne osobe, koja nije religiozna niti bukvalno shvata ovu priču, odvelo me je do osećaja da je Stari zavet dokument  ravan današnjem scenariju za naučnu fantastiku. Pravi dokument zapisan od jedne vrste ljudi koja je sve odgovore znala. 

   

Dva postanja

 

Ako pročitate Prvu knjigu Mojsijevu, Postanje, i to prvih 6 poglavlja u njoj,  dobijate utisak da su se na ovoj planeti odigrala dva stvaranja ljudskih bića, i da nije postojao samo jedan Tvorac. 

 

U prvom delu Postanja, jasno piše da je um pod imenom  Bog stvorio: nebo i zemlju, stvorio svetlost, razdvojio dan od noći, kopno od vode, travu i druge biljke, mesec i sunce, životinje. Čoveka je stvorio šestoga dana. Zapisano je :"Da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih... I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih... Rađajte se i množite se, i napunite zemlju...Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu..."

Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče, bi jutro, dan šesti."

Šta drugo zaključiti iz ovoga, osim da je sve išlo po redu i da je sve stvoreno za čoveka? I da sigurno nisu stvorena samo dva ljudska bića, već mnogo više, jer On od njih traže da se množe.

Jasno piše i to da životinje imaju dušu i da su plodovi koji rastu iz zemlje stvoreni da ih čovek jede. Navedeno je i to da je trava hrana životinjama. Ni za njih nije "planiran" lanac ishrane. Ali ono što najviše upada u oči jeste to da je Bog stvorio muško i žensko po svom obličju. Još je zapisano da se obratio nekome, da ih načinimo po obličju svome. Šta drugo reći, osim toga da je postojao tekst koji je izbrisan, ali nije izbrisan njegov trag? Tekst o postojanju Boginje. 

U ovom delu Postanja Bog ne traži od ljudi ništa osim da produžavaju svoju vrstu i hrane se biljkama.

Ne spominje se nikakvo drvo jabuke, Adamovo rebro ili zmija.

Drugi deo Postanja  nadovezuje priču o dobrom Tvorcu koji se i dalje zove Bog, i da je zadovoljan svojim stvaranjem, odmarao sedmog dana.

Na scenu stupa drugi Tvorac, još jedno stvaranje čoveka

 

Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2. 3.4. 

 

Odjednom se pojavljuje drugo ime, Gospod Bog. Više nema ni reči o Tvorcu koji je sve stvorio za 6 dana, već Gospod Bog stvara čoveka Adama, jer je počela padati kiša, pa nije bilo čoveka da obrađuje zemlju. Navodi se i to da se podizala para i natopila svu zemlju. Stvorio je čoveka od praha zemaljskoga, ne spominje se to da je po svom obličju, ali je stvorio vrt u Edemu na istoku, mnogo drveća u njemu. Uslov za Adamovu "sreću" bilo je čuveno drvo jabuke, da ne jede njene plodove. Nakon toga, stvara ženu od Adamovog rebra i dovodi životinje Adamu, kako bi on svaku životinju imenovao. Kada je stvorena Eva, bili su oboje nagi, a to je, po ovom dokumentu, "trebalo da bude tako i sasvim normalno". 

 

Ako se uporede ova dva teksta, jedan sa drugim, onaj prvi zvuči pozitivno i može da probudi u čoveku osećaj da nas je stvorio izvor svega što je dobro, i da on ne može imati ništa sa ovozemaljskim zlom koje su ljudi stvorili svojom voljom. 

Onaj drugi liči na pokušaj nekog nižeg božanstva da na Zemlji stvori i drugu rasu ljudi, kako bi se stopili sa onim prvobitnim i tako će i on kroz ljude vladati. Adam i Eva u vrtu, sami i nagi, pod pretnjom da ne jedu plod sa jednog drveta...Ovo podseća na priču o dva zamorčeta u nekoj laboratoriji. Njihov stvoritelj nije poput onog prvog, deluje kao neko ko nema dovoljno moći, gnevan je i proklinje.

Šta bi mogla biti zmija koja je nagovorila Evu da proba zabranjenu jabuku?

 Pre svega, zmija je donela saznanje ljudima. Adam i Eva nisu znali šta je dobro a šta zlo, nisu shvatali da su goli poput životinja, a možda nisu znali ni to, da osim njih postoje i drugi ljudi. Ta jabuka, nije mogla biti pravo drvo, jer bi jednostavno bila sklonjena od njih, već je bila njihova uspavana podsvest. Bez obzira što ih je stvorilo niže božanstvo, oni su, kao i sva druga živa bića, nosili deo Univerzuma u sebi. Zmija nije morala postojati, već se desilo njihovo buđenje. Zmija je mogla biti i neko drugo biće u obliku životinje, koje je poslao pravi Bog, da donese znanje i svetlost začetnicima druge vrste ljudi. Šta bismo pomislili da je umesto zmije sleteo golub na drvo jabuke?

Divovi

Prva knjiga Mojsijeva gl. 6.

 

 Ovde jasno piše da su postojale dve rase ljudskih bića, ili je jedna bila neljudska. Jedni su bili "božiji", drugi "čovečiji". Jedino tumačenje koje danas postoji jeste to da su "pali anđeli" zavodili žene, a one im rađale ljude-divove, što je razgnevilo Boga, ili da su to bili vanzemaljci. Ali ako se poveže sa ona dva Postanja, moglo bi se reći da su to dve rase ljude, stvorene na različit način i ne od istog Tvorca. 

" Videvši sinovi Božiji kćeri čovečije, kako su lepe, uzimaše ih za žene, koje hteše."

  

U nastavku, kroz sve vekove i razvoj čovečanstva, postoje zao i dobar Bog, što i danas danju zbunjuje mnoge vernike, jer odgovor na to ne postoji... Sve je pod "možda", jer mi zaista istinu ne znamo ili i ne treba da je saznamo.

 

 

Read More

Priznati - Jeretici

Jednom se nešto desilo- u današnjem Izraelu, pre više od 2000 godina.

Pojavio se Isus i njegovi sledbenici, najznačajniji i najmisteriozniji pokret u čovečanstvu. Ne zbog same religije što je nastala, već zbog pitanja koje se još uvek nameće: "Šta je istina?" Još od onih dana, kada je on jednostavno nestao, njegovi sledbenici podelili su se u dva tabora i tako je ostalo i do danas. A nama, hrišćanima, ostala su dva učenja, dve tvrdnje, "dva" Isusa, i čuveno pitanje... 

Šta je istina?

Da se ne zamaramo istorijom, samo bih spomenula da je "pobedila" moćna struja, kao i u politici. Isus je glasanjem proglašen Sinom Božijim, a dobro poznati car Konstantin smirio je strasti između hrišćana i pagana, tako što je priznao hrišćanstvo 313. godine. I njega su proglasili svetim, ali ona druga, poražena strana, ne misli tako. 

Hrišćani i jeretički hrišćani - razlike

Jedno učenje, Pavlovo, priznato je, drugo je proglašeno  otpadom.

Priznati kažu: Isus Hrist je božiji sin, rođen od device, devojke koja nije imala muškarca nikada.

Jeretici:  Isusa je rodila žena, on je čovek, ali savršen čovek koji je rođen po božijoj volji da ljudima otkrije duhovne istine i tako ih spase. 

Priznati: Isus je razapet da bi iskupio naše grehe i vaskrsnuo da bi pobedio smrt.

Jeretici. Isus je preživeo raspeće a raspet je svojom voljom, da bi se ispunilo proročanstvo. Ako je umro, onda je bitno da se pokazao duhom, jer je važnija duša od tela, i samim tim, duša pobeđuje smrt, besmrtna je. 

Priznati: U Judu Iskariota ušao je đavo i on je izdao Hrista.

Jeretici: Juda je bio najbliskiji apostol, jer je njemu poveren najteži zadatak, da navodno izda Isusa. On je na sebe preuzeo najteži teret. 

Priznati: Isus nije bio oženjen jer je bog.

Jeretici: Isus jeste bio oženjen, i to Marijom Magdalenom, koja je nastavila njegovo pravo učenje.

Priznati: Bog na onom svetu nagrađuje patnju i trpljenje, vrlina su siromaštvo i žrtvovanje.

Jeretici: Isus i Jovan su učili da je božije carstvo u nama, govorili su o našim moćima da živimo u radosti, i zbog toga smo ovde rođeni. Nije potrebno biti siromašan i mučiti se, da bi te bog voleo.

Priznati: Apostol Pavle je svetac i njemu se javio Isus.

Jeretici: Pavle je poslat iz Rima da podeli hrišćane i da pravo Hristovo učenje pretvori u pagansku veru o bogu Mitri.

Priznati: Isus je radio kao stolar između svoje 12 i 30 godine.

Jeretici: Isus je ovo vreme provodio u Indiji i u Kumranu, gde su ga obučavali Eseni, monasi koji su poznavali duhovnu nauku i astrologiju.

Priznati: Bog je jedan i on je muško. Isus je njegovo drugo lice. Sveti duh je muškog roda.

Jeretici: Bog nije sam stvarao svet i ljude, postoji i Boginja. Sveti duh je ženskog roda.

Priznati: Moraš se moliti u hramu i sveštenik je predstavnik na ovom svetu, učitelj koji će ti biti most do Isusa.

Jeretici: Možeš se moliti bilo gde, hram nije potreban a ni sveštenik, jer je dovoljno Hristovo učenje.

Prosudite sami...

 

Katedrala "Srca Isusova", Sarajevo.

 Odlomak iz romana "Elez"

Rešio je da započne pisanje nečega što bi moglo ličiti na roman. Beležiće događaje, kako minule, tako i buduće, možda to bude uzbudljiva ispovest. Beležiće svoja tumačenja, očekivanja, zaključke...Na prvoj strani dokumenta ukucao je pitanje, na koje još nije dobio odgovor: '' Zašto ja i ko sam ? ''
''Pitali su me, jesam li potomak Stefana Lazarevića? Kako to da znam? Roditelji mi rekoše da nisam. Jeste, ličim na Stefana, a i na Rastka. Ličim na njihov rod. Taj lik mi je na oca, možda on ima neke gene, a da ne zna ništa. Možda krije nešto otac, možda i brat... Kada sam rekao šta će pod mojim imenom biti objavljeno, bili su radoznali, ne razočarani i ljuti kao i mnogi drugi iz branše. Vera je vera, istorijske činjenice ne mogu srušiti čovekov odnos prema Tvorcu. Može postojati samo ono što jeste bilo. A samo istina može osloboditi čoveka njegovih okova, a okove su nametnuli drugi ljudi. Skoro svi ljudi žive na nametnut način, samo onako kako navodno mora, a život kraj njih prolazi. Osetim to na svojoj koži, mnogo puta. Čekam dan da mi prođe, da bi onaj sutra opet ličio na ovaj današnji, pa opet isto, sve isto... Moraš ovo, moraš ono... I onda, pojavi se niotkuda neko ko mi govori da je na našim prostorima tajna, i to možda tajna nad tajnama. Nije smak sveta kraj planete Zemlje, neće se tresti gore i mora, samo će se promeniti čovekova svest. A nešto je mora probuditi, nečija ruka će biti okidač... Zar ima većeg zemljotresa od preobražaja unutar čoveka? To je kraj ovakvog sveta, kada broj belih aura bude u većini i kada uspeš da se pomoliš i na livadi bez ikakvog hrama u blizini, a sunce obasja kada poželiš i kiša padne samo kada je potrebna zemlji. Sve je to u nama i na sve to su nas podsetili učitelji, bilo ih je dovoljno, ali careva, imperatora, ''duhovnika'' i lakoumnog naroda, bilo je mnogo više. Oktavijan Avgust je pobednik, (za sada, u poslednjih dvadeset vekova), njega slave i ovi i oni hrišćani, a prognali bi me na drugu planetu kada bi im ovo sasuo u lice. Taj rimski imperator proglasio je sebe Sinom Boga, i to onda, kada je jedini pravi čovek pokušao da nas podseti koliko smo božiji. Rekao bih narodu da se plašim od pomisli, koga mi u stvari slavimo na najveće praznike i šta slavimo. Ako je bitno da životinja strada, onda smo prineli žrtvu rimskim bogovima, Mojsijevom gospodaru ili ko zna kojoj višoj sili koja se krije iza toga. Gde je Hristova reč u svemu tome? Kažete, farbate jaja na uskrs, jer jedna legenda govori da su kokoške pronele šarena jaja na taj dan, a Magdalena ih pokazala onima koji u to nisu verovali. Jadan narod, lakomisleni... Nisu kokoši pronele šareno, već je ova žena imala u svojoj utrobi novi život. Čitate Sveto pismo, a u njemu Njegov pozdrav glasi '' Ja sada idem, jer knez ovoga sveta dolazi i ja nemam ništa sa njim.'' I šta je onda sveto a šta lažno? Sve je obrnuto. Knez ovoga sveta odlično je odigrao svoju igru...Može ga zaustaviti samo ruka onoga, za kojeg tvrde da je sve oko sebe učio a da ništa nije napisao. Lažu.''



http://www.delfi.rs/knjige/81363_elez_knjiga_delfi_knjizare.html

Read More

Celestinsko proročanstvo

                                                   

Prvi uvid

Postaćemo svesni da živimo u misterioznom svetu i da nema slučajnosti, da su svi sihronizovani susreti i događaji, sudbinski. Prepoznavanje ove istine može nas dovesti do ostvarenja viših, duhovnih ciljeva.

Drugi uvid

Potrebno je da proširimo svoju svest  i shvatimo da je napredak čovečanstva u duhovnosti, ali ne pod uticajem crkve i njenih uverenja. Potraga za duhovnošću  potrebnija nam je od ekonomske sigurnosti.

Treći uvid

Energija je ono što je stvorilo materiju, nevidljiva energija prožima Univerzum. Ljudi su deo Univerzuma koji će im uvek slati odgovor na njihovo pitanje, ili bar deo od toga, i putokaz.

Četvrti uvid

Ljudi su se odvojili od svog božansko izvora i pokušavali da vrate tu energiju tako što su dominirali jedni nad drugima. To je razlog svih sukoba.

Peti uvid

Ne moramo krasti energiju jedni od drugih, možemo je uzimati, primati iz svemira, ako naučimo kako.

Šesti uvid

Kada ostvarimo kontakt sa svemirom i primimo energiju, shvatićemo zajedničku svrhu postojanja na ovom svetu. Događa se nastavak  evolucije čovečanstva, novi nivo stvarnosti, napredak svesti.

Sedmi uvid

Dok ostvarujemo tu misiju, naša unutrašnjost govoriće nam kuda i kako, poslaće nam odogovore, kroz osećaje, snove, slučajne susrete i događaje.

Osmi uvid

Kada dovoljan broj ljudi krene putem nove evolucije, oni će davati energiju i drugima koje sretnu. Tako će se ljudska tela evoluirati u više nivoe energije. Postaćemo svesni koliko smo svetlosna i energetska bića. 

Deveti uvid

Ova evolucija teče od Postanja pa do konačnog cilja: pretvoriti tela u energiju, iz generacije u generaciju, i vratiti se svom izvoru. 

                                            

Foto: Vulkan izdavaštvo

Read More

Hronovizor

 "Hronovizor je mašina pomoću koje se mogu  videti i čuti događaji iz prošlosti, ali i budući događaji, kao da gledate televizor. Tvorac je Pelegrin Erneti, benediktanski sveštenik."

Ovo je jedna od najčudnijih stvari koje se mogu pročitati na internetu, mada se o istom izumu pisalo i u štampanim medijima. Erneti, ( 1925.- 1994.),  nije bio samo sveštenik, već filozof, muzikolog i ezoterista. U svojoj 16. godini otišao je u manastir San Giorgio Maggiore, u Veneciji, i tamo ostao do svoje smrti. Pedesetih godina prošlog veka, predvodio je grupu naučnika pomoću kojih je napravio mašinu, o kojoj se i danas priča. Ono što je privuklo najveću pažnju jeste njegova tvrdnja da je pomoću svog pronalaska gledao Hristovo raspeće, govor Napoleona Bonaparte, grčku tragediju Tijestes. Nakon toga, pojavili su se mnogi naučnici koji će osporavati sve njegove tvrdnje. Pojavila se i navodna fotografija "Hronovizora", ali on je negirao da je to u pitanju njegov izum.

Sve ostalo, što se ikada napisalo i pročulo o mogućoj vremenskoj mašini, liči na tračeve i pokušaj da se postojanje mašine dovede u pitanje. Navodno je postojao projekat "Pegaz", i to sedamdesetih godina, kada su pokušali da pomoću "Hronovizora" pogledaju u budućnost. Ali, pošto je mašina pogrešila, videli su neke događaje u Americi, koji se nisu dogodili, Vatikan je doneo odluku za njeno uništenje.

Misterija i dalje postoji. Ako je ovakva mašina ikada napravljena, verovatno  nije uništena, bilo bi to isuviše naivno, niti je moguće da bi se iznelo u javnost ono što se pomoću nje zaista  može videti ili postići.

Read More

Jednostavnost

Šta nam poručuju ovi likovi, vekovima se rapravlja. To su Leonardova dela, a on je ostao zagonetka  jer je živeo i radio u vreme kada se rađala renesansa, za koju je njen idejni tvorac Lorenco Mediči, tvrdio da je to umetnost koja će da spase svet. Medičijevi su u tajnosti negovali jeretičko učenje i prenosili ga na umetnike koji su živeli u njihovom zamku. Leonardo da Vinči bio je jedan od tih učenika. Osnova učenja jeste jednostavnost vere, "božije carstvo u nama", o čemu se danas mnogo govori, i to na pravi način. Isus i Jovan su tvrdili da pogledamo u sebe, u deo božijeg carstva koji smo nasledili, a danas nam je jasno šta su hteli da kažu. Mi imamo u sebi ogroman potencijal koji ne znamo da iskoristimo, većina nas godinama pokušava to da dostigne, ali je teško zbog pogrešnog uticaja i vaspitavanja od kada smo se  rodili. Ovi likovi su samo ljudi i to pravi ljudi. Njihov osmeh nije nikakva tajna ni misterija, već blaženstvo čoveka koji je svoj unutrašnji mir i moć tog carstva u sebi ispoljio, i koristi ga kao nepresušni izvor. Um i srce su usklađeni  što  je glavni cilj svake religije. Ovi ljudi su srećni i spokojni. Njihov osmeh je smiren i dobroćudan. I oči im se smeju, što je izazvalo tolika istraživanja naučnika širom sveta. Šta krije osmeh Mona Lize? Krije isto što i osmeh Jovana Krstitelja. Božije carstvo u sebi, čoveka koji odbija od sebe sve negativno, i smeje se  onima koji će ga vekovima posmatrati i pokušavati da odgonetnu zagonetku koje nema. Sve je jednostavno, sva lepota je u jednostavnosti, ali ljudi su ograničeni i pokušavaju iskomplikovati, jer ne vide dalje od svog sivila.

Read More