Danas i juče
Anita je često otvarala knjižaru ranije. Jutro u njihovom Gradu bilo je najlepše jutro i svaki dan je lep za sebe, od kada su se doselili ovamo. Sada je prva polovina juna i ona je želela da uhvati prve jutarnje zrake i prvu pesmu ptica, svežinu vazduha u zoru. Popila je kafu sama jer je Uglješa ostao da spava i ne primećujući da je ustala. Sinoć je do kasno radio, zato je sada u svetu snova možda i do podne. Njihova montažna kućica u prigradskom naselju, i malo, uredno pokošeno dvorište, ličili su na ostale u komšiluku. Izuzetak je bila njegova stolarska radionica, ali sasvim uredna i napravljena od istog materijala kao i kuća. Anita nije previše volela cveće, više zeleni travnjak, drveni sto sa stolicama, tri mačke pokupljene sa ulice i ljuljašku. Izabrala je jednostavnost i to njenom mužu nije smetalo.
Knjižara se nalazila oko dvesta metara od kuće, u staroj i do skora napuštenoj zgradi. Bila je to prizemna zgrada koja je nekada služila za državne kancelarije, ali je na kraju obrasla u korov dok su se zidovi ljuštili i prozore porazbijala deca u prolazu. Danas je tu Anitina knjižara, picerija jednog bračnog para iz grada, jedna poslastičarnica i jedna mala prodavnica sa ostalim namirnicama. Zajednički su sredili i okrečili staru zgradu, sredili dvorište i prefarbali staru ogradu. Sve to nije predstavljalo veliki problem s obzirom da im je država poklonila zgradu. Svaki put kada pomisli na koji način im se sreća osmehnula, Anita bi zaključila da bi jednom trebali ostaviti pisani dokument za generacije koje dolaze.
 |
| Foto: Bustle
Od kada je počela čitati knjige, razumela je razliku između lukavosti i mudrosti. Prvo je loše, drugo je dobro. Mudar čovek nalazi prava rešenja, čime neće oštetiti nikoga, lukav traži način kako da prevari i slaže da bi se dokopao što želi. A želje su bile nešto kao fantazija, onda kada se razvela u četrdesetoj, i to od čoveka za kojeg je tvrdila da ga ne poznaje ni posle tri godine zajedničkog života. Njegova potreba bila je status oženjenog i ozbiljnog advokata, dobrog sina i odgovornog supruga, što je odgovaralo njenim i njegovim roditeljima. Vremenom, kada se javilo nezadovoljstvo što ne mogu imati zajedničko dete, pojavila se i uobičajena pojava, svaljivanje krivice na ženu, mešanje u brak od strane roditelja i uže familije. Zatim se moglo čuti i govorkanje: "Mogao je naći i bolju i obrazovaniju, zaleteo se..." Anita nije imala diplomu fakultetski obrazovane, što Darkova porodica i nije baš "oprostila". Njegovi roditelji živeli su na prizemlju, dok je sprat kuće pripadao mladom bračnom paru. Prve dve godine Anita je verovala da voli svog supruga, trudila se da svi u kući budu zadovoljni njenim ponašanjem uzorne žene, ali nakon svakog pokušaja da zatrudni, shvatila je da ta kuća postaje njena tamnica umesto doma. Doktori su se izjasnili, plodni su oboje ali ne mogu imati zajedničko dete. Iz dana u dan, ono za šta je verovala da je ljubav, bledelo je. Ni vođenje ljubavi nije više bilo redovno niti sa voljom. Trećeg proleća braka, Darko nije želeo putovanje, pod izgovorom da ima previše posla. Kada je posetila roditelje i ispovedila se da brak više nije ništa drugo osim navike i mučenja, skoro da su je izbacili iz kuće jer je za njih bilo sramota razvesti se od tako "idealnog" čoveka.
I kada nema rešenja u drugima, potražila je u sebi. Ispovedila se doktorici, zamolila je za uslugu koja će joj spasiti život. Dobila je pisani, lažirani dokaz da je neplodna. Odnela je kući papir i odglumila da teška srca želi razvod. S obzirom da su sve manje bili bliski u poslednjih godinu dana, Darko je odglumio brigu i neki vid patnje, otišao na spavanje bez reči, da bi ujutru spremio papire za razvod. Njegovi roditelji u to vreme nisu bili kući, provodili su leto u vikendici, što je za Anitu bila olakšavajuća okolnost. Svojima se nije javila. Ona i Darko su prijateljski ručali, zajedno poslednji put, i rukovali se, poželeli sreću jedno drugome. Složili su se da je bolje ranije preseći nego posle mnogo dužeg vremena. Hteo je da joj pruži pomoć jer je ostala sama, imala je samo posao u knjižari gde je radila. Prešla je preko ponosa kada je prihvatila ne malu sumu novca. Ipak mu je bila supruga i brinula o njemu. Setila se malog mesta, o kojem je čitala samo u novinama. Naselje pored njenog omiljenog Grada, prigradsko naselje gde su široke ulice, montažne kuće i bela ograda, prelepi lokali i nasmejani ljudi. Nije smela da razmišlja jer svaka misao pod teretom ubija volju. Spremila je svoje stvari, najosnovnije, dok su neke ostale u bivšoj kući, rekla mu je da ih baci. Spremila je letnje stvari jer je bio maj mesec i krenula u Grad. U nepoznato ali željeno, sa dobrim predosećanjem.
Nastavak sledi |
Коментари
Постави коментар