Priče u krug

Nosim tvoj lik istetoviran u krvi, i u svakom atomu duha, nosim te u sebi kao svoju stvarnost i spoznaju, držim te u predelu srca gde ničije oko zavirilo nije, gde je samo moj anđeo pročitao šifru, ko sam i zašto sam ova koja jesam...nosim tebe u sebi i teret je pretežak, jer je to božanska ljubav, struji kroz mene i svetli prema tebi, u obliku tvoga imena. Sanjala o tebi godinama, tražila po ulicama i u licima drugih ljudi, pružala ti ruku...jer ti si onaj moj razlog zbog čega su zaustavljene želje sve, ti si onaj skriveni odgovor kada me pitaju šta mi je... Znaš li šta je božanska ljubav?  Odgurneš me, ja te zagrlim, ujedeš me za srce, ja te i dalje volim, postaneš razlog moje želje za nestankom, i razlog želje za životom, ako mi samo jedan osmeh podariš. Ovo nije ljudska ljubav, dragi moj, ovo je ono što ti ne priznaješ, osećanje koje se vidi samo sa visine iznad bola, iznad svih granica ljudskog ega, ljudske logike i površnosti. Ovo je ono što ...

Niko ti ne može bolju poruku poslati od tvog srca. Danas imamo prepun internet ljudi koji se predstavljaju kao savetnici, učitelji, valjda neki duhovnici...Govore uglavnom o onome što su prepisali i naučili sami napamet, opet sa interneta, od stranaca koji su se isto tako predstavili u svojim zemljama. Lepo je čuti pozitivan stav i predlog, pozitivne afirmacije koje te di rnu ili razbude, ali kod nas je počelo nešto nekontrolisano i veoma smarajuće. Mnogi se obučavaju za predavače, pozivaju na seminare, šalju mejlove, plaćaju reklame, da bi doprli do što više ljudi. Njihove "radionice" i predavanja uglavnom su preskupa dok ono što govore svako od nas odavno zna. Svaka obrazovana osoba i bar malo upućena u duhovnost zna da svojim emocijama privlači dobra i loša iskustva. Ali nije normalno da ludački platite kartu za ulaz nekog skupa gde će vam poručiti da date sutra otkaz i radite ono što želite. Naravno da je svakome potrebno da radi što želi, ali postoji nešto ...

Mislim da sam jedna od onih koje gledaju u čudu i misle u sebi: "Nije normalna, čudna je, kao da joj nešto fali." Neka sam, bar sam svoja, original koji se nije izgubio pod pritiscima, pod uticajima koji su pokušali a nisu uspeli ništa. Jedna sam od onih koji trpe poglede puna pitanja, bez potrebe i želje da objašnjavam. Mislim da jesam normalna i da ću nastaviti da glum im ludilo. Tako je bolje.Praviti se luda, jer danas je čudno ako se diviš letnjem jutru i voliš životinje, ako voliš jednostavnost i ne primaš se na uticaje gomile. I dalje ću voleti lepotu i tragati za njom, izdvajuću se u tome, pa makar i sama sedela na kiši. I dalje ću se izdvajati jer jesam normalna. I uvek, zauvek, pronalaziću slične sebi.      Istina izlazi iz nas i kada ćutimo. I kada pokušavamo slagati, još više navaljuje istina, kao da smo se zapetljali u sopstveno klupko. To nije klupko već lanac od čemera i jada. Muškarci kriju emocije jer ih je sramota, žene maštaju da liče jedna...

Čitajući magazin "Sensa", u leto 2016. naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina.  Foto: purple head To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno.  Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ul...

Ne svrstavam sebe u ljude koje su hladnokrvni i dosta bezbrižni, nisam ni od onih smirenih, uglavnom se delim zavisno od emocija i situacije. Zbog toga me dosta iritira ponašanje žena koje su večito i zauvek zabrinute. Bilo da su u pitanju deca, roditelji ili  neko drugi blizak, bilo da je u pitanju kuća, posao, sopstveno zdravlje, novac... Ove osobe, uglavnom žene, sve što se dešava oko njih i što bi trebalo da se desi, gledaju očima straha ili žrtve, svaku dobru misao brzo odbacuju, kao da su se rodile samo radi brige i strepnje. Uz to doživljavaju i napade panike kada nešto stvarno krene loše. Psihički guše svoju porodicu, prijatelje i kolege, crne slutnje i razna pitanja neprestano nameću i sebi i drugima.  Mislim da "Brigalice" ne vide ništa lepo. Ne znaju da postoji zdravlje već u svemu vide bolest ili šansu za bolest, u svakom riziku i preokretu vide fobiju od života. Može se desiti da su to izuzetno dobre i saosećajne osobe, ali nisu u stanju da shvate koliko štet...

Harijet Birel nije obična nutricionistkinja koja pruža savete o zdravoj ishrani. Ona je savršeni primer autentične ličnosti, nekoga ko je svoj život pretvorio u neizmernu lepotu, tako što je odabrala da se bavi onim za šta je predodređena.  Nekada je radila u modnoj industriji u Melburnu, po završetku studija modnog dizajna. Tu je otkrila da to nije za nju i da ona želi živeti na drugi način, u prirodi, sporije i kreativnije. Napustila je posao koji je sigurno obećavao karijeru i dosta novca, a da bi studirala integrativni nutricionizam, radila je kao dadilja. Kaže za sebe da je srećnica što je odrastala na farmi jer je tako svakodnevno  bila uronjena u prirodu.  Foto: Geelong Advertiser Danas je njen blog poznat mnogima koji žele zdravu ishranu, jer postoji veliki broj recepata koji Herijeta objavljuje, kao i kuvar  Whole by Natural Harry,  koji je kolekcija sa više od 100 recepata. Ali hrana nije sve čime se bavi, iskustvo i ljubav prema mod...

Istraživanje stručnjaka s američkog univerziteta Emori, pokazalo je da čitanje knjiga osnažuje vezu između moždanih ćelija i trajne neurološke promene, slično kao mišićno pamćenje. Promene su uočene u delu mozga odgovornom za jezik, kao i u glavnoj osetljivoj zoni mozga. Zanimljivo je da su neuroni te zone povezani sa podsticanjem svesti, da misli da radi ono što ne radi, fenomen poznat kao simulirana spoznaja. Na primer, zamišljanje da trčimo, može da pokrene neurone povezane sa trčanjem. Neurološke promene su povezane s telesnim osećajem i sistemom pokreta, tako da nas čitanje priče neće uvesti samo u kožu nekog lika, već može dovesti i do biološke promene.  Izvor:  https://www.nationalgeographic.rs/vesti/5067-kako-citanje-knjiga-utice-na-nas-mozak.html Plesni aerobik U našem društvu, bavljenje sportom, nije previše popularno za žene i devojke. Uglavnom je "vrlo važno" da znamo kuvati i raspremati, da se uozbiljimo već u dvadesetim, tako da su mnoge od na...